Izvor: Vesti-online.com, 12.Okt.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noć tupih noževa
Srbija je rešila da bankrot spreči genocidom. Bolje da pomre narod, nego da umre država. Bolje je da ćata primi sledovanje plata, nego da deca imaju hleba.
Milan Jovanović
Udariće hrabri državni čelnici na prodavce rezanog duvana, na kartonske tezge sa polovnim kineskim gaćama i porodičnim srebrom, biće para za komunalce u uniformama i njihove uglancane limuzine, ali će zato vrtići da stegnu kaiš i tako pripomognu borbi protiv bele kuge.
Penzioneri >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << propale vojske koji predvode hodočašća u Kuću cveća i dalje će se useravati od mesečnih prinadležnosti, a fosilni ostaci familije Krkobabić lelujaće srpskim dvorom i plašiti MMF gospodu.
U međuvremenu će oni koji nisu imali sreće da kapituliraju u uniformi tumarati među kontejnerima, čekajući da im unuci nađu neki posao, pod uslovom da unuke nije uhapsila komunalna policija dok su pokušavali da uvaljaju kineske gaće, ili porodično srebro.
Ministri u besnim kolima će i dalje prskati blatom bedu koja čeka gradske autobuse, ili će ih, kao Petra Božovića u "Lepoti poroka", nositi na ramenima do zabačenih sela u Sandžaku, na Pešteru, kod Kuršumlije ili Crne Trave, da otvore renoviranu školu u koju neće imati ko da se upiše.
Muamer će da diže minaret za ponos, a srpska crkva hramove u koje neće imati ko da uđe.
Tumaraćemo u mraku, gladni i poniženi, čekaćemo da svane zora koje nema. I neki novi 5. oktobar koji će nam, po drevnom predanju, oteti CIA, otporaši i tajkuni.
Naša je jama duboka kao ona u Prebilovcima, u koju je bačena srpska budućnost. Tu je jamu zaboravio i gospodar Toma kad je, onako očinski, Hrvatima poručio da još dugo neće biti baš neke velike ljubavi među nama, ali da je biti mora.
Kao što je Ivica rekao da Tači nije stoglava aždaja, nego jedan fini sagovornik, divan da ga nema nadaleko. Mada mu Veliki Kasapin ne da na Lazarevo Kosovo, pa ga usput malo i podjebava, onako podmuklo, kako to samo znaju Titove narodnosti koje su postale narodi.
Nismo dobili od naše vlasti ni ono što je hajduk Stanko učinio agi zulumćaru: Nož mi je oštar ko mazija, a ti si zaslužio da te tupim koljem!
Tup nož više boli.
Prokleti nek su svi koji nas, voljno ili nevoljno, sahranjuju, blagosloven nek je svako ko nam nađe put spasenja.
Umesto analitičara i sveznajućih, najbolje svedoči Petar Pajić, pesmom nastalom još u vreme titoizma, a danas aktuelnijom nego ikad:
Ja sam bio u Srbiji,
Srbija je na robiji!
Srbi sede u kafani
Što pijani, što poklani,
Srbi leže pokraj druma,
Iz glava im niče šuma,
A iz svake srpske glave
Teku mutne tri Morave.
Srpskog vođu Karađorđa
Ubio je drugi vođa,
Mesto gde je bilo klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
Dignuti su spomenici,
Sad se svaki Srbin bije
Sa dve svoje istorije.
Srbin samo iz inata
Sekirčetom mlatne brata,
Dok na groblje brat se seli
Srbin se sav sneveseli,
Prazno mu u rodnoj kući,
Ne može se ni s kim tući!
Žao mu je brata, svega,
A dosada izjede ga.
Mučni Srbin doseti se,
Uzme štranjku - obesi se!
Sve su srpske oranice
Same kao udovice.
Nit se ore, nit se žanje,
Srbije je stalno manje!
Leti jato crnih ptica
Preko srpskih oranica.
I grobovi nebom lete,
Pošli Srbi da se svete!
Iz detinjstva vidim sliku:
Lisica na drvljaniku.
Prelaz, zabran i brvine,
Srbija od hrastovine.
Duvar puko sa svih strana,
A unutra sama Nana.
Nano moja ti nas spasi,
Ne daj vatri da se gasi.
Pod zemljom sam ti video lice
Srbijo, zemljo nebesnice,
Pod zemljom teku tvoje Bistrice,
Pod zemljom zvone Gračanice.
Pod zemljom mač tvoj i štit se sija,
Pod zemljom - cela zemlja Srbija.
Nastavak na Vesti-online.com...
