Izvor: Politika, 20.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepojamna lakoća reči
„Ovde se mnogo truća, pogotovo u medijima, o nekakvom govoru mržnje. Sve može biti govor mržnje”, rekao je nedavno u intervjuu listu „Danas” Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Taj i još neki njegovi stavovi bili su povod da 31 nevladina organizacija zatraži da Lađević podnese ostavku. U svom saopštenju od 15. juna predstavnici nevladinog sektora tvrde da je Lađević izrekao „niz neprofesionalnih tvrdnji u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vezi sa stanjem ljudskih prava u Srbiji”, stavlja mu se na teret i to što misli da „Srbiji nije potrebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava”, a tvrde da „najoštriju osudu” zavređuju Lađevićev citirani stav i njegovo uverenje da „jezički iskaz ne može biti sankcionisan”. U grehe je uvrštena i njegova tvrdnja da „Srbija poštuje kolektivna prava nacionalnih manjina što ne postoji u zakonodavstvima drugih evropskih zemalja”. One su konstatovale da Lađević pokazuje „osnovno nepoznavanje međunarodnih konvencija, koje je i naša država ratifikovala, i mehanizama za zaštitu ljudskih prava” i da „on ne zna da je po domaćim zakonima i međunarodnim konvencijama zabranjen govor mržnje, po bilo kom osnovu, kao i da nije upoznat sa velikim brojem presuda Evropskog suda za ljudska prava koje se tiču govora mržnje”.
Na Lađevićev intervju reagovala je u listu „Danas” i Vesna Vodinelić, koja je ocenila da je njegova ocena da se u našim medijima mnogo truća na temu govora mržnje „nedopustivo netačan”. Ova autorka upućuje i na to kako govor mržnje kao politički i pravni pojam definiše preporuka Saveta Evrope: „Govor mržnje podrazumeva sve oblike izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netoleranciju izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstva prema manjinama i ljudima imigrantskog porekla.”
Ona podseća da preporuka Saveta Evrope nije pravno obavezujuća, „ali se očekuje da je država koja je članica Saveta Evrope prihvati i poštuje”, te da Lađević „sa nepojamnom lakoćom rešava ozbiljno pitanje odnosa slobode izražavanja i širenja, podsticanja ili opravdavanja mržnje koja je zasnovana na diskriminaciji drugog zbog rase, boje kože, nacionalne ili etničke pripadnosti”.
Uz zaključak da se radi „o jednoj složenoj pravnoj i političkoj tenziji”, Vesna Vodinelić ukazuje da u „ovom pogledu postoji značajna razlika između Sjedinjenih Država i evropskih prava”, te da je „u evropskim državama sloboda izražavanja ograničenija”. Još konstatuje i da „nije potrebno, bar ne u Evropi, da govor mržnje rezultira pozivanjem na nasilje”.
„Samo za teže oblike krivičnog dela, neophodno je da iskaz mržnje ima za posledicu nasilje”, piše Vesna Vodinelić. Na kraju, Vesna Vodinelić konstatuje da Lađević „izjednačava uvođenje cenzure i verbalnog delikta”, ali da se „govor mržnje ne može identifikovati sa ideološkim verbalnim deliktima”.
-----------------------------------------------------------
Genetski talog
Povodom Lađevićeve tvrdnje da „sve može biti govor mržnje”, Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Medijske dokumentacije Ebart, ironično zaključuje: „Genijalno! Ako sve može biti govor mržnje, to znači da i ništa ne mora biti govor mržnje. Sve zavisi ko će to da protumači.”
Kako sledeći primeri mogu da se protumače kao govor mržnje?
Primer prvi: „Prosečan Srbin ima 12 godina mentalnog uzrasta i zato, kada mu date pušku, on se tome raduje, puca"”
Primer drugi: „Srpska politika jednako je odvratna sa svojim sposobnostima unutrašnjih prilagođavanja koliko sa svojim dubokim podelama. Iracionalna kultura je društveno opravdana i poželjna. Ona sazreva u celokupnom obrazovnom sistemu, koji je generacije za nama ispunio najgorim ljudskim osobinama i osećanjima. Njeni su koreni i u porodicama koje predaju sinove ubicama, da bi s njima ubijali susedne narode, i mirno ih, uz metiljavu rakiju i mlako pivo, ispraćaju na onaj svet, čvrsto uvereni da ni tamo ne postoji ništa dostojno promene i nepristajanja. U porodicama koje su svoje ćerke dizajnirale u skladu sa estetskim i moralnim kodeksima socijalista, radikala i nove demokratije, i imidžom njihovih omiljenih koljača i pevaljki.”
Primer treći: „Ako su novi evropski simboli srpske politike spodobe pokupljene sa dna genetskog taloga, koji se uskomeša svaki put kad se postavljaju ozbiljna pitanja budućnosti, koja ne poznaju sporedne puteve kao alternative, možda je i zato najbolje ćutati. (...) Da li su Dačić i Nikolić sa svitama u Strazburu, Hagu i Briselu idila nove Evrope i evropske Srbije? Ššš.”
Autor prvog primera je advokat Srđa Popović, a drugog i trećeg Nikola Samardžić, funkcioner Liberalno-demokratske partije.
Da li je nečija izjava govor mržnje ne zavisi samo od toga ko tumači. Nego i od toga ko je izjavu dao.
T. D.
[objavljeno: 21/06/2008]
