Izvor: RTS, 11.Jan.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi predsednik, nova retorika
Ukoliko Beograd prihvati pregovore o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju kulturnog blaga nestalog tokom rata, Hrvatska bi mogla da preispita odluku o tužbi za genocid protiv Srbije, izjavio novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da bi Hrvatska, ukoliko Beograd prihvati pregovore o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju kulturnog blaga koje je nestalo tokom rata, mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da preispita odluku o tužbi za genocid protiv Srbije.
Josipović je, u intervjuu za italijanski dnevni list "Korijere dela sera", istakao da "ne vidi razlog da se nastavi sa tužbom za genocid ako bi Beograd prihvatio ove uslove".
"Pregovaraću sa Beogradom o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju opljačkanog kulturnog blaga. Ako prihvate te uslove, nema razloga da se nastavi sa tužbom za genocid", rekao je novi predsednik Hrvatske.
Izjava Ive Josipovića predstavlja zaokret u odnosu na nedavne poteze njegovog prethodnika Stjepana Mesića. Bivši hrvatski predsednik je poslednjih dana svog madata pomilovao Sinišu Rimca, poznatog po učešću u likvidaciji srpske porodice porodice Zec 1991. godine, i boravio u zvaničnoj poseti Kosovu, gde je odlikovan "Zlatnom medaljom nezavisnosti" za doprinos Hrvatske "slobodi i nezavisnosti Kosova".
Tužba i kontratužba
Hrvatska je Međunarodnom sudu pravde u Hagu 1999. godine podnela tužbu protiv Srbije. U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".
Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10 hiljada osoba, dok je više od sedam hiljada bilo zatvoreno u logorima.
Vlada Srbije je prošle nedelje odgovorila kontratužbom, saopštivši da se "Republika Srbija odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje SR Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine".
Obimna kontratužba, u pet tomova, sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, ali i obiman, istorijski, dodatak o periodu od 1941. do 1945. godine.
