Izvor: Politika, 08.Okt.2013, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nobelova nagrada istraživačima „božije čestice”

Britanac Piter Higz, po kome je nazvan Higzov bozon, i Belgijanac Fransoa Angler ovogodišnji su laureati za fiziku

Britanski fizičar po kome je nazvana Higzova čestica, Piter Higz, i njegov belgijski kolega Fransoa Angler ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku zbog, kako je juče u Stokholmu saopštila Kraljevska švedska akademija nauka, „otkrića porekla mase subatomskih čestica”.

Iako je ceo svet čuo za Higzov bozon tek 2012, kada su ga potvrdili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naučnici u Cernu (ženevska Evropska organizacija za nuklearna istraživanja), Higz je još 1964. izneo teoriju po kojoj jedna posebna čestica (bozon) daje masu svim ostalima u kosmosu.

Nobelov komitet je saopštio da najviše naučno priznanje odlazi u ruke fizičarima za „teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi razumevanju porekla mase subatomskih čestica”. Subatomske ili elementarne čestice (protoni, elektroni, neutroni) osnovni su delovi materije kosmosa. Na sajtu komiteta piše da je teorija Britanca i Belgijanca potvrđena prošle godine otkrićem Higzove čestice, koja je u popularnoj nauci i javnosti nazvana „božijom česticom”.

Novi nobelovci su univerzitetski emeritus profesori: Higz (84) na Univerziteta Edinburg, a Angler (81) na Slobodnom univerzitetu Brisel. Oni su u teoriji objasnili kako čestice dobijaju masu upravo uz pomoć Higzovog bozona. Njihov rad pripada takozvanom standardnom modelu fizike čestica po kojem je sve – biljke, životinje, ljudi, zvezde, planete – sastavljeno od čestica. One su gradivni elementi svega što postoji. Teorija podrazumeva i posebnu česticu (Higzovu), koja u dodiru sa nevidljivim poljem (takođe nazvanim Higzovo) sve osnovne partikule opskrbljuje masom. Upravo je ova čestica deo koji je godinama nedostajao u mozaiku standardnog modela fizike.Nazvana je „božijom” jer se uz njenu pomoć objašnjava stvaranje svemira: ona opisuje strukturu materije od koje je sačinjena vaseljena. Povezana je i sa teorijom velikog praska jer se pretpostavlja da je do njene interakcije sa Higzovim poljem (kada su elementarne čestice dobile masu) došlo kada se univerzum ohladio posle velikog praska, to jest hipotetičke prvobitne eksplozije u kojoj je nastao kosmos.

Članovi komiteta nisu uspeli da dobiju Higza i obaveste ga o priznanju, a britanska štampa piše da je on verovatno odlučio da se skloni od javnosti. Inače, važi za izuzetno skromnog pa čak i stidljivog čoveka, koji je rekao da ga je sramota što je čestica nazvana po njemu. Ipak, poslao je saopštenje povodom ukazane mu časti.

„Voleo bih da čestitam svima koji su doprineli otkriću nove čestice”, naveo je Higz u saopštenju, koje je na svom sajtu objavio Univerzitet u Edinburgu, i dodao:

„Nadam se da će ovo priznanje fundamentalne nauke podići svest o vrednosti teorijskog istraživanja.”

Angler je kazao da je mislio da od priznanja neće biti ništa jer je objavljivanje imena dobitnika kasnilo sat vremena, što nije uobičajena praksa Nobelovog komiteta.

Higz i Angler su odvojeno razrađivali ovu teoriju. Obojica su prve radove o misterioznoj čestici objavili u isto vreme, posvetivši ovoj temi i kasniju karijeru. Prvi put su se sreli tek 4. jula 2012. u Cernu, kada je objavljeno otkriće bozona. Sa Anglerom je istraživao i belgijsko-američki naučnik Robert Braut, koji je pre dve godine preminuo pa nije nominovan jer se Nobelova nagrada ne dodeljuje posthumno.

Međutim, živi su Džerald Guralnik, Karl Hejgen i Tom Kibl, koji su istovremeno sa Higzom i Anglerom razvijali ovu hipotezu.

U svakom slučaju, u saopštenju povodom Nobelove nagrade ističe se da ova teorija nije završena. Reč je o tome da standardni model pretpostavlja da neutroni nemaju masu dok je nedavno istraživanje nagovestilo da je ipak imaju.  Drugi nedostatak teorije jeste to što opisuje isključivo vidljivu materiju koja čini samo petinu materije kosmosa. Zato je sledeći zadatak naučnika u Cernu, zaključuje Nobelov komitet, da objasni ovu crnu materiju.

J. S.

-----------------------------------------------------------

„Nobel” nagrada za fiziku u brojevima:

1 čovek, to jest Džon Bardin, dobio ju je dvaput

2 žene su laureati za fiziku: Marija Kiri 1903. (koja je 1911. bila i laureat za hemiju) i Marija Gepert Majer 1963.

6 puta nije dodeljena zbog nedostatka radova koji ispunjavaju kriterijume

25 godina imao je najmlađi nobelovac za fiziku Lorens Breg, koji je 1915. podelio priznanje sa svojim ocem. Breg je i inače najmlađi nobelovac

47 puta otišla samo jednom laureatu

55 prosečan je broj godina fizičara koji postaje nobelovac

106 puta je dodeljena

193 je nobelovaca za fiziku (plus ovogodišnji laureati)

objavljeno: 09.10.2013

Nastavak na Politika...