Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2012, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi ZKP od 2013. za sva krivična dela

BEOGRAD -

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je danas da će novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) od sledeće godine početi da se primenjuje i za krivična dela koja ne spadaju u organizovani kriminal.

"Ovaj zakon primenjivaće se od sledeće godine za sva krivična dela, ali izmenjen i dopunjen", rekao je Selaković na raspravi o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku u Palati Srbije.

Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << novim ZKP koncept javnotužilačke istrage je ublažen.

"Ovaj zakon i ministarstvo, apsolutno podržavaju koncept javnotužilačke istrage koji je sada ublažen, i više primeren i prilagođen našem krivičnopravnom sistemu i mentalitetu naših ljudi", rekao je Selaković.

Ministar je govoreći o novinama ZKP istakao da je zakonodavna tehnika novog zakona mnogo bolja, i prilagođena krivičnopravnoj tradiciji Srbije.

"Norme su jasnije, preciznije, i u sistemskom skladu sa drugim zakonima i Ustavom. Više nema nepotrebnih definicija, kakva je na primer definicija i podela o osnovima sumnje", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima radna grupa je u novi ZKP uvažila i načelo materijalne istine.

Sudovima vraćena neka ovlašćenja

Selaković je istakao da su novim ZPK sudu vraćena neka ovlašćenja u krivičnom postupku, na primer okrivljeni i njegov branilac mogu se žaliti na rešenje o sprovođenju istrage, za rad javnog tužioca

potrebna je sudska sankcija, a i obavezna je kontrola različitih organa tokom postupka.

Ministar je istakao da je povećana kontrola optužnice, veća su prava okrivljenog u postupku, bolji status branioca, sve su to rezultati rada radne grupe i demokratizacije krivičnog postupka u Srbiji.

Selaković je dodao i da izmene i dopune ključnih zakona u oblasti pravosuđa utiču na poboljšanje zakonodavnog procesa u Srbiji, koji nije u zadovoljavajućem stanju i kojeg je potrebno jačati.

Amnestija je akt milosti i ne poznaje ime i prezime

Selaković je rekao i da je predloženi Zakon o amnestiji najbolji predloženi zakon te vrste, ukazujući da on neće obuhvatiti više od 40 teških krivičnih dela, dok je poslednji zakon iz 2001. godine izuzeo samo dva teška krivična dela.

Iz primene zakona u potpunosti su izuzeti, odnosno kazne neće biti smanjene osuđenicima za krivična dela nasilja u porodici i prvi put se u potpunosti izuzimaju silovatelji i počinioci krivičnih dela protivprirodnog bluda, organizovanog kriminala i drugi, objasnio je Selaković.

"Žalosno je akt amnestije svoditi na pojedinačne slučajeve, jer je to jedan opšti akt milosti države, koji ne poznaje ime i prezime, a svima je dobro poznato kakvo je teško stanje u srpskim zatvorima", naglasio je Selaković.

Pravljenje društvene klime da će osuđenici izaći na slobodu i da će biti "neki smak sveta" predstavlja jeftino prikupljanje političkih poena, smatra ministar.

On je podsetio da zemlje EU već imaju praksu primene takozvane tehničke amnestije, prema kojoj se, kada se dostigne određeni broj zatvorenika u zatvorima, po automatizmu, na slobodu puštaju oni koji su odslužili dve trećine kazne, sve u cilju stvaranja boljih uslova za život osuđenika koji ostaju na izdržavanju kazne.

Podsetivši da Srbija godinama trpi kritike uz Evrope o "katastrofalnoj situaciji u srpskim zatvorima", zbog njihove prenatrpanosti i loših uslova za život, Selaković je kao primer naveo da u beogradskom Okružnom zatvoru sada ima 170 osoba na izdržavanju kazne zatvora, kao i 1.090 pritvorenika.

Pošto je napomenuo da ne postoji savršen zakon, Selaković je izrazio očekivanje da će skupštinski Odbor za pravosuđe dati dobre i konstruktivne amandmane na Predloga zakona, dodavši da oni koji su "predlog najviše kritikovali nisu podneli amandmane na njega".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Politika: Zakon o krivičnom postupku prilagođen ustavu