Izvor: Blic, 27.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nervoza aktivira štitnu žlezdu
Oboljenja štitaste žlezde su jedan od najčešćih hormonskih poremećaja organizma, najbolje proučen u praksi. Bilo da je njena funkcija povećana (Bazedovljeva bolest) ili smanjena (miksedemu), dijagnoza se postavlja relativno lako laboratorijskim određivanjem nivoa osnovnih hormona štitaste žlezde (T-3, T-4 i TSH). Brojni su simptomi hiperfunkcije štitne žlezde: lako i brzo zamaranje, iznenadni napadi lupanja srca, ubrzan puls, poremećaj spavanja, opadanje kose, psihičke promene, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učestale stolice, gubitak težine, skokovi krvnog pritiska, a kod žena učestale i bolne menstruacije, teško podnošenje toplote, poremećaji očnog mišića itd.
Smanjena funkcija štitne žlezde za sobom povlači prekomernu gojaznost, brzo i lako zamaranje, poremećaje u radu srca, promenu boje glasa, teže podnošenje hladnoće, kao i psihičke promene koje obično pre pacijenta zapaža bliža okolina. U stresnim vremenima često kod ranije lečenih bolesnika dolazi do reaktivacije bolesti. Da bi se sprečila trajna oštećenja pojedinih organa zbog njihovih poremećenih funkcija, potrebno je da se što ranije javite lekaru da bi posle ispitivanja bila postavljena tačna dijagnoza i preduzeto adekvatno lečenje.
Hipertireoidizam je posledica viška tireoidnih hormona štitaste žlezde. Simptomi bolesti su topla i vlažna koža, drhtanje ruku, pojačan apetit, često pražnjenje creva, izraziti sjaj očiju, ukočenost pogleda i poremećaji funkcije očnog mišića.
Hipotireoidizam može biti primarni - kad postoji insuficijencija same žlezde; centralni - kada je osnovni uzrok insuficijencija druge žlezde, hipotalamusa; periferni - kada postoji otpornost perifernih tkiva na dejstvo tireoidnih hormona.
Simptomi bolesti su zamor, sanjivost, malaksalost, usporen govor, otečeni i spušteni kapci, usporen rad srca, slabiji refleksi. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama koje pokazuju disbalans hormona štitaste žlezde. Terapija podrazumeva supstituciju hormona žlezde primenom tiroksina.
Upala
Tireoiditisi su upale štitaste žlezde. Akutni tireoditis (uvećana žlezda, crvena koža iznad nje, bol, povišena temperatura) leči se antibioticima. Za subakutni (bol u prednjoj loži vrata, slabost, malaksalost, ubrzan srčani rad) karakterističan je otok žlezde koji tokom bolesti menja lokalizaciju unutar same žlezde. Leči se analgeticima i, u težim slučajevima, kortikosteroidima. Hronični limfocitni tireoiditis je posledica postojanja antitela koja razaraju ćelije žlezde.
