Izvor: Politika, 09.Okt.2013, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nobel” za uvođenje hemije u sajber prostor
Martin Karplus, Majkl Levit i Ari Voršel zaslužni što se računari koriste za analizu složenih hemijskih procesa
Nobelova nagrada za hemiju ove godine odlazi u ruke Martina Karplusa, Majkla Levita i Arija Voršela, naučnika koji su hemiju uveli u sajber prostor, objavila je juče u Stokholmu Kraljevska švedska akademija nauka.
Trojica hemičara razvila su kompjuterske programe za analizu složenih hemijskih procesa. Oni su omogućili kolegama širom sveta da eksperimentišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne samo u laboratorijskim uslovima već i ispred računara.
Nobelovi laureati za hemiju 2013. omogućili su „mapiranje misterioznih hemijskih puteva uz pomoć računara“, saopštio je Nobelov komitet.
Martin Karplus
„Sedamdesetih godina Martin Karplus, Majkl Levit i Ari Voršel postavili su temelje moćnih programa uz pomoć kojih se shvataju i predviđaju hemijski procesi”, dodaje se u saopštenju na sajtu švedske institucije.
Zahvaljujući radu novih nobelovaca, računari su danas u hemiji važni koliko i epruvete. Softver simulira hemijske procese i zamenjuje rad u laboratorijama.
„Uz pomoć metoda koji su sada nagrađeni Nobelovom nagradom za hemiju, naučnici su pustili računare da otkrivaju hemijske procese poput fotosinteze u lišću.”
Majkl Levit
Zanimljivo je da svi laureati, koji će podeliti nagradu od 1,25 miliona dolara, imaju američko i makar još jedno državljanstvo, to jest austrijsko, britansko i izraelsko. Karplus (83) je Bečlija, a predaje na Univerzitetu u Strazburu, dok je na Harvardu profesor emeritus. Levit (66) je rođen u Južnoj Africi, ima britansko, izraelsko i američko državljanstvo i predaje na Stenfordu. Voršel (73) je rođen u izraelskom kibucu, a predaje na Univerzitetu Južne Kalifornije.
Oni su učinili da su kompjuterske „simulacije toliko realistične da predviđaju rezultat tradicionalnih eksperimenata”. Komitet naglašava da su ovi hemičari doveli do toga da se podjednako uspešno koriste klasična Njutnova i bitno različita kvantna fizika. Prva je dozvoljavala da se na relativno jednostavan način prave modeli čak i velikih molekula, ali se nije upotrebljavala za oponašanje hemijskih reakcija. Tu je na scenu stupila kvantna fizika koja je, opet, zahtevala moćne računare.
Ari Voršel (Foto Rojters)
Zahvaljujući programima koje su razvijali, Karplus, Levit i Voršel su „uzeli najbolje od oba sveta”. Tako danas kompjuteri preuzimaju lavovski deo kada treba imitirati, na primer, vezivanje lekova za protein u telu, dok tradicionalna nauka obavlja manji deo posla.
Voršel je na telefonskoj konferenciji za novinare u Stokholmu objasnio značaj ovog dostignuća.
– Ako imate enzim koji vari hranu... želite da razumete kako se ovo dešava i možete to iskoristiti da stvarate lekove ili da, kao u mom slučaju, zadovoljite svoju znatiželju – kazao je Voršel.
Njihova istraživanja su dovela do toga da nauka konačno dobije odgovore na pitanja do kojih nije mogla da dođe uobičajenim opitima. Rezultati su pospešili stvaranje novih lekova.
----------------------------------------------------------------
Nobelova nagrada za hemiju u brojevima:
105 puta dodeljena od 1901 (ako računamo i jučerašnje proglašenje)
8 puta preskočena, između ostalog i zbog dva svetska rata
63 puta otišla je samo jednom laureatu
4 žena su je dobile, među njima Marija Kiri (1911) i njena ćerka Irena Žolio Kiri (1935)
35 godina imao je najmlađi dobitnik, Frederik Žolio, koji je priznanje delio sa suprugom Irenom za zajednički rad
85 godina imao je najstariji laureat, Džon Fen, ovenčan nagradom 2002.
57 godina, u proseku, ima nobelovac za hemiju
1 hemičar, Frederik Senger, primio ju je dvaput, 1958. i 1980.
J. S.
objavljeno: 10.10.2013.
