Izvor: Blic, 17.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od imovine u Hrvatskoj 70 miliona evra
Od imovine u Hrvatskoj 70 miliona evra
Srbija prodaje svih sto objekata koje poseduje u Hrvatskoj, ukupne vrednosti od oko 70 miliona evra. Svakog meseca prodavaće se po pet objekata preko Direkcije za imovinu Republike Srbije. Trenutno se pregovara o prodaji objekata u vlasništvu 'Železnica Srbije' u Makarskoj, Omišu, Bolu na Braču i Rogoznici, kao i nekretnina koje su u posedu EPS-a u Gružu kod Dubrovnika.
Vrednost tih pet objekata procenjena je na oko sedam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << miliona evra. Velika je zainteresovanost za imovinu 'Železnica' u Makarskoj i za kuću EPS-a u Dubrovniku, ali prednjači veliki kompleks grada Beograda na Jelsi na Hvaru.
- Početna cena za Jelsu neće biti manja od šest miliona evra - kaže Negoslav Negić, savetnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije, koja dnevno ima od 20 do 30 poziva zainteresovanih potencijalnih kupaca.
To su uglavnom stranci, a manjim delom pravna i fizička lica sa teritorije Hrvatske. Reč je mahom o renomiranim kompanijama iz Engleske, Francuske, Nemačke i, naravno, Austrije. Do sada je prodato malo dečje odmaralište od 2.800 kvadrata na ostrvu Jakljan kod Dubrovnika, vlasništvo grada Beograda. Iako 15 godina nije bilo u funkciji, prodato je za šest miliona evra.
- Većinski paket za Luku Beograd prodat je za 40 miliona evra, a to malo odmaralište za šest miliona evra. Jasno vam je kako je inostrani kupac procenio svoj status - kaže Negić najavljujući i prodaju nekretnina u Hrvatskoj u vlasništvu srpskih preduzeća.
Srbija, otkriva on, koristi trenutak u kojem Hrvatska stupa ka Evropskoj uniji, kao i pažnju stranih investitora ka njoj za prodaju objekata koje poseduje u toj zemlji. Direkcija za imovinu će tržišno proceniti i sve srpske objekte koje je ovaj naš zapadni sused prodao nakon okončanja građanskog rata, a zatim će oglasiti i njihovu prodaju.
Nakon potpisivanja sporazuma o sukcesiji, Direkcija je u 'Službenom glasniku' objavila javni poziv o prodaji nepokretnosti u Hrvatskoj. Pozvana su sva pravna lica sa teritorije Srbije da dostave podatke o imovini koje tamo poseduju. Ideja Direkcije jeste da se postignutom tržišnom cenom tih objekata novac investira u potencijale i resurse koje Srbija ima u turizmu i ugostiteljskim sadržajima.
- Hrvatski političari u medijima negiraju uopšte mogućnost prodaje tih objekata, ali svesni su da mi koristimo njihovu trenutnu poziciju prilagođavanja standardima EU i prihvatanje i sprovođenje međunarodnih zakona, prema kojima je pravo na svojinu neprikosnoveno - kaže Negić dodajući da ukoliko sada ne zaštitimo naše objekte, postoji realna opasnost da će ih Hrvatska država i dalje prodavati. Do sada je prodala 90 odsto srpskih nekretnina 'budzašto, samo da ne bude srpsko'.
- Ne znamo na koji način ti naši zapadni susedi tretiraju tu imovinu, ali mi ćemo je prodati, a strano pravno lice će umesto nas, ukoliko bude potrebe, u sudski proces sa Hrvatskom - kaže Negić.
Ugovorom o sukcesiji potpisanim 2. juna 2004. regulisano je pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu u državama eks-Jugoslavije. Sva svojina nad kojima su građani i preduzeća SFRJ imali pravo do 31. 12. 1990. godine potpuno je zaštićena od strane država sukcesora, a svaki prenos vlasništva, zaključen posle ovog datuma, u potpunosti je ništavan.
- To znači da činjenica da je Hrvatska uknjižena kao vlasnik nepokretnosti koje su već u vlasništvu Srbije nema nikakvog uticaja i za nas ne remeti prodaju. Pravo vlasništva ima onaj koji je upisan u zemljišne knjige pre građanskog rata - kaže Negić.
Hrvatska je najveći deo srpskih nekretnina prodala nakon što je 1991. godine donela Uredbu o zabrani raspolaganja nekretnina pravnim osobama sa područja SFRJ i uknjiženja na svoje ime. Navedena uredba još je na snazi i u koliziji je sa ugovorom o sukcesiji. Zbog toga je letos nastala konfuzija u Hrvatskoj po objavljivanju oglasa Republičke direkcije za imovinu o prodaji odmarališta na Jakljanu. Hrvatska javnost nije bila informisana o tom detalju sporazuma o sukcesiji, tako da je za njih bio pravi šok da Srbija prodaje nekretnine po Hrvatskoj.
- Ne znajući za taj deo ugovora, hrvatska javnost se pitala kako je to uopšte moguće. Ali ta naša prva prodaja početkom avgusta otvorila je put za prodaju nepokretnosti koja se nalazi na teritorijama bivših republika SFRJ - kaže Negić. T. N. Đaković
