Izvor: RTS, 14.Maj.2010, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi guverner početkom juna
Radovan Jelašić rekao da bi novi guverner NBS mogao da bude izabran početkom juna. NBS će Skupštini dostaviti predlog izmena i dopuna Zakona o NBS, kako bi bio izglasan početkom juna, a potom izabran novi guverner.
Novi guverner Narodne banke Srbije mogao bi da bude izabran početkom juna, očekuje guverner u ostavci Radovan Jelašić.
Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da je planirano da NBS do 28. maja Skupštini Srbije dostavi predlog izmena i dopuna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zakona o NBS, kako bi taj zakon bio izglasan početkom juna i u skladu sa njim izabran novi guverner.
Guvernera će, kako je predloženo, predlagati predsednik Srbije, umesto Odbora za finansije Skupštine Srbije, kako je sada propisano.
Jelašić je dao ostavku krajem marta i naveo da to čini iz ličnih razloga.
Razlozi za izmene i dopune Zakona o NBS su, kako je objasnio Jelašić, usklađivanje sa Ustavom Srbije, jačanje nezavisnosti NBS, kao i preciziranje nekih odredaba, među kojima su one koje se odnose na kapital centralne banke, pokrivanje njenih gubitaka, odnosno raspoređivanje dobiti.
Narodna banka Srbije je, kao predlagač izmena tog zakona, predvidela da Izvršni odbor, osim preuzimanja dosadašnje nadležnosti Monetarnog odbora da utvrđuje i spovodi monetarnu i deviznu politiku, ima i obavezu da donosi propise iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije NBS.
Izvršni odbor će imati pravo da odlučuje i o davanju i oduzimanju dozvola za rad finansijskim isntitucijma.
MMF zanima odakle novac za povećanje zarada
Govoreći o Međunarodnom monetarnom fondu Jelašić je izjavio da misli da Fond neće imati ništa protiv povećanja zarada u javnom sektoru, ali da će ga sigurno zanimati odakle će se naći novac za njihovo finansiranje.
Jelašić je podsetio da budžetski prihodi na početku ove godine pokazuju da se ostvaruje predviđeni plan, ali da nema potrebnog povećanja, što je preduslov za sprovođenje ovakve namere.
Guverner u ostavci je rekao da se država obavezala da se izdaci za penzije sa 13 odsto smanje na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za zarade u javnom sektoru sa 10 na 8 odsto do 2015. godine.
Prema njegovim rečima, definisanje toga kako i kada će se izaći iz zamrzavanja plata i penzija do kraja 2010. ključno je i sa stanovišta daljeg planiranja monetarne politike.
"Ima nekoliko ideja na stolu - koliko puta će da se vrši indeksacija i na koji način - ali nadam se da će novac odlučiti šta će biti krajnji ishod", rekao je Jelašić napominjući da ne bi bio zadovoljan ukoliko bi se država odlučila za dodatno zaduživanje u zemlji ili inostranstvu.
Mogući scenariji
Jelašić je ukazao i na mogući scenario ukoliko bi plate i penzije bile i dalje zamrznute. U tom slučaju, naglasio je on, došlo bi do održavanja niske stope inflacije i daljeg smanjenja referentne kamatne stope. Takođe, ne bi došlo do povećanja javnog duga, što bi dovelo do smanjenja premija rizika, a država bi se jeftinije finansirala u dinarima.
To bi otvorilo put i obezbeđivanju jeftinijih sredstava za investicije i kredite, a sve to bi imalo za rezultat manji pad životnog standarda.
"U drugom scenariju, dogodilo bi se sve suprotno od toga", naglasio je Jelašić i pozdravio je najavu donošenja Zakona o fiskalnoj odgovornosti, ali je naglasio da je potrebno i formiranje Fiskalnog saveta, čija će osnovna nadležnost biti da javno saopšti ko nije ispoštovao dogovorena fiskalna ograničenja.
Jelašić je podsetio da su ranije predlagana rešenja bila da se u Ustavu Srbije jasno napiše koji nivo godišnjeg budžetskog deficita i ukupnopg jasnog duga ne sme da se pređe, ali da taj predlog nije usvojen.
Zato je, da bi se obezbedila efikasnosti primene Zakona o fiskalnoj odgovornosti, potrebno osnivanje Fiskalnog saveta, u kome će sedeti odgovorni ljudi, naglasio je Jelašić.
