Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2015, 14:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Nevidljivo" 6 odsto romske dece

NIKO ne zna koliko još u Srbiji ima apatrida, ljudi bez matičnog broja, lične karte, državljanstva, prebivališta i zdravstvene knjižice, iako je ovaj problem trebalo da bude rešen do kraja 2015. Procene su da gotovo sedam odsto Roma, Aškalija i Egipćana i dalje nema dokumenata, a šest odsto njihove dece nije upisano u matične knjige. Među "pravno nevidljivima" ima i raseljenih sa Kosmeta, čije su matične knjige uništene, a dokumenta izgubljena, kao i siromašnih sa juga Srbije. Svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << oni teško ostvaruju pravo na lečenje, školovanje i pravnu zaštitu. Broj osoba bez osnovnih dokumenata polako se smanjuje još od 2009, a posebno od pre tri godine kada je izmenjen Zakon o vanparničnom postupku. On je olakšao proceduru za sve koji nisu u upravnom postupku pred matičarem mogli da ostvare pravo na upis u knjige rođenih. Sada to mogu da ostvare pred sudom, uz svedoke. Takođe, ljudi koji nemaju prebivalište mogu da se prijave na adrese centara za socijalni rad da bi dobili ličnu kartu. Kako objašnjava Marija Luković, iz organizacije Praksis, koja pruža stručnu pomoć "pravno nevidljivima", i dalje je nemali broj ljudi bez ikakvih dokumenata, pa je rok za rešenje problema produžen za još godinu dana memorandumom o razumevanju između Ministarstva pravde, zaštitnika građana i UNHCR.BEZ POSLA I POMOĆI ZBOG "pravne nevidljivisti" mnogi ne ostvaruju ni pravo na socijalnu zaštitu, a tri odsto anketiranih moralo je da prekine školovanje jer su im traženi krštenica i prebivalište. - Od septembra 2012. do oktobra 2015. godine, Praksis je pokrenuo 2.451 upravni ili sudski postupak za upis rođenja u matične knjige i sticanje državljanstva za lica koja nisu bila upisana ili su knjige u koje su bili upisani uništene ili nestale - kaže Luković. - Uspešno je rešeno 1.594 postupaka za 1.428 lica, koja su uspela da se upišu u matične knjige. Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva pravde, od 2009. godine rešeno je 20.679 zahteva. Ovogodišnje istraživanje Praksisa, sprovedeno u deset opština na jugu Srbije (Aleksincu, Prokuplju, Bojniku, Boru, Kuršumliji, Lebanu, Leskovcu, Beloj Palanci, Kruševcu i Knjaževcu) pokazalo je da čak i kad reše svoj status i postanu "vidljivi", Romi i dalje imaju problem da steknu državljanstvo Srbije jer nadležni organ uprave nije vezan odlukom suda u pogledu vremena i mesta rođenja. Postoje problemi i prilikom prijave prebivališta onih koji imaju svoje nepokretnosti ali još nemaju ulicu i broj. Takođe, za Rome i dalje postoji problem pune i blagovremene zdravstvene zaštite, pre svega vakcinacije dece. Rezultati istraživanja pokazuju da zdravstvenu knjižicu nema 29 odsto Romkinja, 27 odsto Roma i 23 odsto dece. Najčešći razlog je to što nemaju ostala lična dokumenata potrebna za izdavanje knjižice, odnosno za decu to što roditelji nisu osigurani. Tako svi imaju pravo samo na urgentnu primarnu zaštitu, ali ne i na sekundarnu. To znači da ne mogu da idu na operacije ili bilo kakve druge analize i intervencije, osim ako to sami ne plate.

Nastavak na Večernje novosti...