Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obezglavljeni heroji
Kragujevac – "Veliki školski čas", komemorativna svečanost u znak sećanja na nevine žrtve nacističkog terora, i ove godine se održava u Šumaricama, na mestu gde su nemačke okupacione trupe 21. oktobra 1941. ubile 2.796 Kragujevčana. Među streljanima je bio 261 srednjoškolac, 40 dečaka uzrasta od 11 do 15 godina, a najmlađi, Dragiša Nikolić, imao je 11 godina i 11 meseci. Ova stravična odmazda usledila je nakon događaja u mestu Dumača, nedaleko od grada, gde je 16. oktobra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zajedničkoj akciji četnika i partizana, ubijeno devet i ranjeno 27 vojnika Trećeg rajha.
Tri godine kasnije, po proterivanju okupatora iz grada, pripadnici partizanskih jedinica na čelu sa oficirima Ozne, u akciji koja je trajala mesecima, u krugu fabrike oružja, kod pogona "Kapislana", pobili su oko tri hiljada najviđenijih Kragujevčana, profesora, trgovaca, zanatlija. Tačan broj streljanih "saradnika okupatora" još nije utvrđen. Njima u spomen je 2001. godine kod "Gromovića ulaza" u "Zastavu" postavljen spomenik, a od 2004, svakog 20. oktobra, na tom mestu za žrtve revolucionarnog terora služi se moleban.
Zbog ovog stravičnog zločina, kao i zbog svega što su komunističke vlasti uradile u godinama posle rata, mnogi Kragujevčani se i danas pitaju ko su bili ti oslobodioci i da li je grad 21. oktobra 1944. zaista oslobođen. Odgovor na ovo pitanje možda je, nesvesno, dat kroz natpis na tabli koja je, posle pobede opozicije nad Miloševićevim režimom, postavljena u holu Skupštine grada. Na tabli piše: "Posle više od pet decenija totalitarne komunističke vlasti 25. 12. 1996. gradsku vlast preuzimaju udružene demokratske stranke koalicije 'Zajedno'".
Goli postamenti
Kragujevački istoričar Staniša Brkić, kustos u Spomen-muzeju "21. oktobar", autor nedavno objavljene knjige o šumaričkim žrtvama "Ime i broj", smatra da se kroz ova tri opisana događaja može sagledati cela ratna i posleratna istorija Kragujevca koja je, kako kaže, bila obeležena "naslagama laži baziranih na ideologija pobednika".
– Četvrt veka radio sam na knjizi o šumaričkoj tragediji. Toliko mi je trebalo da demistifikujem naslage laži o broju streljanih. U Šumaricama nije ubijeno sedam hiljada, već 2.796 ljudi. Oni imaju svoje ime, datum i mesto rođenja. Broj žrtava komunističkog terora se, međutim, ne zna, a reč je, takođe, o nevinim žrtvama. Ti ljudi nisu bili nikakvi saradnici okupatora – veli Brkić.
Prema njegovom mišljenju, iskrivljavanja i prikrivanja istorijskih činjenica dovelo je do razumljive reakcije Kragujevčana, koji su se tokom devedesetih godina prošlog veka obrušili na pristalice Miloševićevog režima. U tome je, kaže Brkić, bilo više stihije nego organizovane akcije, što je, napominje, dovelo i do skrnavljenja nekih antifašističkih obeležja.
– U Šumaricama nije oštećena nijedna humka, jer u njima počivaju nevine žrtve, ljudi stradali na pravdi boga. U Velikom parku su poskidane biste narodnih heroja, jer su ti ljudi bili predstavnici jedne ideologije. Svako obeležje koje definiše samo ideologija, a ne stvaran lik i delo pojedinca, ne može biti dugog veka – kaže ovaj istoričar.
Naime, u kragujevačkom Velikom parku, u Aleji narodnih heroja, od 25 bisti partizanskih i komunističkih boraca svega četiri su na svojim mestima. Nedostaju biste Mome Stanojlovića, Stanislava Sremčevića, Mirka Jovanovića, Dušana Petrovića Šaneta, Svetozara Dragovića Toze... Međutim, nema ni biste Miloja Pavlovića, direktora kragujevačke Gimnazije, koji je streljan u Šumaricama zajedno sa svojim đacima.
Čista istina
Posle 2000. godine u Kragujevcu su promenjena imena mnogim trgovima i ulicama, najčešće na uštrb komunističkog dela antifašističkog pokreta. Uglavnom su im vraćena predratna imena ili su im dodeljeni nazivi po uglednim Kragujevčanima ili znamenitim ličnostima iz srpske istorije.
Nekadašnja Veljka Vlahovića i Bože Petrovića sada nosi ime kneza Miloša, Miljka Tošića je preimenovana u Gružansku, Dušana Dugalića u Ilije Kolovića, JNA u Knez-Mihailovu, a trg Avnoja sada je Trg slobode. Tu su još Kneza Danila, Milete, Ilije Vukomanovića, Milana Drugog Obrenovića...
– Nije dobro što se tako radi. Ne treba brisati prošlost. Grad se širi, pa bi bilo mesta i za nove ulice i za nove nazive. Ono što je potvrđeno kao vrednost, posebno kad je reč o partizanskom antifašističkom pokretu, nije trebalo dirati – smatra predsednik kragujevačkog Subnora Živomir Smiljković.
Prema njegovom mišljenju, mnoge stvari koje su se dešavale tokom devedesetih i posle 2000. posledica su "zle namere novog svetskog poretka".
– Izjednačavanje četničkog i partizanskog pokreta ne priznajem. Sve je to posledica jedne euforije pod naletom talasa globalizma, a ja sam, u suštini, protiv kapitalizma – veli Smiljković.
Predsednik kragujevačkog ogranka Subnora smatra da "istorijske stvari konačno treba raščistiti", kako bi "istina napokon izbila na videlo".
– Mene zanima čista istina i zbog toga niko nema prava da upoređuje šumaričke žrtve sa streljanim kolaboracionistima. Tačno je da su i pojedini pripadnici partizanskog pokreta činili greške, i to treba priznati, a sve kako bismo se mi Srbi jednom pomirili i složili. Ne znam za streljanja kod "Kapislane", ali obećavam da ću se potruditi da saznam šta se tamo dogodilo. Samo neka i ova druga strana prihvati nas, neka dođe da položi vence pored porušenih bisti u Velikom parku, jer 90 odsto partizana nisu bili komunjare, već patriote, rodoljubi i borci za slobodu – poručuje Smiljković.
[objavljeno: ]
.jpg)
