Izvor: Kurir, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OTIMAJU OD SRBIJE
Prema zvaničnim procenama državnih institucija naše zemlje, vrednost nepokretnosti na Kosovu i Metohiji iznosi oko 220 milijardi dolarat
BEOGRAD - Vrednost nepokretnosti na Kosovu i Metohiji, prema zvaničnim procenama državnih institucija Srbije i domaćih eksperata, iznosi oko 220 milijardi dolara, od čega je procenjena vrednost privatne imovine više od 30.000 srpskih porodica, koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa 1999. godine, najmanje četiri milijarde dolara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, državi Srbiji se uskraćuje pravo raspolaganja na poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume, službene, poslovne i stambene zgrade i na objekte posebne namene u državnom vlasništvu.
Pri tome ne treba zaboraviti i vojnu imovinu, od koje se samo vrednost vojnog aerodroma Slatina kod Prištine procenjuje na oko 95 miliona evra. Preduzeća iz Srbije imaju u pokrajini 1.358 objekata, a samo imovina EPS procenjena je na blizu tri milijarde evra ili oko 4,2 milijardi dolara.
Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi na Kosovu i Metohiji iznosi više od 19 milijardi dolara. Prema tvrdnjama predstavnika UNMIK, u basenima južne srpske pokrajine ima najmanje 8,3 milijardi tona lignita, a prema procenama domaćih stručnjaka - 14 milijardi tona.
Bilansne rezerve olova i cinka na području Kosmeta procenjene su na oko 42,2 miliona tona, što predstavlja 74,1 odsto ukupnih rezervi Srbije. Rezerve nikla i kobalta procenjene su na 13,3 miliona, boksita na 1,7 miliona tona, magnezita na oko 5,4 miliona tona.
Pored toga, na Kosovu se eksploatišu i rude srebra, gvožđa, kobalta, ali i retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum čija su nalazišta nedovoljno istražena, kao i nalazišta zlata, platine i bakra. Samo vrednost rezervi lignita na Kosmetu Svetska banka je procenila na oko 13,5 milijardi evra, a njegova eksploatacija donela bi bar 35.000 novih radnih mesta.
Ne treba zaboraviti da je država Srbija od 1960. do 1990. godine investirala oko 17 milijardi dolara, a do današnjeg dana ostalo je nerešeno pitanje spoljnog duga Kosova stranim poveriocima od oko 1,2 milijarde dolara.
Taj dug Srbija godinama uredno servisira i proteklih godina otplatila je oko 217,69 miliona dolara, a da pri tom nije ubirala poreze i doprinose od preduzeća na Kosovu i Metohiji.[ antrfile ]
UGALJ ZLATA VREDAN
Procenjuje se da na Kosovu i Metohiji postoje rezerve uglja od oko 15 milijardi tona i povoljni uslovi za njegovu profitabilnu površinsku eksploataciju i sagorevanje u termoelektranama, a te rezerve čine oko 76 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji.
Pored uglja, na Kosovu i Metohiji postoje znatne rezerve ruda olova i cinka, feronikla, hroma, boksita, magnezita, ukrasnog kamena, bentonita i drugih mineralnih sirovina.
Bilansne rezerve olova i cinka procenjene su na 42.200.000 tona, što predstavlja 74,1 odsto bilansnih rezervi Srbije, postoje i znatne rezerve nikla i kobalta, dok su rezerve rude boksita procenjene na 1,7 miliona tona.
U jedan od aduta kosmetskih rudnika ubrajaju se retki minerali - indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum.
ULAGALI U ENERGETSKI SISTEM
Elektroprivreda Srbije (EPS) i država Srbija u proteklim godinama nisu prestajale da ulažu u energetski sistem na Kosovu i Metohiji, a samo za nadoknade radnicima EPS izdvajano je oko 20 miliona evra godišnje.
Procenjuje se da je vrednost imovine EPS na Kosovu i Metohiji, uz pretpostavku da su objekti novi i da nije uračunata amortizacija, veća od tri milijarde dolara, ali je teško izračunati tačnu vrednost imovine pošto su konkretni podaci nedostupni.
Koliki su bili prihodi od proizvodnje i prodaje struje u tom delu Srbije govori podatak da je nekada elektroprivredni sistem na Kosovu i Metohiji proizvodio oko 4,2 milijarde kilovat-časova struje godišnje. Na Kosovu posluju tri javna preduzeća, koja se još vode u sistemu EPS - Kopovi, Termoelektrane i Elektrokosovo distribucija.
SRPSKA IMOVINA
Preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine raspolažu velikim brojem poslovnih objekata i imovinom na Kosovu i Metohiji koji im se praktično otimaju u nezakonitoj privatizaciji koju sprovodi Unmik.
Prema nekompletnim podacima Privredne komore Srbije, preduzeća iz centralne Srbije na Kosmetu imaju 1.218 objekata, a preduzeća iz Vojvodine 14. Pri tom, samo PTT poseduje 130 objekata, ŽTP 55, EPS 18 i “Srbijašume” 45. “Lola korporacija” je izgradila kapacitete u Zubinom Potoku, Lešku, Štrpcu i Vitini, a “Termovent” iz Temerina u Orahovcu i Lipljanu. “Zelengora” je podigla pogone u Suvoj Reci, “Minel” u Prištini, Kosovskoj Mitrovici i Klini, “Koka-Kola” u Lipljanu, a “Goša” u Gnjilanu. U toj grupi se nalazi i fabrika vranjskog “Jumka” u Kosovom Polju. “PKB korporacija” ima 12 svojih preduzeća na Kosovu i Metohiji, među kojima su Pećka pivara, “Kosovo vino”, “Orvin” i “Metohija vino”, firme koje su PKB pripojene 1992. godine.
U tri decenije, od 1961. do 1990. godine, u Kosovo je uloženo oko 17 milijardi dolara.
SUDBINA JAVNIH PREDUZEĆA
Na Kosovu jedino još nije otpočeo proces privatizacije javnih preduzeća.
Tako je još neizvesna sudbina “Elektrokosmeta”, JP “Površinski kopovi” u Obiliću, “Železnica Srbije - Kosovo Polje”, aerodroma u Prištini, termoelektrana Kosovo A i B, “Srbijašuma”, JP “Ibar - Lepenac”, “Pošta - Telekom Srbije”... Albancima sa Kosova, kao i onima iz inostranstva, na prodaju je ponuđeno dosta poznatih firmi iz ondašnje Jugoslavije, među kojima su “Feronikl” iz Glogovca, “Trepča” iz Mitrovice, “Jugoterm” iz Gnjilana, “Kosovodrvo” iz Prištine, Poljoprivredno-industrijski kombinat iz Peći, “Elan” iz Prizrena, Fabrika električnih uređaja iz Uroševca, Pećka pivara, “Petoletka” iz Leposavića, “Kosovovino” iz Prizrena.
Tu su i Industrija duvana Gnjilane, “Klokot Banja” iz Gnjilana, gnjilanska hladnjača “Mladost”...
