Izvor: RTS, 04.Okt.2013, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obračun sa "malom" korupcijom
Država najavila da će se obračunati sa sitnom korupcijom, koja je odavno postala deo sistema. Za njeno iskorenjivanje neophodna je saradnja građana, koji će na nju ukazati, i države, koja će je sprečiti. Namera je i da se promeni dosadašnja praksa - da oni koji prijave korupciju zbog toga ispaštaju.
Pored obračuna sa zloupotrebama na najvišem nivou, država najavljuje i borbu protiv tzv. sitne korupcije. Za njeno iskorenjivanje neophodna je saradnja građana, koji će >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na nju ukazati, i države, koja će je sprečiti. Namera države da se promeni dosadašnja praksa, da oni koji prijave korupciju zbog toga ispaštaju.
Gotovo svakodnevna iskustva građana da za usluge različitih institucija i ustanova treba da izdvoje dodatni novac svedoči da je korupcija u Srbiji odavno postala deo sistema.
Brže do završenog posla ako se pogura vezom ili novcem. To u Srbiji potvrđuju i statistika i praksa.
Ali, šta ako se ne žmuri pred korupcijom? Primer je bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski, koji je pre sedam godina ukazao na spregu pogrebnika i lekara te službe. Podneo je krivične prijave i sve nadležne organe obavestio o svojim saznanjima. Priča nije dobila sudski epilog, a on je dobio otkaz.
"Ja sam time doveden u jedan egzistencijalno težak položaj. Izbačen sam na ulicu na nezakonit i zaverenički način. Ali to nikako ne može da bude samo materijalno pitanje. To je pitanje časti i što se toga tiče mislim da sam ja svoju dužnost ispunio i da je to dužnost svakog građanina ove zemlje", rekao je Josifovski.
Oni koji neće da daju mito tvrde da postaju žrtve dugih procedura, lošeg tretmana i u najgorem slučaju - ne završe posao.
Vladimir Radomirović iz portala Pištaljka ukazuje na primer kada je u jednoj beogradskoj opštini jedan od zaposlenih tražio mito od ljudi koji su gradili kuću na toj opštini. "Oni su odbili da daju mito, i njihova procedura je trajala pune tri godine", rekao je Radomirović.
Osim prijava koje se odnose na razne inspekcije i organe lokalne samouprave, Pištaljci stiže najviše prijava koje se odnose na lekare koji traže novac od pacijenata. Od pre tri meseca, sporne slučajeve građani mogu da prijave SMS servisu koji se bavi korupcijom u toj oblasti.
Predrag Stojčić iz Inicijative Glasno za zdravstvo "Srbija u pokretu" kaže da se korupcija često prijavljuje tek kada je izvršena.
"Često ljudi prijavljuju korupciju posle, tj. kad je ona završena i mi stalno apelujemo da prijave korupciju pre nego što daju novac. Mi razgovaramo sa njima kako bi podneli krivične prijave, ali to se ne dešava često", kaže Stojčić.
Protiv korupcije koja se odomaćila, država će se boriti Nacionalnom strategijom. Ona predviđa promenu zakona, jačanje institucija, ali i bavljenje tzv. malom korupcijom i onima koji je prijave.
Savetnik ministra pravde i državne uprave Radovan Ilić kaže da prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača onaj ko prijavi korupciju treba za to da bude nagrađen.
"Ako neko pokuša da ugrozi to lice, da mu nešto učini, da ga otpusti zato što je prijavio korupciju, to treba da bude sprečeno i da jedno takvo lice bude efikasno kažnjeno", rekao je Ilić.
Korupcija se, tvrde upućeni, ne prijavljuje najčešće iz dva razloga - straha i nepoverenja u pozitivan ishod. Nadležne ohrabruje podatak da je od početka godine, na adrese onih koji se bore protiv korupcije stiglo oko deset hiljada prijava. Više od polovine u kabinet prvog potpredsednika Vlade.
