Izvor: S media, 06.Okt.2011, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel za mir: Aktivisti "arapskog proleća", Sardinas, Asanž
Dodela ovogodišnje Nobelove nagrade za mir u Oslu ove godine pobuđuje veliko interesovanje u svetu. Najčešće pominjani kandidati su aktivisti "arapskog proleća", Sardinas, Asanž.
Odluka Nobelovog komiteta za dodelu Nobelove nagrade za mir u Oslu, koja će biti saopštena sutra, pobuđuje veliko interesovanje u svetu pogotovo što je ove godine u igri rekordan broj kandidata.
Komitetu u Oslu ove godine je podnet 241 predlog, među kojima su i 53 organizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << javile su agencije.
Nobelova nagrada za hemiju Izraelcu
Nobel za medicinu Amerikancu, Francuzu i Kanađaninu
U Komitetu se, po tradiciji, unapred zvanično ćuti kome će ovog puta pripasti to priznanje, ali se uveliko nagađa ko bi to mogao biti. Najčešće se pominju aktivisti "arapskog proleća", koje je početkom godine zahvatilo zemlje severne Afrike i Bliskog istoka. U igri je egipatski pokret mladih "6. april", kao i aktivista iz te zemlje Vol Gonim. Na spisku je i tuniska blogerka Lin Ben Mheni, koja je odigrala značajnu ulogu u pobuni protiv diktatorskog režima u toj afričkoj zemlji.
Na listi kandidata, kažu, visoko kotira i TV mreža "Al Džazira" - pogotovo što je odigrala značajnu ulogu u demokratskim promenama u tom delu sveta.
Norveški parlamentarci su predložili osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža zato što je "najveći zagovornik slobode izražavanja".
Među kandidatima su i avganistanska aktivistkinja za ljudska prava Sima Samar, kubanski disident Osvaldo Paja Sardinas, ruska organizacija za ljudska prava "Memorijal", kao i nekoliko protivnika vlasti u toj zemlji.
To su kandidati koji se najčešće pominju kao mogući dobitnici ovog priznanja, ali se i ove godine, kao i ranije, ne mogu isključiti iznenađenja. Pogotovo što u oceni doprinosa miru ne postoje egzaktni kriterijumi, pa su ponekad, kako tvrde kritičatri, u igri i "politički kriterijumi".
Pojedini dobitnici Nobelove nagrade za mir u poslednje vreme podelili su svetsku javnost. To priznanje prošle godine dobio je kineski disident Liu Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru, što je Pekingu ocenjeno kao smišljen "politički potez".
Slično se dogodilo i kada je 2008. godine to priznanje dobio bivši finski predsednik Marti Ahtisari za "doprinos miru" u pregovorima na Kosovu i u jugoistočnoj Aziji.
Velike polemike - čak i zahteve da mu se ne uruči nagrada - izavala je odluka Komiteta u Oslu da to priznanje 2009. godine dodeli Baraku Obami i to čim je ušao u Belu kuću. Ispalo je da je dobio nagradu za ono što je obećao, a ne za ono što je uradio.
Nobelova nagrada je i ranije povremeno izazivala polemike pošto je ponekad bila, kako tvrde kritičari, u službi dnevne politike. Vijetnamski premijer Le Duk To je 1973. godine odbio da podeli nagradu sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom, spor je izazvala i podela tog priznanja između između Jasera Arafata, Jicaka Rabina i Šimona Peresa 1994. godine, koja im je dodeljena posle višegodišnjeg krvoprolića na Bliskom istoku.
(Tanjug)
