Izvor: RTS, 09.Apr.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (09. 04. 2009.)
Nismo lutali u traženju rešenja, Bogat život ima cenu, Porez na stanove veće od sto kvadrata, Jelašić neće da radi za manje od 412.000!, pišu dnevne novine
Nismo lutali u traženju rešenja
Nismo kasnili, a još manje lutali u traženju rešenja za posledice svetske krize i recesije. Već u poslednjem tromesečju prošle godine uočili smo kuda sve to vodi, a, da bismo pravovremeno reagovali, morali smo da imamo i neke računice. Konačno, trebalo je da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vidimo kako i drugi reaguju na krizu sa kakvom se svet u novijoj istoriji nije suočavao. A onda nam je decembar prošle godine pokazao da je industrijska proizvodnja pala za oko 12 odsto, u januaru 19,5 i u februaru za oko 19 odsto. I pre toga smo reagovali još u oktobru sa prvim setom mera za zaštitu finansijskog i bankarskog sistema, a potom i programom za ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize, koje su, i to se mora priznati, već dale veoma dobre početne rezultate, izjavio je u intervjuu za naš list predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković odgovarajući na pitanje - zbog čega njegov kabinet nije s planom za ekonomsku stabilnost Srbije izašao bar tri meseca ranije.
„Planom za ekonomsku stabilnost, koji je mnogo širi i obuhvatniji od sličnih projekata, reagovali smo u pravi čas na nove izazove koje nam nameću ne samo svetske, već i domaće ekonomske okolnosti. Prilivi novca u budžet tokom prva tri meseca bili su nominalno manji za 2,5 do tri odsto. Šta je to značilo? Da u popunjavanju tog jaza treba najpre poći od sebe. Pošto ni u životu nije sve crno, ali ni belo, odlučili smo da u budžetskom prilagođavanju pokažemo ono što ovoj državi nikada u istoriji nije pošlo za rukom - da smanji izdatke za državu, ali bez haosa kakav smo imali početkom prošle decenije sa hiperinflacijom."
„Slažem se da nam je država skupa i da dosta troši, a kada na tu činjenicu još dođe recesija, jasno je da se potrošnja na svim nivoima mora prilagođavati prihodima. I mi smo odlučili da troškove državne administracije na svim nivoima smanjimo za najmanje milijardu evra."
„Želimo da postignemo najmanje dva cilja - jedan ekonomski, a drugi politički. Ovoj vladi je stalo da dokaže da možemo imati jeftiniju državu primerenu objektivnim ekonomskim okolnostima i uslovima, da uputi jasan signal da su vremena veoma ozbiljna i da se ova vlada na isti način odnosi prema svima. Gledajući šta rade druge zemlje u regionu, mi ne kasnimo. Možda čak idemo i brže od drugih. Niko još nije stigao do cilja, savladao krizu i recesiju, tako da u tom pogledu mi ne kasnimo. Činimo ono što je u ovom času moguće i realno. Drugo je kako se sve to što činimo tumači u političkim krugovima i medijima."
„Ovim programom mera za ekonomsku stabilizaciju, uz rebalans budžeta, koji se mora usvojiti do 1. maja, ponudićemo i još niz poteza koji će preduprediti mogućnost da naš bruto domaći proizvod sklizne i više od dva procenta. U vladi imamo u vidu i takve opcije. Reagovaćemo blagovremeno s novim rešenjima i činimo sve što je do nas da do toga ne dođe."
Bogat život ima cenu
Paket ekonomskih mera Vlade Srbije već je uneo nemir među državne činovnike - od Nemanjine 11, pa do najmanje varoši, ali je širi sloj građana, među kojima su i najugroženiji - odahnuo. Država je započela veliko rezanje sopstvenog aparata, zbog čega je odustala od solidarnog poreza čija je sama najava počela da rađa socijalni gnev.
Smanjivanje troškova za četvrtinu u svim ministarstvima najveći je deo paketa štedljivih mera države, težak 40 milijardi dinara. U Vladi, pak, tvrde da to, ipak, neće zakočiti ključne projekte.
"Novostima" je potvrđeno da će u svim resorima biti umanjeni takozvani diskrecioni rashodi koji se najviše odnose na službena putovanja, reprezentaciju, nabavku opreme i meterijala, upotrebu telefona... Ministri su dobili delikatan zadatak da do sledeće nedelje smanje te budžetske izdatke za 26 odsto, što je jedan od preduslova za rebalans državne kase.
Ministarstvo ekonomije, koje vodi Mlađan Dinkić, već se uklopilo u Vladinu računicu. Tvrde da će novca biti dovoljno za najvažnije projekte, poput "Fijata", kao i za podršku malim i srednjim preduzećima.
Ministar prosvete Žarko Obradović kaže nam da će zbog dodatne uštede u njegovom portfelju biti umanjeni iznosi za investicije.
I ministar rada Rasim Ljajić potvrdio nam je da najvažniji poslovi u njegovom portfelju neće biti na ledu.
Petar Škundrić, ministar energetike, planira umanjenje izdataka za opremu, troškove poslovanja, a subvencije rudnicima i toplanama biće smanjene za četvrtinu u odnosu na raniji plan.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, potvrdio je "Novostima" da se na Koridoru 10 sigurno neće štedeti:
Zbog mera štednje vazduh u Srbiji neće biti zagađeniji, jer je Oliver Dulić, ministar za ekologiju i prostorno planiranje, spremio poteze kojim se neće ugroziti planovi u njegovom resoru.
Pored krize koja trese svet, naši ljudi u dijaspori osetiće i ekonomske teškoće u otadžibini. Kako nam kaže ministar za dijasporu Srđan Srećković, moraće da se smanji pomoć srpskim udruženjima izvan matice.
U Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan limiti za telefoniranje smanjeni su za više od 50 odsto.
Porez na stanove veće od sto kvadrata
Oko 15.000 vozača koji drumovima Srbije voze u automobilima sa crnogorskim tablicama, moraće da ih preregistruju u roku od tri meseca i za to uredno plate PDV i carinu na sadašnju tržišnu vrednost vozila, saznaje „Blic" u Vladi Srbije. Opiranje se neće tolerisati jer će Vlada sva vozila posle zadatog roka jednostavno oduzimati. Budžet Crne Gore biće zbog toga tanji, ali će srpska državna kasa od ove mere biti jača za čak sedam milijardi dinara, što je više od bilo kog prihoda koji je Vlada upakovala u paket mera štednje na prihodnoj strani. Ako se posle analize zakonskih pravila utvrdi da bi se isti princip mogao primeniti na sve strane tablice koje uz ovlašćenje voze građani Srbije, čeka ih potpuno ista sudbina.
Uz preregistraciju ide i naplata PDV na takozvane E (ekonomske) tablice i dodatni namet na luksuzne automobile, što će prema nekim procenama koje stižu iz Nemanjine 11 biti automobili preko 2.000 kubika, ali će se voditi računa o starosti četvorotočkaša. Ekonomske tablice nisu bile rezervisane samo za preduzeća, već su do njih mogli i ranije, a mogu i danas, doći svi koji kupe novi uvozni automobil.
Što se tiče oporezivanja luksuznih stanova, što je u paketu sa automobilima ciljanih kao luksuz, i dalje nije razjašnjeno ko će zapravo platiti dodatni porez.
Porez na imovinu se računa na tržišnu vrednost imovine koja se utvrđuje jednom godišnje umanjena za amortizaciju koja ide i do 70 odsto tržišne vrednosti. Stručnjaci pitaju zašto pravna lica imaju samo jednu poresku stopu, dok žitelji Srbije plaćaju ovaj namet skladno vrednosti nekretnine.
Iako iz Vlade još uvek nema preciznog obrazloženja o nametu na okućene građane, precizno se zna koja su zakonska oslobođenja, pa se na život u stanu ili kući porez automatski skida za 40 odsto plus 10 odsto za svakog člana domaćinstva do maksimalnih 70 odsto. Ljudi stariji od 65 godina koji žive u prostoru manjem od 65 kvadrata imaju poresku olakšicu od 75 odsto bez obzira na broj ljudi koji žive u domaćinstvu. Za stanove starije od 15 godina, a velika većina stanova u Srbiji je starija i od 20 godina, amortizacija je veća od 50 odsto.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da se na najveći deo građana Srbije neće osetiti značajan uticaj u padu standarda uvođenjem poreza i taksa na mobilnu telefoniju. On je rekao da bi Ministarstvo finansija trebalo odmah da pristupi izradi konkretnih pravila, propisa i procedura koji moraju biti usvojeni i u parlamentu, a koji će objasniti načine uštede 100 milijardi dinara. Nakon toga bi trebalo da bude usvojen i rebalans i da nakon toga Bord direktora MMF odobri kreditni aranžman.
Jelašić neće da radi za manje od 412.000!
Guverner NBS Radovan Jelašić mogao bi uskoro da podnese ostavku jer odbija da sprovede odluku Vlade Srbije o smanjenju zarada u ovoj instituciji. Prema odluci Vlade Srbije, plata guvernera Jelašića od maja mogla bi da bude najviše 180.000 dinara (šest prosečnih zarada), umesto 412.175 dinara, koliko ima danas. Jelašić je nekoliko puta do sada rekao da ne bi pristao da radi za manje novca (pogledajte okvir)!
Vlada Srbije u utorak je donela odluku o privremenom smanjenju plata u državnoj administraciji, uključujući i Skupštinu, NBS, Privrednu komoru Srbije, regionalne komore, javna preduzeća i agencije.
U NBS nisu želeli da daju konkretan odgovor na pitanje da li će Jelašić podneti ostavku ukoliko mu Vlada smanji platu.
- Nadamo se da će Vlada Srbije shvatiti da do smanjenja plata u NBS ne treba da dođe. Ukoliko to ne bude shvaćeno, videćemo šta dalje - kažu u Narodnoj banci.
U NBS se nadaju i da će Vlada Srbije „poštovati princip samostalnosti centralne banke".
- Nezavisnost NBS ogleda se u personalnoj, pravnoj... ali i finansijskoj nezavisnosti u odnosu na državne organe. Ugrožavanje bilo kog oblika nezavisnosti predstavlja direktno narušavanje principa samostalnosti i nezavisnosti NBS, garantovanih Ustavom i zakonom - kažu u NBS, i dodaju da se njihove plate ne isplaćuju iz budžeta.
I sam guverner Jelašić potvrdio je da NBS neće smanjiti plate jer se nisu prepoznali u odluci Vlade Srbije o štednji.
- Mi u Narodnoj banci ne osećamo se prozvanim u programu Vlade jer nismo državni službenici i imamo zakonom zagarantovanu samostalnost, to znači i finansijsku samostalnost. Nema smanjenja pojedinačnih zarada, ali će ukupni troškovi biti manji u odnosu na 2008 - kategoričan je Jelašić.
On je istakao i da se u NBS ne osećaju prozvanim ni kada je u pitanju smanjenje broja zaposlenih.
.jpg)
