Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš večiti dužnik „pesničkom princu”
Skoro je pola veka od smrti Branka Miljkovića, a u gradu nema dostojnog obeležja
Niš – Kada je nedavno u Gradskoj većnici pesnikinji Mariji Šimoković uručena tradicionalna nagrada „Branko Miljković”, ovogodišnja dobitnica izrazila je jedinstvenu želju – da poseti rodnu kuću ili spomen-sobu „pesničkog princa”, po kome je i ime prestižnog priznanja. Nažalost, grad Niš i njeni domaćini nisu mogli da joj izađu u susret i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usliše želju. I to samo iz jednog razloga: u Nišu trenutno ne postoji nijedno obeležje koje bi podsećalo na velikog pesnika.
Zašto grad Niš ni posle 47 godina od smrti Branka Miljkovića nema dostojno obeležje najvećem pesniku rođenom u ovom kraju i svakako jednom od najpoznatijih Nišlija svih vremena. U Narodnom muzeju, gde je svojevremeno postavljena spomen-soba Branka Miljkovića, nemoguće ju je posetiti jer je više od dve godine „pod ključem”. U ovoj gradskoj ustanovi, suočeni sa velikim problemom prostora, ali i odugovlačenjem sa izgradnjom neophodnog i novog muzejskog zdanja, bili su primorani da uklone postavke Miljkovićeve, ali i spomen-sobe književnika Stevana Sremca koji je bio profesor u niškoj gimnaziji i koji je u svojim delima ovekovečio život Niša na kraju 19. i s početka 20. veka.
Nametnulo se logično pitanje: šta je sa rodnom kućom pesnika Branka Miljkovića? Ona i dan-danas postoji, na istom je mestu u Ulici Ljube Didića 9, u Nišu, nedaleko od parka Čair. U njoj živi danas starica Divna Ranđelović, koja je sa, sada pokojnim, suprugom Stojanom još davne 1956, od pesnikovih roditelja, pred preseljenje u Beograd, kupila njihovu porodičnu kuću. Ranđelovići su je platili 800.000 ondašnjih dinara.
Pesnikovi roditelji, otac Gligorije i majka Marija, inače rodom iz Zaplanja, kraja ispod Suve planine u opštini Gadžin Han, prešli su da žive u prestonici, gde je od 1953. na studijama filozofije bio njihov Branko.
Posle tragične smrti Branka Miljkovića (navodno se obesio u Zagrebu 12. februara 1961), njegovi roditelji poklonili su gradu Nišu i Narodnom muzeju sve što je bilo pesnikovo: radni sto i nameštaj, garderobu, biblioteku sa oko 450 naslova, prepisku sa prijateljima, veliki broj fotografija, Brankove rukopise, isečke iz časopisa u kojima su objavljivane njegove pesme... Najveći deo onoga što je ostalo iza pesnika kojeg je „ubila prejaka reč” nalazio se u postavci u spomen-sobi u Narodnom muzeju. Nažalost, ni to se danas ne može pogledati.
Nagrada „Branko Miljković” dodeljuje se već 37 godina, između datuma njegovog rođenja i smrti. Zaslužio je Branko Miljković drugačiji odnos svog rodnog grada (rođen je u Nišu 29. januara 1934), u kojem je napisao i objavio prve stihove, gde su ostale njegove ljubavi i veliki prijatelji, školski drugovi, iz kojeg je otišao sa velikom nadom. Branko je proneo Niš u svetu, a grad mu i pored toga ostaje i dalje večiti dužnik, bez dostojnog obeležja.
Toma Todorović
[objavljeno: 20/03/2008.]
