Izvor: Southeast European Times, 18.Jul.2013, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezaposleni radnici suočeni sa složenim okolnostima

Programi usavršavanja su na raspolaganju, ali mlađi radnici okreću se političkim vezama kako bi pronašli posao.

18/07/2013

Selena Petrović i Gabrijel Petresku za Southeast European Times iz Zagreba i Bukurešta -- 18.7.2013.

Suočeni sa slabim izgledima za zapošljavanje na okorelom tržištu rada jugoistočne Evrope, i oni sa dosta radnog iskustva i novi radnici traže poslove koji će im pomoći da plate račune, a možda čak i dugoročno preoblikovati >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << njihove živote.

U Hrvatskoj sve demografske grupe vode tu bitku, uključujući žene, koje su činile 52,6 odsto nezaposlenih u zemlji, sudeći po statistici iz Juna. Hrvatski zavod za zapošljavanje saopštio je da je 318.110 od ukupno 4,4 miliona stanovnika nezaposleno.

Anabela Horvat, 41, iz Velike Gorice, diplomirani je pravnik i ima iskustvo u prodaji i farmaceutskoj industriji. Ona svakog dana podnosi nekoliko molbi za posao i bila je na razgovorima za posao, ali više od dve godine nema stabilno zaposlenje.

„Nekada jer odaberu nekog drugog, nekada jer je vidljivo da se čeka neko drugi, Nekada, kao žena, doživim neugodnosti, ali i to je zivot.“

Horvat, samohrana majka, živi od male alimentacije i finansijske pomoći koju ponekad mogu da joj pruže njeni penzionisani roditelji.

Ona kaže da su mere koje vlada nudi kroz Hrvatski zavod za zapošljavanje fokusirane na samozapošljavanje.

„Omogućavaju vam da uzmete određene brze kurseve koji su vam bliski i mogu vam proširiti znanja i eventualno pomoći kod zapošljavanja. Međutim, ono što je jedina prava istina jeste da je previše ljudi bez posla … pa poslodavac gotovo može birati i visinu i težinu zaposlenika“, rekla je ona.

Danijela Ivić, 44, iz Zagreba, radila je kao pravnica 17 godina, a nezaposlena je preko dve godine. Ona je pohađala edukaciju iz oblasti dizajna nakita i sada otvara svoj biznis.

„Imam sreću da je suprug zaposlen, da radi na dobroj poziciji i u zdravoj i finansijski stabilnoj firmi, tako da mi je on sam omogućio školovanje“, rekla je Ivićeva.

Nikolina Vukojević, izvršna direktorka konsultantske kompanije za ljudske resurse ISG Grup u Zagrebu, kaže da joj se uglavnom obraćaju ljudi viših obrazovanja i najmanje tri do pet godina radnog iskustva.

Vukojević dodaje da su mlađi ljudi u nezavidnom položaju, jer hrvatski obrazovni sistem nije usklađen sa tržištem rada.

„Deca odlaze da studiraju jer to svi čine. Trebalo bi zanate i druga obrazovanja više vrednovati i podsticati“, rekla je ona za   SETimes.

Hrvati u svojim dvadesetim godinama, koji se suočavaju sa stopom nezaposlenosti od skoro 14 odsto, kažu da su lične veze duboko usađene u poslovnoj kulturi.

Tomo, 29, koji završava telekomunikacije na Univerzitetu u Zagrebu, izjavio je za SETimesda mladi ljudi koriste pripadnost političkim strankama za pronalaženje posla. On radi kao prodavac i fudbalski trener i time zarađuje dovoljno da pokrije svoje mesečne troškove, ali se nada da će pronaći veću finansijsku stabilnost. Tomo nije želeo da se pominje njegovo prezime strahujući da bi to moglo da ugrozi njegove izglede za dobijanje posla.

„Shvatio sam da nema veze gde si i šta si završio ako nemaš neku vezu ili bar ako nisi u politici, pa sam i ja iz tog razloga pokušao ići tim smerom“, rekao je on. „Ubrzo sam shvatio kakvo je to leglo prljavih zakulisnih igara i šta sve i koga sve moram gaziti da bih dobio posao bilo gde, a kamoli u struci. Nažalost, mladež svih struka, pa i najviših obrazovanja, učlanjuje se u stranke samo radi posla i pokušaja ulaska u najbolje firme i preduzeća.“

I Srbi u svojim dvadesetim godinama sa kojima je razgovarao SETimeszaključuju da lični i politički kontakti predstavljaju nezamenljiv adut.

Vuk, 29, ekonomista, radio je na polju upravljanja lancem snabdevanja u privatnom sektoru, gde je imao poslove koji su bili malo plaćeni, a nekada su zahtevali znatan prekovremeni rad. On je napustio privatni sektor kada je, preko stranačkih veza, dobio prosperitetniju poziciju u javnom sektoru vezanu za upravljanje finansijama. Vuk nije želeo da se objavljuje njegovo prezime, zbog bojazni da bi mogao da ostane bez posla.

On je rekao da će se javni sektor enormno uvećati, jer „svaka vlada koja dođe zapošljava svoje ljude i to je previše, imajući u vidu da javni sektor već ima previše zaposlenih“.

Prema Srpskoj službi za zapošljavanje (NSZ), nezaposlenost u zemlji u aprilu je iznosila 24,1 odsto. Srbi starosti 25-29 godina suočeni su sa stopom nezaposlenosti od 13,7 procenata.

Služba za zapošljavanje preporučuje mladim ljudima da koriste sredstva koja nudi agencija, kao što je program Stručna praksa, koji pomaže mladim radnicima sa srednjim ili višim obrazovanjem da steknu iskustvo koje kompanije traže od novih radnika.

Prema rumunskoj Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje (ANOFM), oko 50.000 osoba od 25 ili manje godina bilo je nezaposleno u aprilu.

Rudolf Hanzelik, 28, iz Hunedoare, grada koji je decenijama živeo od industrije crnih metala, rekao je za SETimes da je malo mogućnosti za zapošljavanje

„Dobijam naknadu za nezaposlene u iznosu od 460 rumunskih leja [103 evra] i pomaže mi moja porodica“, rekao je on. „Kada su u pitanju poslovi podesni za mene, neophodno je iskustvo. Živim od pomoći za nezaposlene i penzije mojih bake i deke.“

U Brašovu ima znakova napretka. Tamo su kroz saradnju nemačkih kompanija, nemačkih škola i rumunskih institucija otvorene zanatske škole koje rade sa fabrikama na pružanju kvalifikovanog osoblja.

Škola Kronštat za šegrte je pilotski partnerski program Nemačkog ekonomskog kluba u Brašovu, gradonačelnika, okružnog školskog inspektorata, tehničkog koledža Mirčea Kristea i 10 nemačkih kompanija u Brašovu. Učesnici dvogodišnjeg programa provode većinu vremena u sticanju praktičnih radnih znanja, za razliku od nastave u učionici.

Ulazak u školu je konkurentan, jer ona odgovara na zahteve kompanija za iskusnim radnicima. Zamenica direktora škole Ramona-Danijela Titeiu kaže da se prijavilo 224 studenta, ali posle testova i intervjua samo je polovina njih primljena.

Da li mislite da je fer koristiti političke veze za pronalaženje posla? Pridružite se debati ispod teksta sa svojim komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...