Izvor: B92, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisnost jeste opcija
B92: G. Sojer, da li jeste ili niste u Prištini izjavili da će Kosovo biti nezavisno?
Sojers: Ono što sam rekao je da smo otpočeli proces odlučivanja o konačnom statusu Kosova i da taj proces traje već dva meseca. Imali smo važan sastanak u Londonu prošlog utorka, na ministarskom nivou, da bismo postavili smernice za dalje. Donete su neke važne odluke. Jedna od njih je da po budućem statusu Kosovo mora da bude multietničko, da sve zajednice slobodno mogu da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << žive, rade, da se kreću, i žive u miru na Kosovu. Bez obzira da li je to većina, ili su to manjine. Jasno smo naznačili da svi narodi na Kosovu treba da učestvuju u državnim institucijama i da lokalne zajednice treba da imaju visok stepen samouprave u pitanjima kao što su obrazovanje, zdravstvo, pa čak i policija. Složili smo se da srpski verski i istorijski spomenici na Kosovu moraju da imaju odgovarajuću zaštitu, mnogo bolju od one koju su imali poslednjih godina, i ljudi iz Srbije treba da imaju pravo da ih posećuju. Sve su to važna pitanja, i to sam jasno stavio do znanja svim zajednicama na Kosovu, a posebno većinskoj zajednici. Takođe sam naglasio da je, zbog specifične istorije, broj opcija za Kosovo ograničen. Mi iz međunarodne zajednice odbacili smo mogućnost vraćanja na situaciju pre 1999. godine.Ne možemo da zamislimo da se Kosovo vrati pod vlast Beograda. Odbacili smo mogućnost da Kosovo stupi u zajednicu sa nekom drugom zemljom. Takođe, svi se protivimo podeli Kosova, jer smatramo da bi to imalo domino efekat, uključujući i samu Srbiju. Zato je broj opcija ograničen. I događaji iz osamdesetih i devedesetih, nasilje, etničko čišćenje, odbijanje predsednika Miloševića da prihvati sporazum u Rambujeu, koji bi doveo do drugačijeg ishoda, i konačno sukob iz 1999, sve to je suzilo moguće opcije. Zato ishod oko budućeg statusa mora da bude prihvatljiv velikoj većini ljudi na Kosovu, i to smo jasno rekli u saopštenju Kontakt grupe. Znamo da većina ljudi na Kosovu teži ka nezavisnosti. Neki bi rekli da je to jedina opcija. To očigledno i jeste jedna opcija. Ali ono što je najvažnije u ovim pregovorima, jeste da manjinske zajednice, a posebno kosovski Srbi, treba da budu u stanju da igraju aktivnu ulogu u budućnosti Kosova, da žive i rade u miru, opušteno, i da budu integralni deo budućeg Kosova. To sam rekao svim tamošnjim zajednicama.
B92: Da sam ja Srbin sa Kosova i sedim preko puta vas, ja bih vas ovako shvatila: dobro, nije otvoreno rečeno da će Kosovo biti nezavisno, ali o to je više nego nagovešteno u onome što ste govorili i juče i sada. Da li je nezavisnost opcija koju jasno favorizujete?
Sojers: Jasno je da nezavisnost jeste opcija, i to jedna u ograničenom broju opcija. Ali najvažnije je da svi kriterijumi za buduće rešenje o statusu moraju da budu ispunjeni. Učešće u vlasti i potpuna jednakost svih naroda, odgovarajuća decentralizacija, odgovarajuća zaštita srpskih spomenika i crkava, i prijemčivost za većinu ljudi na Kosovu. To neće biti lako ostvariti, biće potreban veliki trud svih učesnika u pregovorima. Još jedna poruka koju sam preneo, a to sam spomenuo i ovde u Beogradu, jeste da oni koji budu potpuno učestvovali, iskreno, u duhu zajedništva, imaju veće šanse da ostvare svoje ciljeve u pregovorima nego oni koji stoje po strani. Ohrabrivao sam kosovske Srbe da aktivno učestvuju u pregovorima jer u pitanju je i njihova budućnost, kao i budućnost većinske zajednice na Kosovu.
B92: O čemu kosovski Srbi treba da pregovaraju?
Sojers: O ovim pitanjima: Kako će funkcionisati decentralizacija? Kako da imaju odgovarajuću ulogu u vladi Kosova? Kako najbolje mogu da se zaštite njihova manjinska prava? Kakva treba da bude uloga međunarodne zajednice? Kakve će biti veze Srba sa Kosova i Srba u Srbiji? To su sve bitni detalji. Kako će funkcionisati policija na Kosovu? Kako će se regulisati pitanja odbrane Kosova? Sve te stvari treba pomenuti, i o njima treba pregovarati.
B92: Onda su moje britanske kolege iz lista "Ekonomist" i ovde poznati analitičar Tim Džuda, u pravu kada tvrde da će suština razgovora o statusu Kosova zapravo biti status Srba unutar nezavisnog Kosova?
Sojers: Smatram da je to oblast na koju ljudi u Beogradu s pravom treba da se koncentrišu. Kakav će biti položaj Srba na Kosovu? Kako se njihov položaj može zaštititi? Kako se mogu stvoriti uslovi da oni koji su bili prisiljeni da odu 1999. dobiju opciju da mogu da se vrate, i da to bude realna opcija, ako to žele, da mogu da se vrate bezbedno. To su važna pitanja. I to sam juče apsolutno jasno stavio do znanja pregovaračkom timu kosovskih Albanaca. Mislim da su shvatili poruku. Shvataju da ako žele da ostvare napredak ka onome čemu teže, moraju da porade na tome. Moraju da se otvore i uključe kosovske Srbe u aranžman o budućem statusu.
B92: Ali, g. Sojer, u izveštaju g. Kaja Eidea o standardima kaže se da standardi nisu ostvareni. Generalni sekretar UN Kofi Anan saopštio je da nije zadovoljan situacijom u pokrajini. Od sukoba na Kosovu prošlo je sedam godina, i dalje imamo mnogo raseljenih Srba koji se nisu vratili, niti na to pomišljaju. Imali smo 17. mart pre dve godine. I dalje ako želite da posetite ostatke svoje kuće, potrebna vam je oružana pratnja UN. Na osnovu čega gajite optimizam da će sve stvari koje ste pomenuli kao činioce demokratije ođednom biti ostvarene?
Sojers: nekoliko stvari mi daje razlog za optimizam. Prvo, mislim da svi ljudi na Kosovu shvataju da sadašnje stanje, status quo, na Kosovu nije održivo. Nasilje nije opcija kojom će bilo koja zajednica ostvariti svoje ciljeve, ciljevi moraju da se ostvare kroz pregovarački proces. Kai Eide je bio potpuno u pravu kad je rekao da nije ostvaren odgovarajući napredak u standardima. Mi se slažemo sa njim. Naši ministri u Kontakt grupi rekli su da standardi moraju bolje da budu primenjivani u narednom periodu. Ali verujemo da kroz pregovore možemo uspešno da dođemo do rezultata tokom 2006.
B92: To nije postignuto u poslednjih šest godina.
Sojers: Nije, ali tek smo počeli, proces utvrđivanja konačnog statusa počeo je pre samo dva meseca.
B92: I treba da se završi u narednih deset meseci?
Sojers: Da, svi članovi Kontakt grupe složili da treba da pokušamo da dođemo do sporazuma tokom 2006. Svi smo snažno podržali napore Martija Ahtisarija. Amerika, Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Rusija. Drugi razlog za optimizam nema veze sa Kosovom kao takvim, već je vezan za budućnost celog ovog regiona. Mladi ovde nisu toliko zainteresovani za prošlost i nasleđe, mnogo ih više zanima njihova perspektiva u budućnosti. Oni žele da budu u mogućnosti da žive, rade i putuju bilo gde u Evropi i da budu deo Evrope. To je budućnost Srbije. Ta budućnost može se ostvariti samo kada se ova pitanja iz prošlostu budu razrešila. Pogledajmo druge delove bivše Jugoslavije.
B92: Dakle, krivi su vam mladi?
Sojers: Ne krivim mlade. Samo kažem da mladi drže ključ za budućnost Srbije. Pogledajte Sloveniju. Pre 15 godina, bila je u ratu. Sada je punopravni član EU i NATO. Pogledajte Hrvatsku. Pre 10 godina, bila je u ratu, a krajem prošle godine, hapšenjem generala Gotovine uklonila je poslednju prepreku za početak pregovora o članstvu u EU i NATO. Predviđam da će za nekoliko godina Hrvatska biti član tih organizacija. Istu budućnost i Srbija ima na raspolaganju.
B92: Da li je moguće da ne vidite razliku između Slovenije, Hrvatske i Srbije? Ljudi u Srbiji koji žele da se priključe Evropi, a sigurna sam da ih većina to želi, moraju da pristanu da zaborave jedan važan deo zemlje. Deo koji ima poseban istorijski, kulturni i drugi značaj.
Sojers: Vi i ja ne možemo da izmenimo prošlost.
B92: Situacija jedrugačija.
Sojers: Postojalo je ustavno rešenje za Kosovo, koje je predsednik Milošević jednostrano odbacio. Bilo je mnogo nasilja i represije koje su na Kosovu vršile snage pod komandom predsednika Miloševića. U Rambujeu je nuđen predlog o autonomiji, što je predsednik Milošević odbio. Došlo je do konflikta u kojem je mnogo ljudi izgubilo život, a desetine hiljada ljudi patilo i bilo isterano iz domova. I na kraju, srpska vojska je proterana sa Kosova. To je istorija koju mladi ne mogu da promene. Tu istoriju ne može da promeni sadašnje rukovodstvo u Srbiji. Ali to je nešto što smo svi nasledili i što moramo da prevaziđemo. Budućnost Srbije nije u takvoj prošlosti, njena budućnost je da bude deo EU. Verujem da to žele mladi Srbi, kao mladi Poljaci i Mađari, a pre njih mladi Grci i Portugalci koji su isto želeli. Oni su to sada ostvarili. Sada su deo EU. Njihove zemlje su demokratskije, stabilnije, naprednije i u njima ima više slobode. To je budućnost koju Srbija ima na raspolaganju, ali Srbija mora da razreši pitanja koja je nasledila od loše vlasti predsednika Miloševića devedesetih. Kad se to desi, i Srbija bude mogla to da uradi, njena evropska budućnost biće otvorena.
B92: Ne moramo da se vraćamo na Rambuje, ali ne slažem se da je bilo tako lako i da je samo Milošević odbio sporazum...
Sojers: Te stvari nikad nisu lake.
B92: Znate, ja na B92 pratim suđenje Miloševiću. Svedoci citiraju, na primer, Medli Olbrajt koja kaže da je američka administracija samo čekala pravi trenutak da prekine pregovore, da bi imala razlog za bombardovanje Jugoslavije. Ne moramo sada o tome da govorimo ali, mislim da je zaista proizvoljna tvrdnja da je Milošević jedini odbio Rambuje. Međutim, ono što mi je zanimljivije je teza koja se razvija, a čujemo je i od američkih diplomata, vi je vidim prihvatate - da srbija mora da plati cenu za greške režima Slobodana Miloševića, i da je cena Kosovo - da li je to neki novi princip u međunarodnim odnosima i nije li to u sukobu sa međunarodnim pravom i principima?
Sojers: Ne, ma hajdete... Svaka zemlja mora da prihvati svoje nasleđe iz prošlosti. Pogledajte kroz šta je Nemačka prošla posle 1945, to prevazilaženje grozne prošlosti koju je imala, represije nad Jevrejima, nasilje i rat koji su vođeni u ime nemačke od 1914 i od 1939. Pogledajte šta se desilo u Mađarskoj posle Prvog svetskog rata kada je nastala. Svaka zemlja mora da prevaziđe prošlost pre nego što prigrli budućnost. To je težak zadatak. Hrvatska je to završila i vi ćete kroz to da prođete ali to je teško. Vi ste i sami izgubili neke lidere u toj borbi, na primer Zorana Đinđića. Ali, ne možete nazad, a ne možete ni da ostanete zaglavljeni na pola puta ka Evropskoj uniji i na pola puta suočavanja sa prošlošću. Morate da se pozabavite tim nasleđem, da se pozabavite onim što se desilo na Kosovu, onim što je rađeno u BiH u ime Srba i konačno da uhapsite generala Mladića. Kada se to završi put ka budućnosti biće otvoren.
B92: Kako vi komentarišete izjavu našeg ministra inostranih poslova koji je, uverena sam da znate, bio opozicija i nije pripadao režimu Miloševića a koji sada misli da vi kažnjavate demokratsku Srbiju za Miloševićeve greške.
Sojers: Ne, ne. Uopšte ne kažnjavamo mi demokratsku Srbiju. MI sto tu da pomognemo demokratskoj Srbiji da završi tranziciju od prošlosti ka budućnosti. Veliki sam poštovalac demokratski izabranih lidera u Srbiji, mislim da su oni daleko odmakli ali ima još teških problema koji moraju da se reše. Ako Srbija želi da se konačno oslobodi nasleđa predsednika Miloševića onda mora da razreši i ta preostala pitanja. Sa ministrom Draškovićem sam se sretao, a video bih ga i danas da nije na putu, i verujem da današnji lideri u Srbiji imaju mogućnost da zavše tranziciju i povedu Srbiju ka članstvu u Evropskoj uniji i Nato. Što će osigurati budućnost ove zemlje za narednih 100 godina. I to na jedan evropski način koji će otvoriti brojne mogućnosti mladim Srbima. Zar to nije ono što mladi Srbi žele?
B92: Vi shvatate da lider koji bi potpisao dokument o nezavisnosti Kosova lako mogao da zaboravi na planove za budućnost. Razumete da bi oni postali ex lideri ukoliko se ne usprotive onome što predlažete?
Sojers: Mislim da ako ti lideri iskoriste razgovore da uspešno zaštite interese srpske zajednice na Kosovu i omoguće Srbima da se vrate, ako zaštite istorijske spomenike i verske objekte na Kosovu, dakle ako lider to uspe biće poštovan. Liderstvo nije stalno odgovoranje na želje većine, to nije liderstvo. Liderstvo je u tome da se identifikuje u čemu se sastoji budućnost države i da se narod povode u tom pravcu, uprkos teškoćama, opiranjima i preprekama na tom putu. Imate takve velike lidere u istoriji, svi su oni to radili, njihovo liderstvo često je bilo suprotno očekivanim željama većine, ali uz odlučnost da se ostvari cilj koji je, bez sumnje, u interesu njihovog naroda. To smo viđali u istoriji i mislim da ljudi koji vode Srbiju ka članstvu u Evropskoj uniji, u Nato-u, ka slobodi i begu od tužne i ružne prošlosti devedesetih godina, da će oni biti pamćeni i slavljeni u Srbiji u godinama koje dolaze.
B92: Da se pozabimo liderima jedne druge države - Rusije! Da li vas brinu stavovi predsednika Putina da Kontakt grupa i svi koji će pregovarati o budućem statusu Kosova treba da imaju na umu univerzalne principe i da Kosovo nije samo pitanje Srbije već je princip koji će biti uspostavljen na Kosovu i u Srbiji može, kasnije, biti korišćen globalno. Očigledno je da postoji strah da bi on mogao biti primenjen u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza ili današnjoj Rusiji. Poruka, kako je ja shvatam, je da i mnoge zemlje u Evropi treba da strahuju od takvog pristupa.
Sojers: Ono što je izajvio predsednik Putin možete tumačiti na razne načine. Mislim da je predsednik Putin mislio na prilike na granicama Rusije više nego na nešto što se došava daleko. Poslednjih deset godina, očigledno je, Rusija se koncentriše na zemlje iz svog neposrednog okruženja pre nego na one koje su im daleke. Možete ono što je predsednik Putin rekao da posmatrate i kao njegovo pridruživanje konsenzusu u Kontakt grupi kako bi se dalje napredovalo. Kao što sam objasnio, u Britaniji verujemo da kada je o Kosovu reč postoje neke osobenosti - istorija, rat, etničko čišćenje, rezolucije Ujedinjenih nacija - koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem. A svaki slučaj mora da se rešava na poseban način. Međunarodno pravo podrazumeva princip teritorijalnog integriteta i samoopredeljenje. Ta dva principa, koji često izgledaju kao da se isključuju, moraju biti primenjeni na pojedinačne slučajeve i teritorije sa specifičnom istorijom o kojima je reč. To se dešava na Kosovu i to će se dogoditi i na drugim mestima - da li u Čečeniji, da li u Abhaziji... u delu Rusije, ili neke druge zemlje... gde god. I svaki put će ti slučajevi biti razmatrani pojedinačno, nijedno nije identično Kosovu.
B92: Da rezimiramo pre nego što vam se zahvalim: Srbi sa Kosova nisu bili u sasvim u pravu kada su preneli ono što ste vi navodno rekli. Ali nisu bili veoma daleko od istine kada su razumeli da je nezavisnost ono o čemu ste govorili?
Sojers: Voleo bih da vaša publika ima na umu ono što sam ja rekao o stavu Britanije a ne ono što je o tom stavu rekao gospodin Bogdanović. Upravo sam objasnio naš stav. U razgovorima sa političarima ovde, sa Srbima na Kosovu i sa vođama kosovskih Albanaca, predstavio sam kako izgleda rasprava u okviru Kontakt grupe. Mi hoćemo da napredujemo, da osmislimo puteve tog napretka i to je ono što radimo. Ima teških problema koja moramo da prevaziđemo ali verujemo da uz punu saradnju i učešće, sve strane mogu da kaži šta ih brine i interese i da zajedno stvorimo multietničko Kosovo i tako doprinesemo stabilnosti i miru u ovom regionu, što svi želimo da vidimo. Tako će se otvoriti svetla budućnost za Srbiju i Kosovo i Crnu Goru i za ceo region kao deo Evrope.
B92: Pitam jer je i premijer Koštunica danas, posle sastanka koji ste imali sa njim, prema saopštenju iz njegovog kabineta, pozvao Veliku Britaniju da poštuje principe koje je usvojila Kontakt grupa i odluke koje su donete pre nedelju dana u Londonu. Igleda da ipak postoji neki nesporazum?
Sojers: Uveravam vas, a preko vas i javnost u Srbiji, da Velika Britanija sto posto podržava principe Kontakt grupe i u potpunosti stoji iza saopštenja naših ministara sa sastanka kojim je predsedavao Džek Strou, ministar inostranih poslova. Cilj Britanije je postizanje dogovora o budućem statusu Kosova do kraja ove godine. Opisao sam šta taj proces treba da podrazumeva.
B92: Hvala vam na razgovoru.
Sojer: Hvala vama.
