Izvor: Politika, 17.Okt.2010, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova mišolovka
Nije lako ostati „normalan” pri naletima pokuda i pohvala
Kao retko kada, i to usred krize, spektakularno je povećan broj kandidata za zvanje najsrećnijih ljudi na svetu. Tradicionalnim takmacima, komšijama onih kojima je „crkla krava”, tek zaljubljenima ili venčanima, roditeljima novorođenčadi, izlečenima od teških bolesti ili povreda, nepokolebljivim prijateljima, dobitnicima najviših priznanja za stvaralaštvo, neobjašnjivo uzletelima u službenoj hijerarhiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uživaocima u sopstvenom neznanju, osvajačima astronomskih premija na lutriji, priključena su 33 čileanska rudara.
Izvučeni su iz urušenog rudnika bakra i zlata posle rekordnog zarobljeništva (69 dana) u podzemnom carstvu i prosto ne znaju šta će sa sobom od sreće, koju s njima deli i vasceli svet, slaveći ih kao simbole mogućnosti da se svi izvučemo iz krize kojoj ne naziremo kraj. U njima kao da se vidi vesnik modernizacije poretka, po kome se velika sreća rađa iz velike nesreće…
Pre nego što su postali junaci, bili su žrtve, reči su čileanskog psihologa Serhija Gonsalesa, koje je preneo AP. Znatno manji publicitet dobila je slikovita studija njegovog kolege i zemljaka Alberta Iture, prosleđena zatrpanim rudarima. U njoj im je, kao ono što ih čeka posle hepienda, po navodima madridskog „Paisa”, Itura prikazao: miša sa šlemom, pred mišolovkom sa sirom u njoj.
Miš je simbol rudara (u rupi). Sir je očekivanje od izlaska na svetlost dana. Šlem je zaštita od onog što ih čeka po prevazilaženju nevolja. A mišolovka predstavlja rizik da se postane žrtva razlika između onog kako se zamišljao povratak „na ovaj svet” i onog kakav jeste (uz upozorenje da će se u nju svakako upasti ako se zapodenu priče „ko je više propatio” – zatrpani ili oni koji su čekali njihovo izbavljenje).
Mišolovka (kako je naslovljena i jedna od najigranijih predstava po delu Agate Kristi) u tom vidu, nalazi se gotovo na svakom koraku. Naperena da ščepa svakog ko nije opremljen šlemom (odgovarajućim uputstvima za prilagođavanje maštanog stvarnom).
Psiholozi smatraju da će čileanskim nesrećnicima pa srećnicima, najteže biti da se „vrate u normalu” iz koje su prinudno odsustvovali 69 dana, a prvih 17 i bez kontakta sa spoljnim svetom gde ih sada čekaju ponude za unosno unovčavanje priča o tome šta su sve i kako preživeli. Ništa manjim se ne čini ni sličan izazov celom svetu – može li se vratiti u normalu posle tri godine (od početka volstritskog pa globalnog finansijskog loma) izbivanja iz nje, a pogotovu posle procesa, neuporedivo dužeg od izranjanja iz čileanskog „Hada”.
Ispostavilo se, naime, da se afirmisala krilatica kineskog svojevremenog reformatora Deng Sjaopinga da „nije važno da li je mačka (ili mišolovka) crna ili bela, već da je važno da lovi miševe”. Ko je, donedavno, mogao da zamisli da ćemo da zavisimo od kursa kineske monete, pita se urednik američkog magazina „Forin polisi” Moises Naim. Ni izlazak rudara iz jame gde su bili „živi sahranjeni” ne može se porediti s „čudom” da se finansijski poredak sveta, posle pada evropskog komunizma izjednačenog s „krajem istorije” u verziji Frensisa Fukujame, sve više zasniva na kursnom usmeravanju iz Pekinga kome je na čelu Komunistička partija, i da se, istovremeno, globalna ekonomska osovina istrajno premešta sa Atlantika na Pacifik.
Nikome nije lako da ostane „normalan” pri naletima pokuda i pohvala željenom ili postojećem stanju. Iako mi ovde, napolju mahom važimo za primer neusklađenosti između neizbežnosti i njoj suprotstavljene umišljenosti, pomolio se slučaj koji poriče takvu etiketu. Beogradski zvaničnici nisu, naime, prigrlili zdravo za gotovo vrhunski kompliment koji im je dala gostujuća šefica američke diplomatije Hilari Klinton, kad je rekla, u bukvalnom prevodu, da „Srbija ne samo da može da bude član EU, već da može da bude lider u Evropi, primer u Evropi”.
Mada su u prvi mah, pogotovu ovdašnji elektronski, mediji isticali to neočekivano uzdizanje na „mogućnu lidersku poziciju”, prevladao je skromniji, realističan pristup. Bez nedoumice u pogledu prednjačenja: pred nama je prilično dugo reformisanje, da bismo se približili i članstvu u EU čije vodilje nastojimo da sledimo.
Nasilni incidenti u Beogradu i Đenovi ne bi smeli da se ispostave kao prepreke na tom putu. I među zatrpanima u Čileu, manjina (pet od 33) pokušala je da divljim probojem pokaže da je efikasnija od većinske računice. Svi su se spasli zato što je sprečeno otpadništvo, koje je moglo da ugrozi živote svih.
Mamac iz nove „mišolovke” nastavlja da deluje relativno. Mnogo pre sreće koja ih je snašla, zatrpani na dubini većoj od 600 metara, dogovorili su se da zaradu od svedočanstava o proživljenostima, koje su dobile udarni spoljni publicitet pre unutrašnje usaglašenosti, razdele „na ravne časti”.
Momčilo Pantelić
objavljeno: 17/10/2010
