Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi roman Vladislava Bajca
Priča o Đorđu Šagiću, prvom Srbinu koji je zvanično useljen u Ameriku pre dva veka
Novo izdanje romana Vladislava Bajca „Bekstvo od biografije”, objavila je izdavačka kuća „Arhipelag”. Ovaj roman, čiji je podnaslov – Život u osam imena, priča je o Đorđu Šagiću, prvom Srbinu koji je zvanično useljen u Ameriku, pre tačno dva veka. Šagić je tokom uzbudljivog života promenio osam imena i niz zanimanja koja su promenila tok istorije Sjedinjenih Američkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Država, ali i Srbije i Evrope.
Prema rečima urednika izdanja Gojka Božovića, Đorđe Šagić junak je sa osam imena i sa osam biografija, i baš te promene imena kod ovog junaka predstavljaju njegovu suštinsku potragu za apsolutnom slobodom.
Od 1795. do 1873. godine junak Bajčevog romana „Bekstvo od biografije” koristio je osam imena i prezimena – Đorđe Šagić, Georgius Schagics, Đorđe Ribar, Džordž Fišer, Grecus/Greco-Amerikanus, Horhe Fišer, Geo. Fišer, Georgij Šagić.
Ono što je Đorđe Šagić uradio u 19. veku bilo bi previše i za nekog od naših ambicioznih savremenika. Prešao je put od Karlovačke bogoslovije, koju je napustio da bi učestvovao u odbrani Beograda od Turaka, a „zakasnivši na revoluciju” pošao je u svet. I to preko Nemačke, do Amerike, u kojoj je promenio mnogo imena, zanimanja i gradova, pa i do Paname i Meksika.
Učestvovao je u otcepljenju Teksasa od Meksika i u stvaranju deklaracije o njegovoj nezavisnosti.
Autor Vladislav Bajac, osluškujući novo izdanje svog romana „Bekstvo od biografije” zaključio je da je njegov junak Đorđe Šagić prava mera za avanturistički duh, i da je obilje građe i podataka o tome šta je sve stvorio u stvari definicija za jednu iracionalnu, nezaustavljivu, kreativnu, životnu energiju.
– Đorđe Šagić odbacio je mantiju, i u ruke uzeo oružje. Bio je general armije Novog Meksika i major američke vojske, direktor carine i sudija, bio je vezan za novinarstvo, štamparstvo. Vršio je komasaciju zemlje u Kaliforniji i stvarao srpsku koloniju, pomogao je podizanju prve srpske crkve Sveti Sava u Džeksonu 1864. godine. Bio je poznat i kao mason. Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, po državljanstvu Amerikanac. Čitavog života ostao je vezan za Srbiju. Njegova bekstva suštinska su udaljavanja ne od biografije, već od politike, jer je svaki put izbegao neku od presudno važnih političkih funkcija u Americi – rekao je Vladislav Bajac.
Dva veka od useljenja Đorđa Šagića u Ameriku biće obeleženo u SAD i kod nas 28. juna, premijerom dokumentarnog filma „Život u osam imena”, reditelja Miodraga Kolarića, nastalog u produkciji RTS-a, i uz pomoć ambasade SAD u Srbiji. Reditelj Kolarić izjavio je da nije bilo lako svesti obilje biografskih podataka o Đorđu Šagiću na 55 minuta dokumentarnog filma, a da su mu kao izvor informacija najpre poslužili Šagićevi memoari pod imenom Džordža Fišera, kao i ovaj roman Vladislava Bajca.
M. V.
objavljeno: 08/05/2014
