Izvor: Blic, 10.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Objavite rat borama
Objavite rat borama
Sve počinje ispred ogledala. Odjednom se u uglovima očiju, na čelu i oko usana pojavljuju crtice koje iz dana u dan postaju sve dublje i naglašenije. Možda ste to već doživeli, a ako niste, znajte da vas to sigurno čeka u budućnosti. Zašto? Zato što je to neminovna posledica procesa starenja kože, koji je posledica delovanja genetskih i spoljašnjih faktora, promena na nivou hormonskog sistema i loših navika (pušenje, alkohol...).
Prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znaci koji odaju proticanje vremena obično se javljaju oko tridesete godine života. To su takozvane izražajne bore, koje su posledica česte kontrakcije određenih mišića. S godinama, koža postaje sve suvlja i smanjuje se lučenje kolagena i elastina pa se crtice, koje su u početku bile jedva primetne, pretvaraju u prave pravcate bore, a zatim u brazde.
Koža ima tri sloja
Koža se sastoji od tri osnovna sloja:
Epiderm je površinski sloj u kome se vrši proces keratizacije, odnosno obnavljanja površinskog sloja kože. U njegovom baznom sloju nalaze se melanociti u kojima se stvara kožni pigment - melanin.
Derm je srednji sloj i u njemu se nalaze kolagenska i elastična vlakna, čiji je zadatak da koži obezbede svežinu, zategnutost i elastičnost. U njemu su i krvni i limfni sudovi. Prvi hrane kožu i učestvuju u regulaciji krvnog pritiska i temperature tela, a drugi održavaju međućelijski pritisak i odstranjuju štetne proizvode metabolizma. Tu su smeštena i nervna vlakna koja služe, između ostalog, kao receptori za dodir, bol, temperaturu ili svrab. U dermu se nalaze još i lojne i znojne žlezde, koje imaju zadatak da naprave zaštitni kiseli omotač.
Hipoderm je treći sloj, u kome je smešteno masno tkivo između vezivnih pregrada koje ga razdvajaju. U ovim vezivnim pregradama takođe se nalaze krvni i limfni sudovi, kao i nervi. Ovaj deo kože ima ulogu rezervoara energije i zato se tu nakuplja salo.
Kako koža stari
Kako vreme prolazi, fizička svojstva kože se menjaju: površinski sloj zadebljava usled nedostatka vlage i na njemu se pojavljuju neravnine; ćelije epiderma se sve sporije obnavljaju, a usporavaju se i aktivnosti ćelija zaduženih za odbranu kože; ćelije se sve slabije ishranjuju i razmena materija se usporava; derm se tanji i gubi elastičnost, tako da se vremenom pretvara u amorfnu masu nalik na pamuk.
Kreme priskaču u pomoć
Hidratantne kreme
Nega kože je nezamisliva bez hidratantne kreme, koja štiti kožu i obezbeđuje joj neophodnu vlagu. Danas postoje formule koje sadrže hidratantne agense koji su isti kao oni koji se prirodno nalaze u koži i često se kombinuju sa antiokisidansima, kao što je vitamin E, i sa UV filterima.
Kreme za regeneraciju
Posle 30. ove kreme obavezno moraju da se uključe u svakodnevnu negu kože, pošto deluju na dva fronta. S jedne strane, kompenzuju gubitak elastičnosti, a s druge podstiču mehanizme koji obezbeđuju obnavljanje ćelija kože. Najefikasnije su kreme koje sadrže alfa hidroksilnu kiselinu i prekursore vitamina A (recimo, retinol), koji peglaju kožu i podstiču obnavljanje ćelija derma. Ove kreme obično sadrže i vitamin C i ekstrakte raznih biljaka koji su testirani na ćelijskim kulturama u laboratoriji.
Kreme koje koži daju elastičnost
Njihov je zadatak da zategnu lice, koje posle 40. počinje da se opušta. Kako to postižu? Per svega, sadrže polimere koji privremeno zatežu kožu, kao i agense (derivati silicijuma) koji joj pomažu da sačuva elastičnost. Najzad, tu su i supstance (recimo, kofein i escin) koje koži obezbeđuju svež izgled.
Kreme koje peglaju kožu
Za razliku od injekcija botoksa, koje deluju na mišić, ove kreme peglaju bore tako što deluju direktno na kožu. Da bi to mogle da postignu, obogaćuju se supstancama koje opuštaju kožu, kao što su adenozin i magnezijum. One su veoma efikasne ako se primenjuju preventivno, to jest da bi se sprečilo pretvaranje izražajnih bora u trajne bore. Ako se sa njihovim korišćenjem počne posle pojavljivanja stalnih bora, one mogu samo da ih ublaže, ali ne i da ih otklone. CDC/GB
