Izvor: Večernje novosti, 11.Jan.2019, 23:37

Niko da svrati i upita jesmo li živi

Niko da svrati i upita jesmo li živi

Kosa Košević (72), koja je sa porodicom izbegla iz Hrvatske na Kosmet, uprkos obećanjima nikako da se skući i nađe mir. Obilazi ih samo Ljiljana, humanitarka iz Zubinog Potoka. Još čekaju srpska dokumenta TEŠKO mi je čim pomislim na sve što smo doživeli i što je moju porodicu snašlo. Već 24 godine smo smešteni u ovim ruševinama, ali daleko teže mi je zbog gubitka dvoje starije dece i supruga, koji je pre četiri godine preminuo od muke i tuge. Ovako nam Kosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Košević (72), koja je iz Benkovca u Hrvatskoj sa tada petočlanom porodicom izbegla na Kosmet, govori o svom životu u izbegličkoj baraci u naselju nadomak Zubinog Potoka. Iako se, kaže, nadala se da će im život daleko od ratnog vihora doneti mir i spokoj, umesto toga, njihova porodica je doživela još veće patnje. Upravo zato Kosa ne spominje život u kući bez valjanih kreveta, stolica i namirnica, u kojoj prokišnjava krov.PROČITAJTE JOŠ - UŽAS: Zapalila se zbog bolesti i nemaštine! Da bi im barem malo ulepšali dane praznika, Koševiće su obišli humanitarci sa ovog područa, jer tragedije ove porodice nikoga ne ostavlja ravnodušnim. - Mada su nam iz Komesarijata za izbeglice obećavali neku mogućnost za drugi smeštaj, to pravo ne možemo da ostvarimo bez srpskih dokumenata - priča Kosin mlađi sin Zlatko. - Iako su nam mnogi govorili da će nam pomoći oko toga, sve se nažalost završilo na obećanjima. Niko nas više, osim Ljiljane Perović, humane žene iz Zubinog Potoka, gotovo i ne obilazi. Da nas pita imamo li šta za hranu, jesmo li živi... Ona nam je ovih dana donela pune kese namirnica. Najstarijeg Kosinog sina Duška (45), koji je i po izbeglištvu radio kao vojno lice u Kuršumliji, ubili su 1999. vojnici Kfora iz Danske. Od tuge za bratom i umorna od izbegličkog života, marta 2013. godine Kosi umire i ćerka Milka(45). Godinu kasnije preminuo joj je i suprug Jovan, pa je, kako kaže, nastavila mučenički život sa sinovima, Slobodanom i Zlatkom.PROČITAJTE JOŠ - Srbi iz Hrvatske ne odriču se svoje imovine: Kad je tvoje ni smrti se ne plašiš - Iako sam nasledila suprugovu penziju, teško mi je što mi sinovi nigde ne rade - priča Kosa. - Slobodan je bolestan, dok mlađi Zlatko često ide u seču drva. Ponekad se pitam kako smo i mi uopšte preživeli. SVE BIH DALA, SAMO DA SU ŽIVI - Iako nam je velika imovina ostala u Benkovcu, sve bih dala samo da su mi sin, ćerka i suprug živi - govori Kosa dok nas ispraća iz jedne od kuća u svojevrsnom izbegličkom naselju u okolini Zubinog Potoka. Ovde je i dalje nastanjeno desetak porodica izbeglih iz Hrvatske.

Nastavak na Večernje novosti...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.