Izvor: Politika, 30.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 7 do 77 godina
Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu
U istoriji novinarstva malo je nedeljnika kao što je "Politikin Zabavnik" koji se može pohvaliti činjenicom da je njegov novinarski koncept, usmeren ka određenoj ciljnoj grupi čitalaca, vremenom generisao publiku gotovo svih generacija, od 7 do 107 godina; ovaj Zabavnikov reklamni slogan približio se realnosti. "Politikin Zabavnik" je novina sa titulom superbrenda a svoju popularnost sticao je decenijama pažljivom uredničkom koncepcijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj je edukativno plasirano kroz dobar balans ozbiljno-zabavnog i popularnog sadržaja i univerzalnih temama iz oblasti istorije, kulture, nauke, naučne fantastike...
Pored uredničkog talenta Zefirina Grasija koji je uspeo da tokom poslednje dve decenije sačuva i dobro usmeri uređivačku politiku "Zabavnika", saradnički udeo brojnih umetnika potvrđuje njihov entuzijazam neophodan za život ove (i ne samo ove) institucije.
Među saradnicima koji su iz nedelje u nedelju učestvovali u kreiranju izdanja i održavali pažnju čitalaca, upadljiva je uloga ilustratora. U istoriji "Zabavnika" njih je bilo preko stotinu. Ipak, bez obzira na istorijsku dimenziju ilustracije, njene umetničke domete, kao i pojedinačne stvaralačke opuse vezane za ovaj medij, ova tradicionalna likovna disciplina kod nas je ostala nedovoljno istražena; među pionirskim radovima je studija "Ilustrovana štampa za decu kod Srba" istoričarke umetnosti Vesne Lakićević-Pavićević, iz 1994. godine.
Slobodan Jovanović, kustos i autor izložbe "Ilustratori `Politikinog Zabavnika` (1939-2007)", u ovom obimnom i zahtevnom istraživačkom radu uspeo je da iz ogromnog arhivskog fundusa "Zabavnika" formira izložbu koja svojim istorijsko-umetničkim i dokumentarističkim karakterom fokusira ovaj vizuelni fenomen. Izloženo je 368 radova 104 ilustratora, a izložba je koncipovana kao standardni pregled autora koji su tokom sedam decenija, u kraćem ili dužem periodu, sarađivali u "Zabavniku". Reč je o generacijama ilustratora koje su učestvovale u negovanju kulture ilustracije i unapređenju vizuelne kulture kod nas.
Identifikujući hronološki ključne faze u razvoju "Zabavnika", iz geopolitičkog ugla, Jovanović iščitava tri vremena i tri stupnja. U prvim godinama to je centralnoevropski kulturni prostor u kojem dominiraju ilustracije ruskih emigranata – Đorđa Lobačova, Vladimira Žedrinskog i drugih – kada se formira i termin Zabavnikova škola ilustratora. U drugom periodu, posle 1945, u vreme komunističke ideologije, strip je napadan kao kič proizvod a među vernim saradnicima izdvaja se Ratomir Ruvarac, jedan od sinonima za ilustraciju u "Zabavniku" u kojem je sarađivao od 1952. do 1977. godine.
Treća faza, posle 1968, obeležena je kreativnom i komercijalnom trkom, kolor štampom; početkom 80-ih godina broj ilustratora u ovoj publikaciji se povećava, menja se i odnos prema ovom mediju. Ova poslednja decenija je inaugurisala i digitalnu ilustraciju. Prepoznatljiv stilski pečat u potonjim dekadama daju radovi Dobrosava Bob Živkovića, Dragane Jovčić, Dušana Pavlića, Rastka Ćirića i dr.
Poznato je da je struktura odnosa vizuelnog i tekstualnog višeslojna, sa svojim varijantama – od ravnopravnog vizuelnog dela do priloga, dodatka tekstu, ukrasa ili vizuelnog obaveštenja u određenom žanrovskom klišeu. Kako je ilustracija uslovljena reprodukcijom u štampanom mediju njeno predstavljanje na izložbi, razgolićene, bez teksta i van konteksta novine narušava njeno integralno biće. Svakako, pojedine ilustracije nisu samo dodatak uz tekst već egzistiraju kao nezavisna umetnička dela.
Po prirodi stvari, u dugovečnom "Zabavniku" najviše sarađuju ilustratori školovani na Fakultetu primenjenih umetnosti. Istini za volju, odlične priloge stvarali su i autori iz drugih profesija, kojima je crtanje više od hobija.
U svojoj studiji Jovanović fokusira sadržaj, stil i različite medije i fenomene u poglavljima: a. ilustracija u slikarskim tehnikama (najbrojnije), b. fotorealizam, kolaži i digitalne ilustracije, c. karikaturalne ilustracije i posebno poglavlja stripovi domaćih autora. U svom stilskom određenju ilustracija je manje-više ostala eklektična u opsegu realističko-karikaturalno-ekspresivnog narativa, očito imuna na promene umetničkog diskursa koje su se dešavale na likovnoj sceni.
Uz temu o kulturi ilustracije, pomenimo i izložbu i nagradu Zlatno pero Beograda koje predstavljaju jednu od referentnih tačaka u afirmisanju autorske ilustracije. "Ilustratori `Politikinog Zabavnika`", pionirska izložba u istoriografskom smislu, referira ključne tačke u stvaranju likovnog segmenta ovog nedeljnika, dela popularne kulture na kojoj su odrasle generacije i koji, očigledno, ni razna izdanja u novim elektronskim formama nisu ugrozile.
Ljiljana Ćinkul
[objavljeno: 30.09.2007.]
