Izvor: Blic, 20.Jan.2014, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nijedna država nije spremna za ovo: Za samo 20 godina, svakog drugog radnika zameniće mašina
Zbog inovacija, eliksira napretka, ljudi su oduvek ostajali bez posla. Uvođenje mehaničkog tkačkog razboja za vreme Industrijske revolucije lišilo je posla tkačke radnike, dok je digitalna revolucija u poslednjih 30 godina uzrokovala ukidanje mnoštva radnih mesta na kojima je u 20. veku počivao građanski život. Daktilografi, prodavci karata, bankarski službenici i radnici u proizvodnji ostajali su bez posla, baš kao nekada tkači.
Pre 100 godina svaki treći američki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnik bio je zaposlen na poljoprivrednom dobru, a danas manje od dva odsto Amerikanaca proizvodi znatno više hrane. Tri miliona ljudi koji su nekada radili na farmama nisu bili osuđeni na život bez posla, već su, u skladu sa sve sofisticiranijom privredom, našli bolje plaćene poslove. Danas ima manje sekretarica, ali zato ima sve više kompjuterskih programera i veb dizajnera.
Optimizam je ispravan stav, ali za radnike će negativne posledice tehnološkog razvoja znatno brže doći do izražaja nego njegove pozitivne strane. Uprkos novim poslovima i zadivljujućim proizvodima, razlike u prihodima će se kratkoročno sve više povećavati, uzrokujući socijalna previranja, pa čak i promenu politike. Uticaj tehnologije delovaće kao tornado, pogađajući najpre bogatija društva, da bi se kasnije proširio i na siromašnije zemlje. Nijedna vlada nije spremna na to.
Istorija se ponavlja. Ima li razloga za zabrinutost?
U ranoj fazi Industrijske revolucije vlasnici kapitala su imali nesrazmerno veliku korist od povećanja proizvodnje, a kasnije su uglavnom profitirali radnici. Danas imamo sličnu situaciju. Od napretka izazvanog digitalnom revolucijom najveću korist imali su vlasnici kapitala i najkvalifikovaniji radnici. U poslednjih 30 godina, udeo radnika u proizvodnji na globalnom nivou opao je sa 64 na 59 odsto. Istovremeno, udeo u prihodu jedan odsto najbogatijih u Americi porastao je sa 9 odsto sedamdesetih godina na današnjih 22 odsto.
Nezaposlenost je poprimila zabrinjavajuće razmere u većini bogatih zemalja. Godine 2000. je 65 odsto radno sposobnih Amerikanaca bilo zaposleno; od tada je taj procenat u konstantnom opadanju i trenutno iznosi 59 odsto.
I što je još gore, talas negativnog uticaja tehnološkog razvoja na tržište rada samo što je počeo. Od kola bez vozača do pametnih kućnih uređaja, inovacije koje već postoje mogle bi da utiču na ukidanje poslova koji su sve do sada nisu bili ugroženi.
Do sada su najugroženiji bili poslovi koji podrazumevaju rutinske zadatke koji se ponavljaju, ali zahvaljujući konstantnom povećanju računarskih potencijala i širenju digitalizovanih podataka (Big data), računari danas mogu jeftinije i efikasnije da obavljaju složene zadatke nego ljudi.
Uslužne delatnosti su možda još ugroženije. Kompjuteri već danas pouzdanije nego ljudi detektuju uljeze na snimcima zabeleženim sigurnosnom kamerom. Poređenjem ogromne količine biometrijskih podataka, kompjuteri često preciznije otkrivaju prevaru ili bolesti nego računovođe i lekari.
Nedavno objavljena studija Univerziteta Oksford navodi na zaključak da bi 47 odsto današnjih poslova u naredne dve decenije moglo da bude automatizovano!
Istovremeno, digitalna revolucija je dovela do transformacije samog procesa inovacija. Pojava platformi koje pružaju usluge (poput “Amazonovog” računarstva u oblaku - Cloud computing), obezbeđuju distribuciju (“Eplova” Prodavnica aplikacija) i marketing (Fejsbuk) izazvala je pravi bum digitalnih preduzeća.
Posledice po društvo će biti ogromne. Većina ugroženih poslova je u donjem delu lestvice (logistika, špedicija), dok će sposobnosti kojima automatizacija najmanje preti (kreativnost, sposobnosti rukovođenja) biti najviše vrednovane tako da će prosečna plata neko vreme stagnirati, a razlike u prihodima verovatno rasti.
Gnev zbog povećanja socijalnih razlika biće sve veći, a političarima će biti teško da reše ovaj problem. Odustajanje od napretka biće uzaludno baš kao što je to bio slučaj početkom 19. veka, kada su se ludisti pobunili protiv mašina, jer će posledica biti zaostajanje za konkurentima koji spremno prihvataju nove tehnologije.
Osnovni način na koji vlade danas mogu da pomognu svom narodu u ovakvoj situaciji jeste promena obrazovnog sistema. Danas škole treba da podstiču kreativnost, koja je ljudima neophodna da bi se razlikovali od kompjutera. Umesto suvoparnom učenju, prednost treba ustupiti razvoju kritičkog mišljenja, čemu može da doprinese i sama tehnologija - bilo putem masovnih otvorenih onlajn kurseva, bilo putem video-igara koje stimulišu veštine neophodne za rad.
Najčitanije SADA:
.jpg)
