Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisnost više nije utopija u Evropi
Znači li očekivana nezavisnost Kosova početak kraja Evrope kakvu danas poznajemo? Dodatne linije na geografskim kartama, nove države, više problema, manje problema, napade terorista, mir? Razmišljajući o ovim pitanjima, evropske diplomate se pripremaju za konačan odgovor Prištini, ali, kako piše AFP, većina je uznemirena od domino efekta na teritorijima od Baskije i Katalonije, preko Flandrije do Škotske.
– Postoji realan rizik da vidimo kraj kvazidogme nepovredivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granica koja je prevladavala od Drugog svetskog rata – izjavio je za AFP Žan Iv Kami, stručnjak pariskog Instituta za međunarodne i strateške odnose. On je istakao da će od situacije na Kosovu korist imati „pokreti koji teže da ponovo crtaju mape Evrope na osnovu etničkih, jezičkih i kulturnih kriterijuma”.
Da li će se to odnositi na baskijske i katalonske separatiste? Španija se od sedamdesetih godina prošlog veka suočava sa zahtevima za nezavisnošću Baskije na severu i Katalonije na istoku zemlje. Želeći raskid sa Madridom, baskijski i katalonski separatisti pažljivo prate šta se dešava u srpskoj pokrajini kojom upravlja administracija UN. Španska vlada tvrdi da neće priznati jednostranu deklaraciju Kosova, ali ministar odbrane Hose Antonio Alonso naglašava da se situacija na Kosovu „ne može preneti ni u jednu drugu zemlju EU”.
Pripadnici baskijske separatističke grupe ETA, odgovorne za smrt više od 800 ljudi u skoro 40-godišnjim akcijama za odvajanje od Španije, nedavno su ukazali na primer Prištine kao na dokaz da ni ETA više „ne govori o utopijama”.
I u drugim delovima Evrope ugnezdila se strepnja da će Kosovo biti presedan. AFPpiše da se proglašenje nezavisnosti očekuje pre nego što se u ponedeljak sastanu ministri spoljnih poslova EU.
„Pravo na samoopredeljenje naroda je suštinsko”, veruje Nova flamanska alijansa bliska Ivu Letermu, o kome se u Belgiji govori kao o novom demohrišćanskom premijeru. Flamanska stranka je pozvala Belgiju da podrži nezavisnost srpske pokrajine, čime je frankofonim poslanicima uključila alarm na opasnost od domino efekta. Flamanski nacionalisti sve upornije spominju nezavisnost Flandrije, severnog i bogatijeg dela Belgije gde se govori holandskim jezikom. Frankofoni Valonci, koji čine 60 odsto stanovništva desetomilionske populacije Belgije, odbacuju raspad države.
Ni Englezi ne vole da slušaju o planovima za nezavisnost Severne Irske ili Škotske, ali je realnost, a ne plan, da je vlast u Škotskoj preuzela Škotska nacionalna partija, koja je Škotima obećala referendum o odvajanju od Velike Britanije i to već 2010. Za razliku od baskijskih separatista koji su se protiv Madrida borili bombama, eksplozivom i oružjem, put škotskih nacionalista bio je nenasilan.
– Nijedna osoba nije poginula zato što je bila za ili protiv škotske nezavisnosti – rekao je Aleks Salmond, prvi ministar Škotske i lider Škotske nacionalne partije.
Prvi čovek Škotske tokom jedne svečanosti pozvao je građane da razmisle ne samo o tome u kakvoj državi žive, već i u kakvoj državi bi mogli da žive. Opozicija u regionalnom parlamentu tvrdi da Salmond blefira i da većina Škota ne želi da prekine veze sa Londonom. Ipak, Salmond je za AFP posavetovao regije sa sličnim problemima kako bi trebalo da postupe.
– Jedini savet koji dajemo drugim zemljama jeste da pronađu demokratski i sasvim miran način da teže svojim ciljevima – rekao je Aleks Salmond.
-----------------------------------------------------------
Berns: Srbija treba da razume
SAD podržavaju Ahtisarijev plan za nadgledanu nezavisnost Kosova, još jednom je američki stav ponovio državni podsekretar za politička pitanja Nikolas Berns. Berns, koji u martu napušta državnu funkciju, izjavio je nedavno u Londonu da je status kvo veći rizik po stabilnost regiona nego proglašenje nezavisnosti.
- Ahtisarijev plan će omogućiti prelaz iz vladavine UN u sopstvenu vladu - rekao je Berns pri susretu sa novinarima.
- Nadamo se da će srpska vlada razumeti da je ova promena potrebna i da ne treba pribegavati provokacijama, a još manje nasilju i da je mirna primena plana UN neophodna za mir na Balkanu - dodao je Berns.
J. S.
[objavljeno: 14/02/2008]
