Izvor: Politika, 08.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nismo lutali u traženju rešenja

Vlada je učinila ono što je u ovom času mogla da otupi oštricu krize, ali, ako uočimo da se recesija produbljava, nećemo sedeti skrštenih ruku – donećemo nove mere

Nismo kasnili, a još manje lutali u traženju rešenja za posledice svetske krize i recesije. Već u poslednjem tromesečju prošle godine uočili smo kuda sve to vodi, a, da bismo pravovremeno reagovali, morali smo da imamo i neke računice. Konačno, trebalo je da vidimo kako i drugi reaguju na krizu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kakvom se svet u novijoj istoriji nije suočavao. A onda nam je decembar prošle godine pokazao da je industrijska proizvodnja pala za oko 12 odsto, u januaru 19,5 i u februaru za oko 19 odsto. I pre toga smo reagovali još u oktobru sa prvim setom mera za zaštitu finansijskog i bankarskog sistema, a potom i programom za ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize, koje su, i to se mora priznati, već dale veoma dobre početne rezultate, izjavio je u intervjuu za naš list predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković odgovarajući na pitanje – zbog čega njegov kabinet nije s planom za ekonomsku stabilnost Srbije izašao bar tri meseca ranije.

Šta smatrate najvećim uspehom vlade u ovih nekoliko meseci?

Zamerke tipa da se kasni i da mere nisu efikasne doživljavam kao svojevrsnu političku refleksiju. Ja to mogu da razumem, ali od toga niko nema nikakve koristi. Šta je trebalo da uradimo kada smo uočili da imamo manji priliv deviza i da možemo zapasti u problem sa urednim izmirivanjem obaveza prema svetu? Mislim da smo odgovorili na pravi način angažovanjem oko 160 milijardi dinara za jačanje likvidnosti privrede i podsticanje prodaje domaće robe. Banke su tu akciju svesrdno prihvatile i podržale. Efekat? Ekonomska stabilnost i višenedeljna stabilizacija kursa dinara bez intervencija NBS na deviznom tržištu.

Može li vlada u isti čas da uštedi na državnoj administraciji milijardu evra, da uspostavi stabilnost i da podstakne izgradnju infrastrukturnih objekta?

Planom za ekonomsku stabilnost, koji je mnogo širi i obuhvatniji od sličnih projekata, reagovali smo u pravi čas na nove izazove koje nam nameću ne samo svetske, već i domaće ekonomske okolnosti. Prilivi novca u budžet tokom prva tri meseca bili su nominalno manji za 2,5 do tri odsto. Šta je to značilo? Da u popunjavanju tog jaza treba najpre poći od sebe. Pošto ni u životu nije sve crno, ali ni belo, odlučili smo da u budžetskom prilagođavanju pokažemo ono što ovoj državi nikada u istoriji nije pošlo za rukom – da smanji izdatke za državu, ali bez haosa kakav smo imali početkom prošle decenije sa hiperinflacijom.

Država nam je skupa i mnogo troši. Mnogi se bune zbog najavljenih mera štednje. Kako ćete na to reagovati?

Slažem se da nam je država skupa i da dosta troši, a kada na tu činjenicu još dođe recesija, jasno je da se potrošnja na svim nivoima mora prilagođavati prihodima. I mi smo odlučili da troškove državne administracije na svim nivoima smanjimo za najmanje milijardu evra.

Da li se ta ideja motivisana samo lošom ekonomskom situacijom u zemlji?

Samo donekle. Želimo da postignemo najmanje dva cilja – jedan ekonomski, a drugi politički. Ovoj vladi je stalo da dokaže da možemo imati jeftiniju državu primerenu objektivnim ekonomskim okolnostima i uslovima, da uputi jasan signal da su vremena veoma ozbiljna i da se ova vlada na isti način odnosi prema svima. Gledajući šta rade druge zemlje u regionu, mi ne kasnimo. Možda čak idemo i brže od drugih. Niko još nije stigao do cilja, savladao krizu i recesiju, tako da u tom pogledu mi ne kasnimo. Činimo ono što je u ovom času moguće i realno. Drugo je kako se sve to što činimo tumači u političkim krugovima i medijima.

Da li je ovo vreme krize najpogodnije za takve poteze?

Vreme ne možemo da biramo. Kriza je došla spolja, ali je sada i naša. Povlačenje oštrih poteza u takvim vremenima, pa i otpuštanja zaposlenih u državnoj administraciji, nisu preporučljivi i zato ih planiramo u nekom dužem vremenskom periodu, ali možemo i moramo da štedimo i da teret te krize što ravnomernije raspodelimo – da oni koji sada imaju više i odreknu se više. Ali, to nikako ne znači i odustajanje od stabilnosti i razvoja gde god je to moguće. Ovim planom, ali i novim merama koje su na stolu, delovaćemo gde god to bude moguće. Ne mogu se sve mere kvantifikovati. Mnoge će dati rezultat već u bliskoj budućnosti. Kao što je, recimo, multilateralna kompenzacija (prebijanje dugova) koja će se realizovati na više nivoa, a u jednom od njih učestvovaće i država i njena javna preduzeća. Razmatra se, takođe, mogućnost da država, odnosno njena javna preduzeća konvertuju dugove u vlasničke papire, odnosno kapital privatnih preduzeća. Sve to s jednim ciljem – da smanjimo nelikvidnost, očistimo bilanse preduzeća dužnika, ali ne da bismo ih nacionalizovali, već da bismo im pomogli da se oporave, a njihove akcije sutra da im prodamo ili na slobodnom tržištu.

Šta je, po vašem mišljenju, ključan iskorak koji ste postigli s Misijom MMF?

Ključni dogovor sa MMF-om je da se obezbedi tri milijarde evra za podršku deviznim rezervama, što će uticati na stabilnost dinara. Osim dogovora o kreditnoj podršci veoma je važno što nam je MMF pomogao da sa inostranim kreditorima u Beču postignemo dogovor da ove godine ne smanjuju kreditnu podršku našim privatnim kompanijama i da gde god je to moguće stari zajam zamene novim ili da isplaćen kredit odobre nekom drugom. To je izuzetno važno, jer bi nagla otplata tih zajmova izazvala teške posledice po platni bilans zemlje. Naši ovogodišnji prilivi nisu kao pre neku godinu, a ni izvozom ne postižemo suficit. Nemamo deviza za izmirivanje takvih obaveza.

Da li ste sasvim odustali od ideje o „solidarnom oporezivanju” plata i penzija od 12.000 dinara?

To se javilo kao jedna od mogućnosti koju je predložio MMF.

Svi potezi koje vlada povlači i koje će povlačiti u najboljem su interesu građana. Učinićemo sve da osiguramo ekonomsku stabilnost zemlje. Usvojenim planom se to obezbeđuje.

Da li ste od toga odustali zbog „harange” u javnosti?

Ne. Tražili smo i pronašli bolje rešenje – da sopstvenim primerom pokažemo da je moguće i u teškim vremenima štedeti.

Pojedini ekonomisti smatraju da vitlo ekonomske krize ne posustaje i pribojavaju se da pad privredne aktivnosti bude i veći od dva odsto s koliko ste „ušli” u proračune za rebalans budžeta”. Da li strepite od takvog lošeg scenarija?

Iskreno ne, ne strepim. Veoma nam je stalo da se dostignuta stabilnost kursa i cena održi što je moguće duže. Ovim programom mera za ekonomsku stabilizaciju, uz rebalans budžeta, koji se mora usvojiti do 1. maja, ponudićemo i još niz poteza koji će preduprediti mogućnost da naš bruto domaći proizvod sklizne i više od dva procenta. U vladi imamo u vidu i takve opcije. Reagovaćemo blagovremeno s novim rešenjima i činimo sve što je do nas da do toga ne dođe.

Ovih dana su se mogli čuti komentari da banke ne daju dovoljnu podršku programu vlade. Da li banke treba učiti poslu?

Ne naravno. I kada smo s njima započeli realizaciju programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize mi smo izašli s fer predlogom – evo mi ćemo subvencionisati polovinu kamatne stope, a vi ćete po svojim procedurama i merilima rizika odobravati zajmove. Postigli smo da je za veoma kratko vreme odobreno 160 miliona evra kredita za likvidnost po sasvim prihvatljivoj ceni od 11 odsto – šest procentnih poena plaća država, a dužnik svega pet. To nema nigde.

Ne mešate li se time država u rad banaka?

Ni najmanje. Niko od nas neće zvati bilo kog bankara i tražiti da nekoj firmi odobri zajam. Banke same vode računa o svojim interesima vođene profitom. Mi, kao država, sa svim sredstvima, samo smo im partner i ne tako mali garant. Konačno, s nama je i rizik ulaganja manji, a kome će banke odobriti kredit – to je samo njihova odluka.

Kako ćete reagovati na sve oštrije zamerke predsednika opština u Srbiji zbog nagoveštenog smanjenja prenosa novca iz državnog budžeta u njihove lokalne kase, u iznosu od oko 15 milijardi dinara?

Ono što važi za vladu i državu, odnosno njenu administraciju, važi i za svaku lokalnu samoupravu. Ako smo mi odlučili da osetno smanjimo troškove, ne vidim nijedan razlog da i opštine to ne pokušaju. A to što se bune, sasvim je logično, jer hoće da sačuvaju stečene pozicije. Situacija, međutim, nije tako dramatična i alarmantna kako neki žele da je prikažu. Iz budžeta Republike lokalnim strukturama ove godine namenjena je oko 41 milijarda dinara. Njihov ukupan račun je oko 190 milijardi dinara. Od njih očekujemo da smanje izdatke za sedam do osam odsto i to veoma selektivno – bogatije i jače sredine, poput Beograda ili, recimo, Novog Sada, daće više, ali neke male opštine na jugu zemlje možda će dobiti i više nego lane.

Da li vam je poznata činjenica, u sklopu priče o uštedama koje ne moraju biti uvek iskazane u dinarima, da recimo svakog jutro iz drugih gradova u nekoliko službenih automobila na posao dolaze vaši visoki činovnici? Kako ćete reagovati na te i slične „neracionalnosti”?

Moguće je da postoje i takve „neracionalnosti”. I to ćemo rešiti u sklopu mera koje smo dogovorili – a to znači štednja i racionalno ponašanje na svakom koraku, pa i kada je u pitanju upotreba službenih automobila.

I, još nešto. Kafu koju smo zajedno popili uz ovaj razgovor na kraju nedelje platiću ja iz svog džepa. Neko će reći sitan demagoški potez koji ničemu neće doprineti, a ponajmanje smanjivanju budžetskog manjka. Neka, ali od sada pa ubuduće u vladi nema džabe kafe.

-----------------------------------------------------------

Da li vam smetaju kritike na račun rada vaše vlade?

Ni najmanje, ali ih veoma brižljivo klasifikujem. I to u tri grupe. U prvu spadaju one zamerke političkog tipa i njih ne uzimam za ozbiljno. One dolaze po službenoj dužnosti političkih oponenata.

U drugu se svrstavaju one koje su u svojoj suštini tačne i istinite, ali su strateškog tipa. Da, recimo, kasnimo sa reformama, ali to su dugoročne aktivnosti koje se kontinuirano sprovode i ne mogu dati rezultate u kratkom roku. U ovom času su najkorisnije kritike koje će pomoći da se zemlja što efikasnije odbrani od krize.

Treći tip kritika me veseli. Zameraju vladi što nema neki fond od pet-šest milijardi evra za hitne intervencije u privredi. Ili da PDV treba smanjiti za polovinu. Sve potpuno nerealno. Kao da vlada ne bi volela da ima toliko para na raspolaganju. Ali njih, jednostavno, nema. Moramo se izboriti sa ovo novca što imamo.

-----------------------------------------------------------

Kada počinje realizacija najavljenih infrastrukturnih objekata, konkretno Koridora 10?

Uskoro počinju radovi na autoputu na Koridoru 10. Reč je o deonici od 23 kilometra između Preševa i Levosoja, obilaznici oko Dimitrovgrada, kao i o dve deonice od po deset kilometara od Horgoša do Novog Sada. U decembru ove godine biće završeni radovi. Time bismo, uz „belu šengensku” listu, ispunili dva strateška cilja za ovu godinu.

------------------------------------------------------------------------------

Nove mere: prebijanje i konverzija dugova

Ovim planom, ali i novim merama koje su na stolu, delovaćemo gde god to bude moguće. Ne mogu

se sve mere kvantifikovati. Mnoge će dati rezultat već u bliskoj budućnosti. Kao što je, recimo, multilateralna kompenzacija (prebijanje dugova) koja će se realizovati na više nivoa, a u jednom od njih učestvovaće i država i njena javna preduzeća. Razmatra se, takođe, mogućnost da država, odnosno njena javna preduzeća konvertuju dugove u vlasničke papire, odnosno kapital privatnih preduzeća.

Sve to s jednim ciljem – da smanjimo nelikvidnost, očistimo bilanse preduzeća dužnika, ali ne da bismo ih nacionalizovali, već da bismo im pomogli da se oporave, a njihove akcije sutra da im prodamo ili na slobodnom tržištu.

Dragan Bujošević – Slobodan Kostić

[objavljeno: 09/04/20009]

Nastavak na Politika...

B92: Cvetković: Dobri početni rezultati