Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od fiće do mercedesa
Malo je zemalja i naroda u svetu koji automobilu, kao simbolu nezavisnosti pojedinca i porodice, pridaju tako veliku važnost kao što je to slučaj u Srbiji. Doduše nije Srbija jedina zemlja u kojoj je četvorotočkaš statusni simbol. Tako je to u većini bogatih država, od početka motorizacije, od trenutka kada se na ulicama evropskih prestonica pojavio prvi automobil, krajem 19. i početkom 20. veka, sejući strah i paniku među stanovništvom, tutnjajući za ono vreme nezamislivom brzinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od tridesetak kilometara na čas.
Od tada do danas magija brzine ne prestaje, a automobil dobija sve više na značaju, do dana današnjeg kada se bez njega ne može zamisliti svakodnevni život.
Kako to obično biva, ovdašnji ljudi se začuđujuće brzo i lako prilagođavaju civilizacijskim dostignućima, jednostavno niko ne želi da zaostane za svetom, po logici: ako mogu oni, zašto ne bismo mogli i mi. Od prvih automobilskih koraka početkom pedesetih godina, prosečan Srbin, ili, ako hoćete, građanin bivše države pod imenom Jugoslavija, nije želeo da ostane po strani.
Od prvog domaćeg vozila, nenadmašnog "fiće" do danas, prošli smo kroz mnoge faze motorizacije, kroz razna iskušenja, radosti i tuge, uspone i padove, ali automobil je uvek ostajao nešto bez čega se nije moglo.
Tako je to i danas, kada smo svedoci ponovnog automobilskog "buma", doduše nešto skromnijeg formata nego ranijih godina. A te ranije godine mogle bi se označiti kao labudova pesma jugo-motorizacije. Kada je bivša država proklamovala ambiciozne planove u automobilskoj industriji, koji su išli dotle da smo u jednom trenutku čak poverovali da možemo postati i svetska sila u ovoj oblasti. Bilo je to krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je tadašnja "Crvena zastava" iz Kragujevca, tradicionalno domaće mezimče, obnarodovala projekat veka – "Jugo Amerika". Krenulo je dobro, ali su kasniji politički događaji uslovili neslavan kraj naše auto-industrije i udarili "glogov kolac" nerealnim kragujevačkim i državnim ambicijama. U tom trenutku, ukupna proizvodnja našeg automobilskog "giganta" iznosila je čitavih 230.000 automobila godišnje, više nego što je proizvodio čuveni Alfa romeo, ili BMW...
Najava novog vremena donela je i nove uslove za kupovinu automobila. Statistike pokazuju da je iz godine u godinu, do danas, prodaja novih vozila rasla nevezano za porast standarda i kupovnu moć prosečnog građanina. Došle su strane banke, upoznali smo se i sa lizingom, auto se počeo kupovati i na kredit... Reklame za laku kupovinu preplavile su medije i bilborde i mnogi tome nisu mogli da odole. Prodaja novih automobila na domaćem tržištu rasla je od nekih petnaestak hiljada početkom 2001. godine do danas kada nezvanični statističari objavljuju da je dostigla brojku od skoro 30.000.
Nažalost, motorizacija na srpski način nosi sa sobom i mnoge negativne posledice. A to su sve veći broj saobraćajnih nesreća, u kojima stradaju prevashodno mladi ljudi, nevični vožnji u uslovima koji vladaju na našim drumovima. Obrazovanje vozača, kao i lična (ne)kultura, drskost i bezobrazluk, nose svoj danak, kome, umnogome doprinosi i saobraćajna infrastruktura, koja beznadežno zaostaje za savremenim potrebama sve gušćeg prometa i sve bržih vozila.
Sve to nas, međutim, ne sprečava da nam automobil bude primarni statusni simbol. Ako nemamo para za nov, tu je neki stari, polovni. Kupuje se preko Interneta, preko Crne Gore, na auto-pijacama koje niču kao pečurke posle kiše, preko specijalizovanih firmi koje se bave samo uvozom polovnjaka "sa garancijom".
Bolji poznavaoci prilika kažu da i u toj oblasti vlada mafija, da je većina takvih automobila koji se reklamiraju kao skoro novi, prešla više stotina hiljada kilometara evropskim drumovima, da im je kilometraža vešto, pomoću kompjutera vraćena, ali to retko koga sprečava da se upusti u kupovinu.
Na drugoj strani, država kao da je autistična. Nijedan državni organ ne želi da preuzme kontrolu tog tržišta, sve se svodi na ekscesne slučajeve kada je na delu razmatranje posledica, a ne uzroka. Možda je najbolji primer za ovu tvrdnju beskonačno odugovlačenje u primeni bombastično najavljivane odluke o preregistraciji vozila uvezenih preko Crne Gore. Poznavaoci prilika kažu da je razlog neažurnosti administracije što je najveći broj ljudi koji su koristili ovaj način uvoza, zaposlen baš u policiji...
-----------------------------------------------------------
Od 500 do 100.000 evra
Domaće tržište preplavljeno je ponudom novih i polovnih vozila. Što bi se reklo: nađe se za svakog ponešto. Automobilski oglasi prepuni su najraznovrsnijih modela svih mogućih godišta proizvodnje. Nude se novi, ali i stari po više decenija. Do auta se može doći već za nekoliko stotina evra. To su "fiće" i "jugići" iz sedamdesetih i osamdesetih godina, razni "kadeti" i "golfovi jedinice" još na ceni kod našeg čoveka. Ali ne zaostaje ni ponuda raznih "laguna pasata", novijih godišta uvezenih sa evropskih pijaca polovnjaka koji se mogu kupiti za manje od deset hiljada evra.
U ponudi novih nema ograničenja: nude se "mercedesi", "poršei", "audiji", "opeli" i "fordovi" čija se cena kreće od 20.000 evra, pa naviše. Neki staju i 100.000 evra, a njihovi prodavci nemaju velikih problema da ih prodaju. Svi, pre ili kasnije, nađu novog vlasnika.
[objavljeno: ]
