Izvor: Danas, 26.Apr.2015, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevinost bez zaštitnika
Kada se dogodi - a sve se češće događa, a naročito se često događa u Srbiji - da neuspešni ljudi "uspeju" u životu, taj uspeh se, po sili nužde, pretvori u neuspeh života. Ilustrovaću ovo kratkom epizodom iz Virtualne istorije. Kada je lord Halifaks prvi put sreo Hitlera, pomislio je da je u pitanju lakej i umalo mu nije predao kaput i rukavice. Sad pazite: držim da Halifaks nije pogrešio, pogrešila je realnost, jer bi u realnosti u kojoj je živeo i u kojoj se formirao lord Halifaks >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Hitler nužno biti lakej. Toj, međutim, realnosti beše istekao rok trajanja, pa je Hitler postao kancelar.
Rok trajanja svih naših realnosti odavno je istekao, pa su se popečiteljskih (i mnogih drugih) položaja dokopale osobe koje u ex-yu realnosti, inače ravnoj pengovim mudima, ne bi dogurale dalje - i to u najboljem slučaju - od referenta za ONO i DSZ. Moglo bi se, dakle, reći da su ti dilberi "uspeli" u životu i donekle je razumljivo što taj uspeh - po cenu okolnog života - žele i da ovekoveče, to jest da zauvek ostanu u stanju "uspešnosti", a to - misle oni - mogu postići samo ako ionako niske kriterijume spuste još niže, na nivo na kome se osećaju kao kod kuće. U praksi to zgleda ovako. Vučić suvereno zagospodari Srbijom, a njegovi vučići, da ne kažem baš vučjaci, odmah požele da suvereno zagospodare svojim selendrama i pičkovcima, a ako im neko stane na put - ili im se samo učini da je stao - e, onda, bato, kreće degenek.
Upravo se to dogodilo Saši Jankoviću, zaštitniku građana, koji je zahvaljujući sveopštoj naopakosti koja pustoši Srbiju, došao u apsurdnu situacija da umesto on građane, građani brane njega od državnika. Nije Jankoviću išlo nešto naročito loše sve dok se nije zamerio - uglavnom se misli Vučiću, a meni se čini jednom mnogo moćnijem faktoru - Vojno-bezbednosnoj agenciji i njenom titularnom zaštitniku, nepodšišanom militarnom popečitelju, Gašiću. E, tada je krenuo čak i za srpske prilike nezapamćeni degenek, da bi se na kraju pogromu priključio, istina podšišani, popečitelj policajni, u civilstvu doktor nauka po zanimanju. Izvadio popečitelj iz policajne arhive 23 godine star slučaj samoubistva Jankovićevog prijatelja i raznim hokus-pokusima insinuira da je Saša Janković u stvari umešan u smrt svog prijatelja.
Ne znam zašto se Vučić žali po televizorima naše zemlje ponosne da ga intelektualci ne prihvataju i da - bajagi zbog njegove političke prošlosti - s indignacijom pljuju na njegov put u pakao popločan dobrim namerama. Možda bi bilo drugačije, možda bi intelektualci, a i mnogi drugi, promenili mišljenje, kada bi Overlord poslušao savet druga Tita i sa lepih reči prešao na lepa dela. Ne znam kako Vučić misli da Srbiju izvede iz materijalne bede, ako toleriše (i podržava) klovnove koji je guraju na dno duhovne i moralne bede? Znate li vi?
