Izvor: RTS, 30.Dec.2013, 10:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko neće u zanatlije

Iako posao u Srbiji traži više od 700.000 ljudi, čak 30.000 zanatskih radnih mesta je nepopunjeno. Sve je manje škola zanatskog smera, pa poslodavci sami organizuju centre za obuku. Čak i školovane zanatlije ne žele da rade te poslove. Novih zanatlija nema, a problem je, kažu stručnjaci, pre svega u svesti roditelja.

U Srbiji ima 30 hiljada nepopunjenih zanatskih radnih mesta, iako više od sedam stotina hiljada ljudi zvanično traži posao, rezultati su istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nacionalne službe zapošljavanja u osam većih gradova.

Zbog malobrojnih polaznika, sve je manje škola zanatskog smera, pa poslodavci sami organizuju centre za obuku. Nacionalna služba zapošljavanja organizuje prekvalifikacije za tražena zanimanja, ali sa dve trećine manjim budžetom - nisu postigli planirane rezultate za ovu godinu.

Dragan Zdravković iz Pirota nasledio je obućarsku radnju u kojoj radi gotovo tri decenije, ali ni njegovi naslednici neće na zanat.

"Nijedan za 28 godina me nije pitao da uči zanat, jer ne znam šta smatraju, valjda da je prljav posao", priča Dragan Zdravković.

Rade Milićević je vlasnik firme koja zapošljava građevinske radnike na više od dvadeset gradilišta u Rusiji, a zbog nedostatka kadrova, organizovao je centar za obuku radne snage.

"Obučavamo i inženjere, došli su ruski specijalisti ovde da ih obučavaju na ruskom jeziku. Uče i ruski jezik da bi mogli tamo barabar da rade sa Rusima", kaže Rade Milićević.

Postoje školovani mesari, stolari, zavarivači i zanatlije građevinske struke, ali niko ne želi da radi te poslove. Novih zanatlija nema, a problem je, kažu stručnjaci, pre svega u svesti roditelja.

Direktor projekta ispitivanja tržišta rada Pavle Budinčević krivicu svaljuje na roditelje. 

"Roditelji kažu: 'Nemoj da budeš mesar, nego diplomirani ekonomista', a njih ima mnogo na tržištu rada. A poslodavci imaju problema da nađu mesare i stolare. Niko danas neće da se bavi zanatima", kaže Budinčević.

Zbog smanjenog budžeta, služba zapošljavanja ove godine je organizovala upola manje obuka i prekvalifikacija nego prošle godine.

"Obuku imamo i za zavarivače, konfekcionare, mesare. Znači u skladu sa iskazanim potrebama lokalnog tržišta rada, a naravno rade se i obuke u smislu prenosivih znanja i veština uz postojeće kvalifikacije, kako bi se povećala kvalifikovanost i konkurentnost na tržištu rada", objašnjava Ljiljana Lutovac iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

U Nacionalnoj službi zapošljavanja kažu da će budžet za 2014. biti duplo veći od ovogodišnjeg, što podrazumeva veći broj obuka i prekvalifikacija za proizvodna i zanatska zanimanja.

Nastavak na RTS...