Izvor: B92, 07.Feb.2007, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neodgovornost može skupo da košta

B92: Danas u Beograd stiže evropska trojka, šef nemačke diplomatije, Frank Valter Štajnmajer, visoki predstavnik Evropske unije za bezbednost, Havijer Solana, i komesar za proširenje Unije, Oli Ren. Oni će razgovarati sa predsednikom Tadićem, šefom diplomatije, Vukom Draškovićem, i tehničkim premijerom, Vojislavom Koštunicom. U Beograd je doputovao i britanski ministar za evropska pitanja, Džefri Hun. Prema najavama, glavne teme biće Kosovo, formiranje vlade i perspektiva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije po pitanju pridruživanja Evropskoj uniji. To će biti tema i današnjeg „Kažiprsta". Pre dolaska u Beograd evropska trojka boravila je u Rusiji. Havijer Solana danas boravi u Prištini pre nego što dođe kod nas. Šta Evropska unija trenutno radi na diplomatskom polju?

Kovačević: Evropska unija, s jedne strane, treba da dođe do usaglašenog stava unutar same sebe, jer ti stavovi nisu potpuno usaglašeni, ali u osnovi do toga će, po svoj prilici, doći. Drugo, pokušavaju da omekšaju one koji zastupaju eventualno tvrde stavove u odnosu na predlog Ahtisarija, zbog toga je ovom današnjem sastanku prethodila poseta Rusiji, i vidite da je taj ton bio vrlo pomirljiv. Drugim rečima, razume se, saglasiti se o nečemu o čemu nije teško saglasiti se, da bi taj predlog trebalo da bude prihvatljiv za obe strane, da treba da dođe do kompromisa, da ne treba nametati rešenje i tako dalje. Međutim, u osnovi to su floskule. Predlog ne može biti prihvatljiv za obe strane da se stvori takozvana ’vin-vin’ situacija, nego da se stvori nekakav balans u kome će obe strane biti otprilike podjednako, približno jednako nezadovoljne predlogom, jer ne može se ničiji maksimalistički zahtev usvojiti. Drugo, mislim da to insistiranje o kome se stalno govori, o tome da Priština i Beograd treba da se međusobno dogovore, je tek tako rečeno, od početka se o tome govori, o tome nema govora, jer ne postoji ono polje koje se zove zona mogućeg sporazuma. Jer, ako jedna strana kaže: „Nezavisnost i ništa manje od toga", a druga strana kaže: „Ni N od nezavisnosti", tu nema zajedničkog polja u kome se mogu praviti međusobni ustupci i kompromisi na tom osnovnom pitanju. Prema tome, Evropska unija želi da nam pomogne, ona je objektivno zabrinuta, mi treba da pomognemo Evropskoj uniji da ona pomogne nama. Drugim rečima, treba da zauzmemo stav koji neće biti odbijajući, da tako kažem.

B92: Evropska unija upravo i zahteva od Srbije konstruktivan stav. Šta taj konstruktivan stav podrazumeva?

Kovačević: Pa upravo to. Znate, jedno je da se ne odbijaju pregovori, verovatno i neće do toga doći, ali drugo je da se ne odbije paket u celini. Drugim rečima, u pregovaranju postoje dva pristupa. Jedan je polaziti od ustaljenih, od čvrstih pozicija, ukopati se u pozicije, pa se onda preganjati, a drugi je stav tražiti nešto što je eventualno zajednički interes, znači razgovarati o svakom predlogu sa stanovišta njegovih vrednosti – Ovo je loše, za nas nije prihvatljivo, ovo je dobro. Sad, u ovom trenutku, niko u Srbiji ne želi da prizna da u tom predlogu ima dobrih stvari, koje su bolje formulisane i u njima je položaj Srba bolji nego što je bio ranije, ali se sve svodi na jedno jedino pitanje statusa. Onda se stvori ta situacija takozvanog nultog zbira, u kojoj jedan dobija, drugi gubi, koja se mora pretvarati u situaciju ne nultog zbira, u kojoj obe strane dobijaju, a to se može samo ako se pitanje proširi na ceo paket. Znači, ne pregovara se samo o statusu, nego se pregovara o onim pitanjima koja su u Beču bila označena kao statusno neutralna, a pokazalo se da nijedno pitanje nije za obe strane statusno neutralno.

B92: Srbija insistira upravo na statusu, a često se može čuti u javnosti da Kosovo može biti predmet trgovine Srbije sa Evropskom unijom. Šta mislite o tome?

Kovačević: Znate, to ne treba suviše bukvalno shvatiti, sve je to takozvani ’trejd-of’. Dakle, kad su Rusi razgovarali sa Solanom, moskovski „Komersant" je preneo da je Lavrov kazao da će Rusija poći od svog opšteg interesa. Drugim rečima, to znači da će imati u vidu, na neki način, da li će neki drugi njeni zahtevi biti zadovoljeni ukoliko popušta u ovim zahtevima. Nije tako, dabome, Lavrov rekao, ali komentator to ispravno komentariše. Tako da te priče o tome da će baš doneti, kao svojevremeno Delor, ček na pet milijardi dolara da ponudi Anti Markoviću i tadašnjoj vladi, to ovoga puta neće biti slučaj. Ali, savršeno je jasno, čak i ako nije javno izrečeno, da ubrzanje ili stopiranje pregovora sa Evropskom unijom zavisi umnogome od stava o Kosovu, kao i stav o tome koliko će se insistirati da u ovom trenutku Mladić bude izručen isto tako.Sve je međusobno povezano. Prema tome, može se grubo reći trgovina, ali ne ovako bukvalno, kao što se neki put shvata da su oni poneli sa sobom neki novac koji će ponuditi u zamenu za pristanak.

B92: Dakle, nije reč o novcu, ali se očekuje da danas evropska trojka u Srbiju donosi neku šargarepu.

Kovačević: Znate, najveća je promena upravo što u poslednje vreme Evropska unija, pa i međunarodna zajednica, sve više nudi šargarepu, a sve manje preti štapom. U prošlosti je to bilo često obrnuto. Prema tome, savršeno je jasno koje je vrste ta šargarepa. Mi ne treba u to da ulazimo. Ono što je dobro, na čemu će oni insistirati, a to i jeste ključno pitanje, je da se formira što pre vlada kao legitimni pregovarač, jer ovaj vakuum je najgori i ne odgovara prvo nama, a ne odgovara ni Evropskoj uniji.

B92: A kako mislite da zvaničnici Evropske unije tumače odluku Vlade Srbije da je vlada sada tehnička, da je premijer Srbije u svojstvu tehničkog premijera, da on više ne može da zastupa zvaničnu politiku Srbije i da je to bio razlog što nije primio Martija Ahtisarija? Sa druge strane, juče se sastaje sa Frenkom Viznerom, danas prima evropsku trojku.

Kovačević: Pa jeste, to su te protivrečnosti koje su svakome očite. Ne mora čovek da bude diplomata ili analitičar da bi to video: jedanput ovako, drugi put onako. U stvari, to što radi DSS, prvo da se ne primi Ahtisari, pa da se onda uslovljava na prvom sastanku sa predsednikom time da se zauzme što tvrđi stav koji uključuje... o pitanju naših odnosa sa drugim zemljama i sa NATO-om i tako dalje, pa onda što predsednik te stranke nije bio na konsultacijama sa predsednikom, sve to govori da je u pitanju nešto drugo. Jer, mi smo sad u najgoroj mogućoj situaciji, a to je da paralelno teku dva pregovaračka procesa, i da jedan od drugog umnogome zavise, jedan na drugi uveliko utiču i mogu da pogoršaju situaciju. Jedan je proces, i u očima političara primarni proces, formiranja vlade, odnosno eventualno novi izbori, a drugi je proces pregovaranja o Kosovu. Međutim, ovaj drugi je apsolutno u senci prvoga, i to je ono što je za nas svakako najnepovoljnije.

B92: Zbog čega?

Kovačević: Pa zbog toga što za pregovaranje, za pregovaračku poziciju, najbolju poziciju ima tek izabrana vlada, koja ima pred sobom mandat od tri-četiri godine. U ovom trenutku mi dolazimo u potpuno obrnutu situaciju, da je iskazana izborna volja, a da nemamo vladu, da sadašnja vlada tvrdi da je tehnička u zavisnosti od okolnosti, i da skupština treba o tome neposredno da se izjašnjava. Najgora, najnepovoljnija situacija, i sa stanovišta unutrašnje situacije i naše spoljno-političke pozicije, je da uopšte ne dobijemo vladu i da idemo na nove izbore, onda mi ne postojimo kao pregovaračka strana.

B92: Jasno. A zbog čega, prema Vašem mišljenju, Srbija zapravo pokušava na svaki način da odloži nastavak pregovora o Kosovu, sa Prištinom?

Kovačević: Znate, to je ta politika takozvane kupovine vremena...

B92: A šta se time dobija?

Kovačević: Pa ne mnogo, pravo reći, jer vreme ne može na dužu stazu da se kupi. Od početka je to pregovaračka pozicija, koja je legitimna, da što više odložimo odluku, za razliku od Prištine, da se odluka što brže donese. Razume se da smo mi samim tim u nepovoljnijoj situaciji, ali da je međunarodna zajednica, bez obzira na sva moguća odlaganja, ipak čvrsto pri tome da se u ovoj godini to pitanje bar za određeni period skine sa dnevnog reda. Prema tome, oba procesa idu ka tome, da se odloži formiranje vlade što više, do one tanke niti koja može da se prekine, da se ide na nove izbore, i odlože pregovori o Kosovu što više, ali to odlaganje se sad svelo na nedelje. Nećemo moći da odemo 13, nego bismo 21, što je razumljivo, jer u međuvremenu bi trebalo da se konstituiše parlament i tako dalje. Ali, da li se time stvarno nešto dobija, veliko je pitanje. Bilo bi dobro za sve da taj proces dobija što potpunije obrise, pa da se vratimo na situaciju koja je vrlo, što bi rekli Hrvati, znakovita, simptomatična, a to je da u izbornoj kampanji Kosovo, pa ni Hag nisu bile glavne teme, nego da li ćemo mladim bračnim parovima dati olakšanje, da li će biti ovakva poreska politika, što je oznaka jedne normalne zemlje. Zašto? Zato što je bio postignut jedan kompromis pre toga, koji je izražen i u Ustavu. Sad se traži da se ide u skupštinu, da ona formira pregovarački tim. Pregovaračkom timu kao timu nema se šta po sastavu i kompetenciji zameriti, može se samo reći isti pregovarački tim, nema nikakvog razloga da treba ponovo da se legitimiše, i da se donese neka nova rezolucija o Kosovu. Ta nova rezolucija bi trebalo da bude samo tvrđa od one koju smo do sada imali, jer i ona je bila vrlo čvrsta i tvrda. Samo to se u politici dešava... iz plamene retorike treba prepoznati šta je suština. Uzmite samo ovakvu situaciju, sada svi kažu: „Niko neće, ili ja nisam spreman, ili niko nije spreman da potpiše nezavisnost Kosova", i to tako zvuči dobro, čvrsto, pomalo prkosno, „život damo, Kosovo ne damo". Kad uđete u suštinu, vidite da, prvo, niko od vas neće tražiti ništa da potpišete, a drugo, ta nezavisnost neće biti ni utvrđena nijednim dokumentom, nego će vam onda oni reći – Jeste, ali faktički to što predlaže Ahtisari jeste nezavisnost. Oni nisu daleko od toga, ali moramo priznati kakva je sadašnja situacija, šta mi od te nezavisnosti, od tog suvereniteta imamo. Onaj koji utvrđuje rezoluciju 1244 je potpuno šupalj, prazan, bez ikakvih stvarnih prerogativa na području Kosova. Drugim rečima, Kosovo nije nezavisno, ali u odnosu na međunarodnu zajednicu vrlo je zavisno, ali jeste nezavisno u odnosu na Srbiju, i kakva god bude formulacija, ono će ostati nezavisno u odnosu na Srbiju. Znači, razgovaramo o stepenu toga. Čim počnete da razgovarate ne o formulama, nego o sadržini, o fakticitetu, onda je to pitanje gradacije. Znate, dotle mi smatramo da smo postigli što smo hteli, a od ove linije ne možemo, to je već legitimno, ali to je onda pitanje koje se svodi na – Hoćemo li imati lokalnu policiju sa ovakvim sastavom? Hoće li biti ovoliko opština sa srpskim življem? Sad se ne dozvoljava da se u javnosti uopšte raspravlja o tome.

B92: A kada će politička garnitura u Srbiji, prema Vašoj oceni, biti spremna da razgovara upravo o ovome o čemu Vi sada govorite?

Kovačević: Pa ono čega se ja bojim je da neće biti skoro spremna. Znate, ovde se prave spekulacije da li Srbija ima plan B, u kome se navodno prihvata podela Kosova. Ja ne verujem u to, ali ono što me više brine je da Srbija nema nikakav plan B. Zašto? Zato što ne postoji saglasnost o tome da u slučaju da ovo i ono ne bude prihvaćeno, mi onda možemo ponuditi ovo ili ono. Jednostavno, sadašnja situacija, bojim se to da kažem, je stvarno na vododelnici, može da krene dobro, ja sam se nadao posle izbora da će tako krenuti...

B92: Šta bi to značilo?

Kovačević: Pa osloboditi se u osnovi tih bukagija koje nas vuku natrag, kao što smo se oslobodili problema sa Crnom Gorom, odnosno ona se sama oslobodila, tako sa Hagom, tako na određeni način sa Kosovom, i da se okrenemo pravim temama. Mislim, mi nećemo moći da donesemo budžet, ako ne bude formirana nova vlada. Dakle, to bi to značilo. To je jedna stvar koja me brine, jer može da krene i vrlo loše. Loš scenario bi bio praktično prekid ili odbijanje pregovora, ili toliko tvrd stav da pregovori...

B92: A koje su moguće posledice, recimo, ako Srbija odluči da ne učestvuje u pregovorima?

Kovačević: Pa posledice su samo po Srbiju, znate.

B92: Na to i mislim.

Kovačević: Da, posledice samo mogu da budu loše po Srbiju, to je savršeno jasno. Znate, ono drugo što me brine je to što ta rasprava sve više ulazi u vode koje su nam dobro poznate, kroz koje smo prošli, a to je da se Srbija ne deli sada na takozvanu prvu i drugu Srbiju, nego na patriotsku Srbiju i izdajničku Srbiju. I sad jedan novinar napiše komentar u našem najuglednijem listu i dočekan je na nož, ne zbog toga što se neko ne slaže sa njegovim stavom, što je sasvim legitimno, nego se onda kaže – Kako on uopšte sme da ima stav, odnosno drugačiji stav? Gledajte svaku od rasprava na televiziji, gledajte kakve poruke dolaze: „Kaže Svilanović ovo... Znamo mi ko je taj Svilanović, znamo ko je Nataša Mićić, znamo ko je Žarko Korać..." Mislim, kroz to smo prošli, to je za nas vrlo opasno.

B92: Posle sastanka kod predsednika Tadića zaključeno je da se većina parlamentarnih stranaka slaže o jednoj stvari, a to je da se formira Skupština Srbije, što je logično, ako su sve partije bile na izborima. Ne postoje ozbiljne prepreke da se parlament formira pre 13. februara, za kada su zakazani pregovori u Beču. Zbog čega onda mi šaljemo predsednika da moli da se pregovori ipak odlože? Kako to posmatra Evropska unija? Kakve poruke od evropske trojke danas možemo da očekujemo?

Kovačević: Znate šta? Moram da kažem da ključni momenat nije formiranje skupštine, ona samo treba da potvrdi legitimitet ranijih odluka, onoga što piše u Ustavu, na kraju krajeva, to obavezuje sve njih, a to je da je Kosovo nedeljivi deo Srbije, da će se svi za to boriti. Ključni trenutak je formiranje vlade. Za ovo da li ima šanse za to da bude odloženo, veliko je pitanje, ali nije predlog bez rezona, a to je da se skupština formira i praktično bez ozbiljne rasprave da se ide u Beč. Prema tome, ja za to imam razumevanja u tom smislu da je to tako jedan tehnički predlog.

B92: Je l’ mislite da će razumevanja imati i međunarodna zajednica?

Kovačević: Pa ne znam, mislim da... Kako da kažem? Mi se koncentrišemo odmah na svaki konkretan korak, koji mnogo ne znači, ovako ili onako, to je sasvim svejedno. Oni su utvrdili neki ’tajm tejbl’, u kome se vode pregovori u Beču, ali u kome se sastaju i ministri spoljnih poslova Evropske unije da zauzmu svoje stavove. Oni obično od toga ne odustaju, možda će na tome insistirati, ali možda će reći kao što su rekli da ćemo sačekati izbore, ali nisu rekli da ćemo sačekati vladu, tako mogu da kažu ovako ili onako. Ja tome neki preveliki značaj ne bih pridavao.

B92: Dakle, mislite da nije bitno da li će pregovori biti odloženi?

Kovačević: Pa nije bitno da li će biti 13. ili 21, apsolutno nije bitno.

B92: Da, ali ako 13. ode samo predsednik i moli da se to odloži, a oni kažu – Ne može?

Kovačević: Pa ništa, ne znam kako, onda će se na osnovu toga zaključiti... To ne kaže, ne znači da predsednik ide tamo da odbije pregovore, on će izraziti spremnost. Na kraju, i taj isti predsednik, moram da kažem, u izbornoj kampanji, za razliku od drugih, je pristupio onome što se zove upravljanje očekivanjima, on je rekao: „Ej, Srbi, rešenje koje se priprema neće biti dobro, odnosno od danas je nezavisnost Kosova najbliža." Prema tome, mi se sad nalazimo u jednoj situaciji na koju ćemo morati da reagujemo. Ja lično mislim da neće biti toliko tvrdoglavi da samo odbiju predlog u celini, nego da će nekim pregovorima pristupiti, teško je prognozirati. Ali, opet da kažem, 9, 21... Znate, predsednik se nalazi u jednoj apsolutno vrlo delikatnoj situaciji, lakše bi mu bilo da je predsednik DS-a. Kao predsednik Srbije ima određene obaveze, on jedini funkcioniše jer je vlada rekla sama za sebe da je ona tehnička vlada, razume se. Istovremeno, ono što im odgovara oni onda postupaju kao vlada, ali dobro, to je ono što se u narodu zove vruć krompir. Vidite vi to šta će tamo... Evo, taj Tadić je otišao tamo i prihvatio je ovo. On neće ništa prihvatiti, pa će se možda odložiti, otkud ja to znam?

B92: Sa druge strane, Srbija ulaže velike nade u podršku Rusije. Koja je verovatnoća, po Vašem mišljenju, da će Rusija da uloži veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija? Da li je verovatnije to ili da će se dogovoriti članice Evropske unije, Amerike i Rusije?

Kovačević: Pa već sam citirao Lavrova, koji govori o opštem interesu Rusije. Ja ne mislim lično da je za Ruse primarno pitanje to da li je to pojedinačni primer ili univerzalno rešenje, jer oni imaju interese i na jednoj i na drugoj strani. Znate, neki hoće da se otcepe od Rusije, a neki iz Gruzije, Azerbejdžana, Moldavije bi se rado priključili Rusiji, prema tome, to je ili jedno ili drugo. Međutim, ona ima druge ključne interese, jedan je strateško partnerstvo sa SAD-om, i njena je pozicija nesumnjivo sada jače i respektabilnije sile, nego što je bila recimo u vreme Jeljcina, pre svega ekonomski je jača, i ona hoće to da pokaže. Dokle će ići, veliko je pitanje. Po pravilu se ne dešava u Savetu bezbednosti da dođe tamo, pa da se onda uloži veto, veto je najčešće pretnja. Mada, izjava je data, Lavrov je dao izjavu: „Mi nikad nismo rekli da ćemo uložiti veto." Drugim rečima, pitanje je kakav će biti karakter tog dokumenta. Ono što Rusija odbija sa razlogom to je da Kontakt grupa nije postigla saglasnost, nego su Rusi izrazili ozbiljne rezerve. Prema tome, ovo što Ahtisari podnosi Savetu bezbednosti neće biti dokument nego radni papir, na tome su Rusi insistirali. Dokument bi bio da je u Kontakt grupi postignuta saglasnost, jer u Savetu bezbednosti se ne odlučuje o pravilu dok stvari nisu jasne pre Saveta bezbednosti.

B92: Ali, Ahtisari očekuje da će konačnu verziju predloga imati u martu i da će tada biti u stanju da ga preda Savetu bezbednosti.

Kovačević: Pa to je njegov kalendar. Ali, opet govorim, da li je mart ili april, potpuno je svejedno. U svakom slučaju, završnica jeste na Savetu bezbednosti. Samim tim što je on izbacio reč ’nezavisnost’, već se približava nekome. Znači, ako počne rasprava o tome šta je u dokumentu dobro, šta nije dobro, o tome je moguć kompromis. I velika je iluzija verovati da će Rusi zbog bilo čega drugog, sem zbog sopstvenih interesa, zauzeti ovakav ili onakav stav. Znate, to što kaže: „Ne dolazi u obzir da se usvoji rezolucija Saveta bezbednosti ako se tome protivi Beograd", pa doći će se do rešenja u kome će i oni sami ubeđivati Beograd da je to rešenje dobro. Tako da smo mi platili jako tu iluziju da se radi o nekoj pravoslavnoj slovenskoj braći ili nečemu sličnom, i oni nas hlade. Znate, ona čuvena rečenica koja sada cirkuliše: „Ne možemo mi biti veći Srbi od Srba", to je nama poruka – Računajte da zbog naših interesa vi imate u nama saveznika. I Rusiji nije svejedno kako će instalirati ovde na Balkanu. U ovom trenutku oni imaju ovde vrlo jaku poziciju i s dobrim razlogom. Međutim, kao što je bilo i kod Rambujea, u stvari su oni ubeđivali Miloševića da prihvati Rambuje, pa su odigrali odlučujuću ulogu kad je trebalo prihvatiti onaj ultimatum. Rusija će se ponašati apsolutno kao velika sila, i s tim treba računati.

B92: Bližimo se kraju „Kažiprsta". Jedna od tema razgovora sa evropskom trojkom danas će svakako biti i formiranje buduće vlade Srbije. Koje poruke očekujete od Evropske unije?

Kovačević: Znate, sad je pritisak veliki, on je dvostruk. Veliki je domaći pritisak. Odavno domaće javno mnjenje nije bilo tako većinski zainteresovano da se dođe do formiranja vlade. To je vrlo značajno jer onaj ko bude označen kao krivac, a svi gledaju da izbegnu to, biće surovo kažnjen na narednim izborima. Naredni izbori nikome ne odgovaraju, u stvari možda nekima, ali ne onima koji do prekida pregovora mogu da dovedu. A s druge strane, jak je međunarodni pritisak, koji je apsolutno legitiman, to će biti čak njihova prva poruka – Ljudi, uradite sve da formirate vladu. Njima nije tu problem ko će s kim ići, razume se da ne računaju na radikale i socijaliste, ali kakva će biti sada ta kombinacija, to je drugo pitanje. Što pre dođe do vlade, makar ona bila relativno heterogena, onda stvari dobijaju drugi vid, onda nema više razloga za tu patriotsku propagandu i optuživanje druge strane za izdaju.

B92: Da li u ovom trenutku Srbija Vama više liči na zemlju koja pripada evropskoj porodici, nego 2000. godine?

Kovačević: Pa liči mnogo više, moram da kažem. Sve što se dešava se dešava i u mnogim drugim zemljama, nije to tako... Češka nije sedam meseci formirala vladu, pa je kružio taj vic da je to najveća češka nevladina organizacija u svetu. Nego, stvar je u tome što pregovori dolaze u jednom vrlo osetljivom i odlučnom trenutku. I sve što se dešava jeste oznaka demokratije u odnosu na ono vreme, ali nosi sa sobom apsolutno nešto, to nije samo gorak ukus u ustima, i veliki stepen neodgovornosti prema najboljim interesima Srbije i prema biračkom telu. To je ono što me najviše brine, i u tom pogledu treba da se pokaže da li je ovo bilo samo pozicioniranje pred formiranje vlade, pa će reći – Vlada ne može da se formira ne zbog toga što recimo ja želim da budem premijer, nego zbog toga što mi želimo takav stav o Kosovu. To spada u alibi diplomatije, koja je takođe legitimna, ali pošto je trenutak vrlo odsudan, sada se svaka neodgovornost skupo plaća, jer postoji ono što se zove diplomatski momentum, to je situacija u kojoj može nešto da se uradi. Ako taj voz propustimo, to neće biti propuštena tri ili četiri meseca, nego tri ili četiri godine. I toga svi koji imaju odgovornost moraju da budu svesni.

B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta" Radija B92.

Nastavak na B92...