Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nežni azijski kolos
Šipražje i livade na ivicama šuma Indije i jugoistočne Azije, Sumatre i Bornea dom su azijskog slona. Posle afričkog slona, ovo je najkrupniji kopneni sisar na planeti. Visok je od dva i po do tri metra, dugačak do šest i po metara, a dostiže težinu i do pet tona. Pored ostalih razlika, od svog rođaka iz Afrike najupadljivije se razlikuje po veličini ušiju, koje su mnogo manje nego kod afričkog slona. Sekutići mužjaka izduženi su u kljove, dok ih ženke azijskog slona imaju samo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << retkim slučajevima, ali su i tada jedva vidljive.
Azijski slon u proseku živi oko 70 godina. Sezone parenja nema, a razmak između rađanja potomstva najčešće je oko četiri godine, dok je kod ženki koje žive u krajevima s oskudnom hranom ta vremenska razlika i veća. Na svet najčešće dolazi po jedno mladunče, retko dva. Trudnoća traje od 18 do 22 meseca, a slonče je na rođenju teško stotinak kilograma. Već nekoliko časova po dolasku na svet sposobno je da stoji, a dan-dva kasnije i da u stopu prati majku. U početku sisa, a doje ga i majka i ostale ženke u krdu koje imaju mleka. Nezaobilazan dodatak hrani jeste i majčin izmet, bogat hranljivim materijama i bakterijama koje pomažu u varenju celuloze. Kad navrši godinu i po dana, slonče počinje da jede i travu, ali se i dalje ne odvaja od majke, koja se o njemu dugo i predano brine. U četrnaestoj godini, kad postanu sposobni za stvaranje potomstva, mladi mužjaci napuštaju krdo, dok ženke ostaju uz majku i ostale ženske rođake.
U svetu slonova vlada matrijarhat. Krdo može da ima i do dvadesetak ženki i mladunaca, a u potrazi za hranom i vodom predvodi ga najstarija ženka. Mužjaci žive sami ili zajedno sa mlađim mužjacima, a krdu se pridružuju samo zbog parenja. Krdo se povremeno razbija na manje grupe i slonovi tada komuniciraju uz pomoć zvukova niske frekvencije koji se mogu čuti na velikim daljinama.
Kao i ostale krupne životinje, i azijski slonovi teže podnose toplotu nego hladnoću. Zato se u podnevnim satima, kad sunce upeče, odmaraju u hladovini i rashlađuju se mašući ušima. Ove velike životinje su biljojedi. Najviše vole travu, ali jedu i korenje, lišće i mladice kao i koru sa drveća i žbunja, a svakog dana popiju i do 150 litara vode. Surla im služi kao „ruka” kojom ubacuju hranu u usta, uz pomoć nje piju, dišu i mirišu, njome bacaju prašinu na leđa da bi se odbranili od dosadnih insekata i zaštitili se od sunca. Mužjaci se služe kljovama kao alatom: njima kopaju tražeći vodu, gule koru sa drveća, sklanjaju s puta prevrnuta stabla i bore se za ženku.
Azijski slonovi nisu agresivni – opasni su samo kada se brane od napadača ili ako ih neko uznemiri u vreme parenja. Mladunci, usamljene i bolesne životinje često su na meti gladnih tigrova. Pošto su ih ljudi vekovima lovili zbog slonovače, slonovi su danas na listi ugroženih životinja.
D. D.
[objavljeno: 04/04/2008]
.jpg)
