Izvor: Danas, 24.Nov.2014, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Grasu i bombardovanju
Pre par dana dođe mi ujutru u kancelariju kolega Đole. Na stolu mi ostalo poslednje Vreme i intervju sa čuvenim nemačkim piscem Ginterom Grasom. Đole prelistava novine i nije baš daleko odmakao, kad ih uz sočnu psovku baci od sebe i reče - Sad bi se zalagao protiv bombardovanja Jugoslavije, a?! I izlete Đole iz kancelarije.
Moram da priznam da se sa tom njegovom pričom nisam složio. I to sam mu i rekao. Jer kad jedan takav intelektualac kakav je Gras, čija reč se sluša >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i uvažava svuda u svetu, kaže da je pogrešio u proceni, to ipak ima veliku težinu i značaj. Naivno kaže da je mislio da će se bombardovanje Jugoslavije 1999. zaustaviti samo na Kosovu, a ne i da će biti bombardovana i Srbija i Crna Gora.
Državno nasilje Miloševićeve policije tokom 1997. i 1998. nad albanskim civilnim stanovništvom je bilo uvod u rat na Kosovu. Tako da ne stoje tvrdnje o „ničim izazvanoj NATO agresiji“, kako je govorila Miloševića propaganda sa RTS-a i ostalih državnih medija. Uostalom, presude Haškog tribunala političkom, vojnom i policijskom vrhu Srbije baš za etničko čišćenje na Kosovu, kao i u domaćem Specijalnom sudu za ratne zločine, dovoljno govore.
Učestvovao sam u tom ratu kao rezervista i tri meseca spavao u šatoru. I to je bio potpuni paradoks. Moja zemlja napadnuta, a na vlasti i kao vrhovni komandant šepuri se i ispaljuje parole Slobodan Milošević, protiv čijih sam se ideja borio. Danas i poslednjih osam godina je na vlasti ista koalicija kao i tada. Ista lica, drugačije ideje. Verujem da su im ideje i dalje iste - pogledajte samo ministra Vulina, ali ih bar javno ne govore. Izleti ponekad stara retorika. Ali dobro, to je naša stvarnost i sve je kristalno jasno. Baš kao i stanje s Kosovom. Mada to nijedan domaći nazovi političar ne sme javno da kaže. Kao oboriće mu astronomski rejting ako kaže da je Kosovo nezavisno i da više nije deo Srbije?! Faktički - stvar je potpuno jasna. Država Srbija nema ama baš nikakvih nadležnosti na svojoj ustavnoj teritoriji. Osim što je po papirima Kosovo Srbija. Isto tako u Ustav može da se napiše i da je Mars deo Srbije i da Srbija polaže pravo na njega. Samo što nikad neće uspeti da ostvari suverenitet nad njim, pa će kao uputiti oštar demarš kad Amerikanci, Kinezi ili Rusi slete svojim svemirskim brodovima na njega?! Jedini zaključak koji može da se izvuče je da je Kosovo od februara 2008. nezavisna država. Da li je ili nije u međunarodnim organizacijama, mislim da je njih baš briga. Imaju podršku glavnog svetskog baje i više ih ništa ne zanima.
Ako se dobro sećam - uslov da bi se ušlo u članstvo u Evropsku uniju je da se država obaveže da neće narušavati teritorijalnu celovitost drugih država. Pošto je Kosovo prepoznato i priznato kao nezavisna država od većine zemalja članica EU, najvažnije su to među prvima uradile - Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Turska... Ne treba zaboraviti ni SAD, koja i dalje ima veliki uticaj na događaje u Evropi, Australiju, Kanadu, Japan... Osim njih i bivše države SFRJ su priznale Kosovo - Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i Slovenija. Sećate se onih reklama sa sportskim rezultatom broja zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu? Ukupno je 96 država priznalo Kosovo. Dobro, sada je državna politika da nećemo priznati nezavisnost. Ali da li je to realno? Srbija nema način da ostvari vlast na Kosovu. Osim ako se ne planira novi rat. A to već nije u skladu sa evropskim idejama.
Inače, u Beogradu je gostovala antiratna predstava „1914“, sjajnog američkog reditelja Boba Vilsona u izvođenju češkog Narodnog pozorišta. Neki čovek do mene se čitavu predstavu smejao. Meni ama baš ništa nije bilo smešno. Carevi ratuju i pokazuju moć, a stradaju narodi i ljudi. Izgleda da je Staljinova opaska o tome da je smrt jednog čoveka tragedija, a miliona statistika samo još jedan dokaz da se u svetu malo šta menja. Ili što reče Bob Vilson, malo se šta promenilo, ali je naša svest o tome veća. Nisam baš siguran da su svi svesni šta znači rat. Ali da, ni 100 godina od početka Prvog svetskog rata ljudska priroda se nimalo nije promenila. Čak je postala zverskija. To izgleda ide u skladu sa napretkom civilizacije i snagom oružja.
