Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2016, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niti radi niti se školuje 150.000 mladih
U Srbiji svaka druga osoba između 19. i 24. godine nema zaposlenje, ali i ne podižu sopstvenu kvalifikaciju. Posmatrano od 2009. godine do danas, na tržištu rada sad je broj nezaposlenih omladinaca najmanji ČAK 150.000 mladih u Srbiji niti radi, niti se obrazuje. U njihovim profesionalnim biografijama stavka radno iskustvo ne postoji, a diplome su im jedva srednjoškolske. Statistika, s druge strane, beleži da je u odnosu na prošlu godinu gotovo 10 odsto manje imena >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a posmatrano u periodu od 2009. godine do danas na tržištu rada trenutno je najmanji broj nezaposlenih "omladinaca". Četvrtinu osoba bez posla koje su na listi NSZ čine mladi. Poredak na listi, po svemu sudeći, neće se uskoro promeniti, s obzirom na to da je njihovo obrazovanje na vrlo niskom nivou. Samo 15 procenata osoba od 15 do 29 godina je sa visokom stručnom spremom, dok je najviše nosilaca srednjoškolske diplome - više od 97.000. Dr Nada Novaković, iz Instituta društvenih nauka, smatra da je za to kriva neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama i mogućnostima društva. - Nevolja je što je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji višestruko viša od one u razvijenim zemljama, posebno Evropske unije - kaže ona. - Svaka druga osoba između 19 i 24 godine je bez posla. Među njima je zvanično 150.000 mladih koji ne rade, a i ne školuju se. To je samo po sebi dokaz lošeg obrazovnog sistema, loše politike zapošljavanja i niskog privrednog rasta. Naša sagovornica naglašava da ne postoji odgovorna politika zapošljavanja. U prvom planu su profit, privatni interes, bogaćenje...RAZLOZI ZA PROBIRLjIVOST U NSZ naglašavaju da su nekada, i kada ima posla, omladinci probirljivi. Najčešći razlozi za odbijanje ponuđenih posredovanja nalaze se u opisu poslova, kao i u ponuđenim uslovima rada definisanim od strane poslodavaca. - Kao opravdano odbijanje ponuđenog zaposlenja smatramo platu i rad ispod standarda za zanimanje, neplaćen prekovremeni rad, neredovnu isplatu, neplaćene doprinose, udaljenost mesta rada, postojanje opasnosti od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja... - kažu u NSZ. - Osuđivati mlade koji ne rade i ne školuju se za njihov položaj neosnovano je i besmisleno, jer većina njih nije to voljno izabrala - ističe naša sagovornica. - Oni nisu krivi što posle srednje škole u zemlji nema posla ili što ne mogu da nastave školovanje. Izdvajanja države za obrazovanje i nauku u Srbiji su ispod evropskih standarda. - Jedna od dobrih mera bila bi da se srednje obrazovanje proglasi obaveznim, kako je to davno urađeno za osnovno - smatra dr Novaković. - U tom slučaju procenat dece koja ne nastavljaju školovanje bi se smanjio. To bi doprinelo i boljem kvalitetu života, a smanjio bi se jaz između najmanje i najviše obrazovanih građana. Filip Radojičić, mladi preduzetnik iz Čačka, dok je bio mlađi imao je stav da ne želi da radi za malu platu, međutim, vremenom je promenio mišljenje i smatra da bi trebalo da raditi za nižu zaradu. - Ukoliko se ne školuju, a pritom i ne rade, mladi će vremenom steći životne navike koje će ih onemogućiti da posmatraju stvari oko sebe na pozitivan način i upravo zbog toga neće prepoznati prilike i mogućnosti koje prolaze pored njih - kaže Radojičić. - S druge strane, ukoliko se zaposle negde mogu steći iskustvo, mogu videti kako neko drugi radi i kako je neko drugi pokrenuo svoj biznis. To sve može izazvati kod tih mladih ljudi efekat "ako je on to mogao, onda mogu i ja". Pošto je ponuda posla nedovoljna, u većini slučajeva mladi zavise od roditelja. Većina mladih nema na raspolaganju sredstva da započne sopstveni biznis. - Država je dužna da ulaže u mlade ljude i snosi rizik tih ulaganja - kaže naš sagovornik. - Roditelji svakako mogu da pomognu i doprinesu, a tu pre svega mislim na moralnu podršku.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
