Izvor: Southeast European Times, 21.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezaposlenost opala, ali je i dalje problem

Stopa nezaposlenosti u Bugarskoj i Rumuniji bila je 2007. godine niža od proseka u zemljama EU, dok u drugim balkanskim zemljama još uvek raste , zbog čega sve više mladih odlazi u potragu za poslom.

21/07/2008

Svetla Dimitrova za Southeast European Times u Sofiji - 02/07/08

Stopa nezaposlenosti u Rumuniji je nastavila da opada, sa prosekom od 6.2 odsto u maju, u odnosu na 6,5 odsto koliko je iznosila prethodnog meseca, saopštila je sredinom juna bugarska >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << agencija za zapošljavanje. Od gotovo 14 hiljada novih ponuda za posao, više od dve hiljade odnosilo se na sezonske poslove u turizmu, poljoprivredi, transportu, šumarstvu i drugim sektorima, dok je skorio isto toliko ponuda stiglo u okviru programa zapošljavanja.

U Sofiji, Plovdivu, Varni, Burgasu i nekoliko drugih gradova u Bugarskoj, stopa nezaposlenosti bila je niža od proseka u zemlji. Ipak, u nekim mestima, ta stopa je bila veća ili čak dvostruko veća. Grad Targovište, 270 kilometara severoistočno od Sofije imao je najveću stopu nezaposlenosti od 13,7 odsto. Severni gradovi Montana i Šumen su na drugom mestu sa 11,4 odsto, odnosno 11.3 odsto. U četiri druga grada, nezaposlenost je bila između 10 i 11 odsto radno sposobnih građana.

Prema navodima iz Godišnjaka Agencije za zapošljavanje za 2007. godinu, varijacije stope nezaposlenosti po opštinama bile su velike. U nekim oblastima, uglavnom na severozapadu i severoistoku Bugarske, cifre su bile veće od nacionalnog proseka. U opštini Nikola Kozlevo, u okrugu severoistočnog grada Šumena, na primer, prosečna godišnja stopa nezaposlenosti u 2007. godini bila je 55,1 odsto, gotovo osam puta veća od nacionalnog proseka i najveća u zemlji.

Nezaposlenost u Bugarskoj bila je najveća 2001. godine, kada je 663 hiljade ljudi bilo bez posla, odnosno 19,5 odsto radne snage starosti između 15 i 64 godine.

Od tada je broj registrovanih osoba koje traže posao u Bugarskoj konstantno u padu: 2007. godine iznosio je 286,980, odnosno 6,9 odsto radne snage starosti od 15 godina pa nadalje, ispod EU proseka od 7,1 odsto. Od svih registrovanih nezaposlenih prošle godine, blizu 60 odsto bile su žene, a 62 odsto imalo je samo osnovno obrazovanje ili nesvršenu osnovnu školu.

Manje od trećine zaposlenih sa ugovorom o radu u Bugarskoj 2006. godine bili su iz privatnog sektora. Prema podacima bugarskog zavoda za statistiku, velika većina radila je u sektoru školstva, državne uprave, zdravstva i socijalnih delatnosti. Od gotovo 1,6 miliona zaposlenih sa ugovorima o radu u privatnom sektoru, više od 610 hiljada radi u proizvodnji, a više od 335 hiljada u trgovini, popravci motornih vozila, ličnih ih aparata za domaćinstvo.

Makedonija ima najveću stopu nezaposlenosti u regionu. [Getty Images]

U Rumuniji, stopa nezaposlenosti za 2007. godinu bila je čak niža od one u Bugarskoj - 6,4 odsto. Međutim, bila mnogo veća od prošlogodišnjeg proseka na Kipru od 3,9 odsto. Prema podacima Eurostata, broj nezaposlenih u Grčkoj obuhvatao je 8,3 odsto radno sposobnog stanovništva starosti veće od 15 godina.

Cifre za Hrvatsku i Tursku, koje su u počele pregovore o pristupanju EU u oktobru 2005. godine, slične su onima u Grčkoj, sa 9,1 odnosno 8,5 odsto.

Navodeći kao razlog rezultate istraživanje radne snage u Hrvatskoj, Evropska komisija (EK) je saopštila da postoje indikacije da je stope nezaposlenosti pala na 8,2 odsto u trećem tromesečju 2007. uglavnom zbog sezonskih faktora, poput turizma.

Kada je reč o Turskoj, EK smatra da su dešavanja na tamošnjim tržištima rada u skladu sa uobičajenim sezonskim trendovima u poslednjem tromesečju 2007. "Broj zaposlenih opao je za 6,6 odsto, prvenstveno u poljoprivrednom sektoru. U sektoru proizvodnje, broj zaposlenih povećan je za 1,7 odsto.

Sa 71 odsto, stopa zaposlenosti na Kipru bila je iznad proseka u EU od 65,4 odsto 2007, dok je stopa u Bugarskoj (61,7 odsto), Grčkoj (61,4 odsto) i Rumuniji (58,8 odsto) bila niža.

Makedonija, koja je takođe zvaničan kandidat za EU, je zemlja sa jednom od najviših stopa nezaposlenosti u regionu. Broj registrovanih Makedonaca u potrazi za poslom 2007. godine iznosio je 34,9 odsto radne snage, što je manje od 36 odsto, koliko je ta brojka iznosila prošle godine. U Srbiji, stopa nezaposlenosti pala je sa 21,6 odsto 2006. na 18,8 odsto 2007. godine.

Nezaposlenost omladine nije problem samo u regionu, već i u drugim delovima Evrope. [arhiva]

Prema navodima EK, uslovi na tržištu rada u toj zemlji i dalje su teški i zaposlenost je nastavila da opada u četvrtom tromesečju za 1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Taj trend se nastavio u prva dva meseca 2008, saopštila je Komisija.

U Crnoj Gori, broj nezaposlenih konstantno opada od 2003, kada je 26 odsto radno sposobnog stanovništva između 15 i 64 godine starosti bilo zvanično bez posla. Taj procenat je 2007. iznosio 11,9 odsto, u poređenju sa 14,7 odsto godinu dana radnije. Prema podacima EK, stopa nezaposlenosti u toj zemlji opala je za 0,1 odsto u prvom tromesečju 2008, kada je iznosila 11,8 odsto.

U Bosni i Hercegovini (BiH), slika je pomalo zamućena. Prema istraživanju radne snage statističkih institucija u toj zemlji u aprilu 2007, prosečna stopa nezaposlenosti bila je 29 odsto: od 25 odsto u Republici Srpskoj do 31 odsto u Federaciji BiH. Brojke su, međutim, bile mnogo niže od onih koje je iznela EK - 42,9 odsto u 2007, u odnosu na 44,2 odsto prethodne godine.

Na Kosovu, broj osoba koje traže posao raste od 2004, kada su takve osobe činile 40 odsto radne snage. Procenjuje se da je stopa nezaposlenosti trenutno oko 45 odsto, prema podacima EK. Stručnjaci takođe smatraju da će rekonfiguracija UNMIK-a, a posebno njegovo značajno smanjivanje, dodatno otežati ionako tešku situaciju na tržištu rada, posebno u Prištini. "Mladi i nacionalne manjine takođe imaju veće izglede da budu nezaposlenosti od drugih grupa," napominju oni.

Nezaposlenost mladih, merena u procentima zvanično nezaposlene radne snage starosti između 15 i 24 godine, problem je ne samo u regionu, već i u drugim delovima Evrope. Prosek u EU 2006. godine bio je 16,9 odsto, što je viša od istog proseka na Kipru (10,5 odsto) i Turskoj (16 odsto).

Ipak, u nekim drugim zemljama Jugoistočne Evrope, stopa nezaposlenosti kod mladih je mnogo veća. U Hrvatskoj je iznosila 28,9 odsto 2006. godine, u Grčkoj 25,2 odsto i u Rumuniji 21,4 odsto.

Ministri za rad zemalja EU rekli su na sastanku u Luksemburgu 9. juna da mladi radnici u Evropi moraju da se naviknu na uslove tržišta rada koji se znatno razlikuju od uslova na koje nailazi ostatak populacije. Mlade često zapošljavaju na određeno vreme i ređe na neodređeno i mladi ljudi češće rade neredovne poslove od pripadnika drugih grupa. Ministri su pozvali EK da hitno preduzmu mere kako bi se povećao udeo osoba starijih od 24 godine koje imaju redovno zaposlenje.

Nastavak na Southeast European Times...