Izvor: SrbijaDanas.com, 31.Dec.2016, 19:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ON JE SRPSKI MIČ BJUKENON: Dane i noći provodi na reci, peca i SPASAVA ŽIVOTE

Ko je Renato Grbić, tihi heroj Beograda i zaštitnik najnesrećnijih, čovek koji je danas spasao 29. osobu koja je skočila sa Pančevačkog mosta?

On je četvrta generacija alasa u porodici Grbić, 55-godišnjak sa stare Karaburme koji je odrastao na Adi Huji. Još kao dečak sedeo je na kraju čamca i ribario sa ocem. Dane i noći provodi loveći ribu kod Pančevačkog mosta, a u 2016. godini ostaće upamćen po tome što je samo u oktobru mesecu, od sigurne smrti, spasio šesnaestogodišnju >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << devojku koja je skočila sa Pančevačkog mosta.

- Došla je na most, stajala tamo neko vreme i gledala u Dunav. Zatim je skinula jaknu i ranac. U tom trenutku je naišla kolona automobila i jedan momak koji je primetio šta planira se zaustavio i krenuo ka njoj da je odgovori. Pošto je došao na samo par koraka preskočila je ogradu i skočila. Kada je pala u vodu, neki radnici na šljunkari su primetili i počeli da viču da je vadim napolje - opisuje Grbić dramu koja se odvijala pod Pančevačkim mostom. A priče svih onih koji su pokušali da se ubiju skokom sa Pančevca i koje je uspeo da spase su slične - priseća se Renato kako je to izgledalo.

Većina ga zna jednostavno kao Renata, mnogi ga zovu Spasilac, a ima i onih koji u njemu vide - Miča Bjukenona. Do sada je spasao ukupno 29 ljudi, a kafana koju drži sa suprugom Gocom nalazi se nedaleko od Pančevca, pa u svakom momentu ima odličan pogled na Dunav. Kada u reci spazi čoveka koji je skočio sa mosta ne može da uporedi ni sa čim.

- Kada ih vidim onako bespomoćne kako plutaju po vodi i mole za pomoć srce hoće iz grudi da mi iskoči, proradi mi adrenalin, a u glavi mi je samo jedna misao: Da što pre stignem i da se ne udave dok ih ne izvučem na obalu. A kada ih izvučem na čamac onda u meni zavlada jedno blagostanje. Znaš da si podario nekom novi život i drago ti je zbog toga. Mnogo mi to znači. Osetim se odmah bolje kada znam da sam za nekog uradio nešto dobro – priča Renato za portal Srbija. Danas.com.

Ponekad pomisli da je mu je uloga spasioca jednostavno nametnuta samim rođenjem. Njegovo ime, kaže, znači, „ponovo rođen“, a mnogo pre nego što je počeo da spasava ljude iz Dunava slučajno se zatekao ispod Brankovog mosta kada je sa njega skočio čuveni pisac Branko Ćopić, daleke 1984. godine. Da li će neko da preživi pad sa 18 metara visokog Pančevačkog mosta zavisi, kaže, od mnogih okolnosti. Ali najviše od sreće. Ili sudbine.

- Ukoliko čovek padne sa mosta na stomak ili leđa to je isto kao da je pao na beton. Popucaju krvni sudovi i nema šanse da preživi. Ukoliko se dočeka na noge ima šanse da preživi pad. Karakteristično da svi koji su imali čvrstu nameru da se ubiju kada dođem čamcem do njih pokaju se i predomisle u trenutku – opisuje Grbić dramatične momenta spasavanja samoubica.

Dodaje da je u onom prvom trenutku kada posle skoka isplivaju na površinu Dunava nemoguće uspostaviti kontakt sa njima.

- Nemaju ni sliku ni ton. Retko pričaju zbog čega su se odlučili na tako tragičan korak, uglavnom progovore tek kad dođe Hitna pomoć i policija. Interesantno je da od 29 potencijalnih samoubica samo su dve devojke koje je spasao sigurne smrti došle da se zahvale. Jedna od njih je u trenutku pokušaja samoubistva imala 18 godina. Kasnije se udala i zvala me da joj na svadbi budem počasni gost. A druga je imala 16 godina pa me pozvala na rođendan kada se povratila od šoka – kaže sagovornik našeg portala.

Zbog čega je to opšte pravilo razgovarao je i sa neuropsihijatrom iz Londona koji mu je objasnio da samoubice po pravilu osećaju zahvalnost kada ih neko spase ali da kasnije izbegavaju kontakt sa tom osobom iz veoma jednostavnog razloga.

- Sramota ih je i zbog toga se ne javljaju.

Vremenom je, prema sopstvenom priznanju razvio nepogrešivi instikt koji ne ne ume da opiše.

- Desilo mi se da sam sedeo sa društvom u kafani i ćaskao. Odjednom sam, bez ikakvog povoda ustao i zaputio se ka reci. Kao da me je neko uhvatio za ruku i poveo. Kad ono čovek u Dunavu. Kada sam ga izvukao drugari zapanjeni pitaju: Brate, gde si ga našao tako mokrog?! Ni danas jednostavno ne znam kako se desilo da sam iz čista mira osetio da se nešto dešava nasred reke – završava priču Grbić.

Nastavak na SrbijaDanas.com...