Izvor: Večernje novosti, 04.Jan.2014, 23:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niške „vidre” elita Vojske

PO njima se Niš prepoznaje. Grad na Nišavi punih 46 godina predstavlja bazu čuvene 63. padobranske brigade, danas bataljona. Zvuk aviona „antonov 26“ iz kojeg izvode svoje skokove postao je deo niške svakodnevice.Istorijat čuvene 63. seže do 1944, kada je u Bariju formiran 1. padobranski bataljon koji je rasformiran već sredinom jula 1945. U poratnom periodu bilo je mnogo „eksperimentisanja“ u organizaciji ovakvih trupa. Jer, razni padobranski bataljoni i brigade su u veoma kratkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << periodu osnivani, raspuštani ili premeštani. Tada je preovladavao stav da JNA nisu potrebne veće padobranske jedinice. Jer, kako se konstatovalo, u uslovima upotrebe nuklearnog oružja, modernog PVO-a i masovnih oklopnih snaga u eventualnom ratu vazdušni desanti na bojištu nemaju mnogo izgleda za uspeh.A posle ponovog formiranja, decembra 1967. godine, ova brigada je postala legendarna, jer je bila i ostala udarna pesnica naše vojske. Visoki, kršni i hrabri, pripadnici elitne 63. zato se respektuju širom sveta, a posle NATO bombardovanja naše zemlje niške „crvene beretke“ dobile su Orden narodnog heroja.Vreme provedeno za njima, na zemlji i u vazduhu, pravi je „praznik za oči“. I zaista, retki su oni kojima ne zastane dah zbog veština koje izvode. Specijalna obuka padobranaca traje tokom cele godine. Satkana je od preživljavanja, veranja, plivanja i skijanja. Naravno, tu se i borilačke veštine, rukovanje hladnim oružjem. Padobranci su osposobljavaju i za antiterorističke akcije, a „najekskluzivnija“ je padobranska.Na luping-lestvama, trambolinama, a posebno na visokoj žičari padobranci prolaze obaveznu obuku pre nego što uđu u avion. Skok sa žičare na ovom poligonu je neka vrsta generalne probe, jer ko ne uspe da prođe ovu vežbu na padobranskom poligonu ne može ni da skoči iz aviona. A svaki skok je posebna priča i avantura.- Taj osećaj je nemoguće opisati rečima. Nebo treba doživeti - kažu uglas niški padobranci. - Od osnivanja brigade do danas učestvovali smo na više od 200 velikih združeno-taktičkih vežbi, koje su izvedene sa zapaženim uspehom. Sve aktivne starešine imaju po najmanje 1.100 skokova, a od 1947. godine izvedeno je oko 480.000 padobranskih skokova i osposobljeno je više od 35.000 padobranaca.A ima nečeg, običnim ljudima neshvatljivog, u crvenoj beretki i orlu raširenih krila što pripadnike elitne 63. padobranske brigade iz Niša tera da čine neverovatne stvari. Tako je, pre sedam godina, grupa vojnika decembarske klase napisala molbu tadašnjem ministru da im - produži služenje roka! Mnogi od njih imali su samo po skok kada se pokvario avion iz kojeg su skakali, a zbog toga što je popravka trajala više od mesec i po, završetak obuke došao je u pitanje. Posle molbe ministru, želja im je ispunjena, novi avion stigao je iz Beograda u Niš i dan pre „skidanja“ iz vojske, dobili su zvanje padobranca.- Padobranska zakletva „Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. padobranske brigade - rade!“ na najbolji način oslikava obeležje vojnog padobranca - poručuju članovi 63. - Nastala je sredinom 1991. godine, a u potpunom značenju počela je da se stvara sa prvim borbenim dejstvima na Aerodromu „Cerklje“ u Sloveniji. Samo tokom 1991. i 1992. iz objekata baziranja izvršeno je 135 različitih borbenih zadataka - borbenih, bezbednosnih, obaveštajnih, specijalnih..Na aerodromu „Pleso“ niški padobranci od jula do decembra 1991. godine obezbeđivali su izvlačenja sredstava i većeg broja vazduhoplova iz Vazduhoplovnog zavoda „Zmaj“. A u vadušnoj bazi „Zemunik“ kod Zadra padobranci su bili nešto duže - od jula 1991, pa sve do maja 1992. Prema svedočenju komandira te borbene grupe, odbranu je organizovao onako kako su to nalagali udžbenici i konfiguracija terena. Bio je to školski primer organizacije odbrane.Tokom NATO bombardovanja, 1999, pripadnici 63. padobranske brigade borili su se protiv OVK na prostorima Kosova i Metohije, ali i sa diverzantskim timovima koji su iz Albanije pokušavali da uđu na teritoriju Jugoslavije. Posebno su se istakli u odbrani graničnih karaula na jugoslovensko-albanskoj granici.Za 68 godina postojanja padobranskih jedinica, na borbenim i drugim zadacima poginulo je 49 padobranaca. Njih 22 stradala su tokom izvršenja padobranskog skoka, jer se svaki skok smatra borbenim zadatkom. A 21 padobranac poginuo je u borbenim akcijama od 1991. do 2001. godine. PREŽIVEO NEMOGUĆEPodoficiru 63. padobranske brigade Hasanu Omeroviću (52) iz Niša, u toku opitnog skoka sa novim vojnim padobranima, 15. decembra 1990. otkazale su i glavna i pomoćna kupola. Samo sa trećinom otvorenog padobrana, sa visine od 2.650 metara, brzinom od 120 kilometara na čas, pao je na krošnju drveta, a onda na betonsko igralište niškog aerodroma. Omerović je tada zadobio 17 preloma, proglašen je 30 odsto invalidom, ali je odbio da ode u penziju.NAJLEPŠI STAREŠINA VSJedna „crvena beretka“ niških padobranaca razlikuje se od svih ostalih. Ona krije dugu kosu, plave oči i stidljiv osmeh nezvanično najlepšeg starešine Vojske Srbije.Stariji vodnik prve klase, Radmila Đurić, padobranski instruktor, član je padobranske ekipe „Nebeske vidre“ u kojoj ima mesta samo za vrhunske padobrance.MANTIJA Protosinđel Jovan (Ćulibrk) poznat je i kao padobranac u mantiji. Podoficir je i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša. Često svoje monaško odelo ponosno menja padobranskim kombinezonom, a do sada je uknjižio 140 skokova.OPERACIJA ČAPLJINAJednu od najuspešnijih akcija, koja je trajala samo 7,5 minuta, niški komandosi izveli su aprila 1992. sa pilotima RV JNA. U krug kasarne u Čapljini na određena mesta spustilo se osam helikoptera i 16 padobranaca, koji su iz okruženja pokupili i izvukli 170 vojnika i civila, koji su se više od dve nedelje nalazili pod vatrom hrvatsko-muslimanskih snaga. Helikopteri su se bez gubitka vratili u Mostar, svi su bili „izrešetani“, ali niko nije bio povređen!KIKAŠOV AVIONPočetkom devedesetih godina prošlog veka niški specijalci na aerodomu „Pleso“ zaplenili su 18 tona teško i milion dolara vredno pešačko i protivoklopno naoružanje, namenjeno Zboru narodne garde.Ovo naoružanje je hrvatski iseljenik Anton Kikaš avionom „boing 707“ kompanije „Ugande erlajnsa“ pokušao da dostave Hrvatskoj na početku ratnih sukoba, ali je JNA podigla lovačke avione i naredila spuštanje letilice na „Pleso“.

Nastavak na Večernje novosti...