Izvor: Glas javnosti, 26.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi pogledi na diktiranu umetnost
Srpska liberalna stranka zvanično je zatražila da se na televizijskim programima zabrane filmovi u kojima se blate četnici i čitav ovaj, po mnogima, oslobodilački pokret. Oni to obrazlažu činjenicom da su partizanski filmovi stvarani u jednopartijskom sistemu i da nameću samo jedno mišljenje, kao i to da „takva umetnička dela“ ne čine da se u Srbiji dođe do istine o događajima u građanskom ratu 1941 - 1945.
Sredinom sedamdesetih godina su, na primer, na premijere filma >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Užička republika“, dovođena deca, čak i prvaci, kako bi se kasnije na časovima „razrađivala tema“ i komentarisalo kako četnici seku glave ljudima testerama. Iskustvo je za mališane svakako bilo traumatično. Među partizanskim filmovima ima pravih bisera, takoreći remek- dela, kao što je „Bitka na Neretvi“ sa Ričardom Bartonom i Julom Brinerom u glavnim ulogama, a jedna od najboljih serija prikazanih na televiziji je „Otpisani“, u kojoj Prle i Tihi „tamane“ sve živo što nosi kokardu...
Šta o inicijativi liberala misle ugledne javne ličnosti, istoričari, glumci i junaci naših „vesterna iz šezdesetih“?
Čedomir Antić, istoričar, misli da nisu svi partizanski filmovi umetnička dela...
- Ne bi trebalo vulgarizovati taj predlog. Ja razumem ljude iz Srpske liberalne stranke, jer nisu svi filmovi o partizanima umetnička dela, poput „Bitke na Neretvi“ ili kultne serije „Otpisani“. U suštini postoji jedan fenomen: u poslednje vreme prikazuju se partizanski filmovi iz šezdesetih godina, što kod mnogih naših gledalaca izaziva nostalgiju i zbog toga ih oni rado gledaju jer ih ti filmovi asociraju na mladost - priča Antić.
On smatra da ne bi trebalo zanemariti važnu činjenicu da je neposredno posle rata, znači u vreme mira, u Beogradu ubijeno šest do 15 hiljada uglednih ljudi, te da bi njihovu tragičnu sudbinu trebalo prikazati javnosti.
Akademik Dejan Medaković misli da je tačna primedba SLS, ali je on protiv zabrana umetničkih dela.
- Ti filmovi pravljeni su za neko drugo vreme. Sada se javljaju novi pogledi i viđenja ovih događaja. Nisam pristalica nikakvih zabrana. Heroika i ljudske sudbine su ono što treba da dođe u prvi plan. Pogledajte sudbinu generala Milana Nedića. NJegova uloga svesnog prihvatanja žrtve je tragična, kao i čitava njegova ličnost i sudbina. Imao sam velikih problema da ga uvrstim među sto najznamenitijih Srba. NJegovu sudbinu bi svakako trebalo dramaturški obraditi na filmu i prikazati ga javnosti. Spasao je pola miliona izbeglica i tragično završio - navodi Dejan Medaković.
RAZMISLIMO O TOME
- Prikazivati partizane kao kauboje koji prosto desetkuju četnike, nije korektno. Ja sam protiv svake vrste zabrana, kao i snimanja filmova gde bi ulogu partizana, znači heroja, sada preuzeli četnici. Bilo bi dobro da država razmisli o tome. Na isti način bi trebalo da razmišlja i Ministarstvo kulture. U svakom slučaju protiv sam reciprociteta ili bilo kakve vrste zabrana - ističe Antić.
Pred istom zamkom
Ipak, akademik Medaković smatra da ne bi trebalo snimati filmove sa obrnutim redosledom događaja jer bi tada zapali u istu zamku.
- Na te događaje nema smisla stavljati ni plus ni minus, treba obratiti pažnju na humani aspekt čitave istorijske zbilje, kao i na izdajstvo Britanaca. Ipak, nisu svi četnici isti. Dalmatinski, predvođeni vojvodom Momčilom Đujićem, bili su neustrašivi heroji. Bilo je i tamo kabadahija koji su sebe proglašavali za vojvode i činili razne gluposti i zločine. Trebalo bi uvideti koliko breme istorijskih događaja nosimo na sebi i koliko smo u suštini težak pacijent - ističe on.
Pustimo umetnike
Glumac Bata Živojinović bio je svakako najveći „terminator“ među partizanima, mada je njegova uloga četničkog kapetana u „Otpisanima“ bila mala bravura. A povodom inicijative SLS kaže:
- To je totalna glupost! Treba prepustiti autorima da se iskažu kroz svoja umetnička dela i rad. Što bolji scenario, pa nek ponude teme sa četnicima junacima i sa partizanima izdajnicima, svejedno. Iz cele priče izaći će i politička poruka koju će gledaoci pravilno shvatiti - zaključuje ovaj velikan domaćeg glumišta.
Na kakav će odjek u javnosti naići zahtev SLS ostaje da se vidi. Za početak, proveravali smo kako na njega reaguju poslanici u Skupštini Srbije.
Esad Džudžević iz bošnjačke koalicije „Za evropski Sandžak“ tvrdi da je sa pokojnim profesorom Nikolom Miloševićem, nekadašnjim predsednikom Srpske liberalne stranke uvek imao korektan odnos i česte rasprave na teme iz naše istorijske prošlosti. Džudžević smatra da je, u najmanju ruku, degutantno govoriti o tome, pošto je reč o filmovima koji su u jednom periodu govorili sa stanovišta antifašizma, jedne od ključnih vrednosti u ukupnom sistemu evropskih vrednosti.
- Malo mi smeta agresivno zalaganje za tako nešto, uključujući i zabranu. Složili smo se da otvorimo sve teme u društvu, pa i ulogu četničkog i partizanskog pokreta, ali to bi trebalo definitivno da ostavimo istoričarima, a da se ne bavimo na politikantski način tom pričom, pored svih podela u društvu - kaže Džudžević.
Dragan Marković Palma, pošto je prethodno odgovorio na neka politička pitanja ovog novinara, više nije imao vremena i za pitanje o četnicima. Najpre je zapitao „koja je to Srpska liberalna stranka“, a zatim kazao da nije čuo za zahteve za zabranu filmova. Na konstataciju da čuje od nas, kratko je, preko ramena, odgovorio - Hvala!
Poslanik Srpske radikalne stranke i glumica Lidija Vukićević zalaže se za ispravljanje nepravdi.
- Kad sam ja učila istoriju, tadašnjem sistemu odgovaralo je da četnici budu tako predstavljeni. Pošto to nije istina, ako možemo da je ispravimo, hajde da to učinimo. Uvek je bolje ispraviti neistinu - kaže Lidija Vukićević. Ona žali što nije igrala ni u jednom partizanskom filmu, iako joj je to bila velika želja, već se „naigrala raznih lepotica i komičnih likova“.
