Izvor: RTS, 18.Mar.2012, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa bez dopunskih časova
U drugom polugodištu učenici već po pravilu, uzimaju dopunske časove, a privatnim časovima pribegavaju i studenti. Pojedini stručnjaci kažu da su deca ranije u školi dobijala 90 odsto potrebnih informacija, a danas tridesetak odsto.
Dopunske ili dodatne časove uzimaju i osnovci i srednjoškolci i studenti, bilo da bi popravili ocene ili se pripremili za prijemne ispite. Dvočas za osnovce staje od 500 do 1.000 dinara, za srednjoškolce od 10 do 15 evra.
Privatne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << časove uzimaju i studenti, pre svega da bi položili ispite koji su im, kako kažu, teži.
Studenti izdvajaju 10 evra ako uče u grupi, a za pojedinačnu nastavu od 15 do 25 evra. Pomoć za projektne radove na tehničkim fakultetima, što ulazi u sastav predispitnih aktivnosti, košta između 30 i 45 evra.
Često roditelji koji znaju određenu oblast pomažu svom detetu, ali i njegovim drugarima. Tamo gde ta pomoć izostane, uzimaju se privatni časovi.
"Moj sin trenutno ima časove samo iz matematike, ali smo tu već u nekim pregovorima da uzmemo i časove fizike i hemije, jer to su to malo teži predmeti za njega", kaže roditelj Milena Jeremić.
U Forumu beogradskih gimnazija smatraju da su deca ranije u školi dobijala 90 odsto potrebnih informacija, a danas od nje uzimaju tridesetak odsto.
Predsednik Foruma Miodrag Sokić kaže da je škola spora i inertna. "Ne samo naša, nego i u svetu imamo taj fenomen da učenici uzimaju sve moguće alternativne oblike obrazovanja", navodi Sokić.
"Prema tome, taj fenomen nikako ne treba da se svede na međusobne optužbe roditelja ka nastavnicima i obrnuto, nego se radi o tome da bi škola trebalo da se reformiše, u skladu sa tehnologijama", kaže Predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Pomoćnica ministra prosvete i nauke Vesna Fila smatra da su naši nastavni planovi i programi preopterećeni.
"Međutim, nikakvog uticaja na to nema pojedinac, pošto na kreiranju nastavnih planova i programa rade čitavi timovi stručnjaka. Ne bi ni planovi ni programi bili preopterećeni da nemamo dosmenski rad po školama ili čak trosmenski u nekim školama", navodi Fila i dodaje da bi se plan daleko lakše realizovao u celodnevnoj nastavi.
Univerzitetski profesori kažu da brucoši dolaze sa različitim nivoima znanja, pa mnogima na početku studija treba daleko više napora da bi mogli da prate nastavu.
Možda će strategija obrazovanja, kada bude usvojena, dati odgovor na ova pitanja. Jer osim što se predviđa što veći broj đaka, studenata, celoživotno učenje, veća pažnja posvetiće se i usavršavanju i školovanju nastavnika.
