Izvor: Večernje novosti, 14.Avg.2016, 10:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemaština teška, a još teža bolest Slavišina

Porodicu Mladenović iz kuršumlijskog sela Dabinovca sustižu nevolje, ne znaju kako dalje. Sama sa četvoro dece i bolesnim mužem. Lela Mladenović brine i o stadu ovaca IAKO smo i do sada teško živeli, od kada mi je suprug i glava porodice u bolnici, čini mi se da se nalazim u gotovo bezizlaznoj situaciji. Ne znam da li mi je teže zbog Slavišine (46) bolesti ili besparice. Ovim rečima svoju nemoć iskazuje Lela Mladenović (33), iz brdsko-planinskog sela Dabinovca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << udaljenog dvadesetak kilometara od Kuršumlije. Ispred trošne kuće na kojoj je zub vremena ostavio vidljive posledice, sa trogodišnjim Nikolom, Svetislavom (10) Urošem (12) i četrnaestogodišnjom Draganom mlada žena kao da jedva čeka da se nekome požali. Ili bar da popriča sa nekim o svojim nedaćama tu nadomak "administrativne linije" između centralne Srbije i Kosmeta. Doći do ovog sela u planini samo po sebi je podvig. Brdsko-planinski put koji se od Kuršumlijske banje penje uzbrdo, od poslednjih kiša potpuno je izlokan. Terensko vozilo jedva se probija. - E, kamo sreće da imamo kakva-takva kola. Ovako za sve što nam je potrebno pešačimo po osam kilometara do Kuršumlijske banje i toliko nazad. Nije mi zbog mene, nego zbog dece - nadovezuje se na našu primedbu o prilaznom putu Lela, kršeći nervozno ruke. Jer, od kada joj se pre nekog vremena suprug razboleo, od kada su mu na pregledu lekari konstatovali tuberkulozu, ova žena je razapeta između želje da pomoge suprugu, da se brine o deci, ali i domaćinstvu koje joj je odjednom palo na pleća.- Srećom, deca su razumna, nisu razmažena i pomažu mi oko čuvanja stoke. Imamo dvadesetak ovaca i to je sve. Živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, a dok je suprug bio dobro, zaradio bi pokoji dinar sekući šumu, pomažući ljudima u selu... Sada smo ostali bez njegove pomoći, a ja svaki treći dan odlazim u Niš da ga posetim u Knez Selu gde je na lečenju. Oko 20.000 pomoći koje dobijem ode na autobusku kartu - stidljivo priča žena.POSETE SUPRUGU - NE smem ni da razmišljam šta će biti kada deca krenu u školu u Kuršumliju. Moraće da pešače svakodnevno do Kuršumlijske banje, a potom autobusom do Kuršumlije gde je Slaviša imao jedan kućerak i gde smo planirali da se nastanimo kada deca krenu u školu. Ovako, ukoliko potraje njegovo lečenje moraćemo da ostanemo u selu zbog stoke - priča nemoćno Lela. Nevoljno priznaje da joj je sada najpotrebnija finansijska pomoć da bi mogla da posećuje supruga u bolnici. Lela neće ni da priča o tome da su ona i njena deca u stvari "graničari" na ovom parčetu Srbije. Na stotinak metara od kuće prostiru se albanska sela u opštine Podujevo. - Nemam kada da se bojim onoga što može da se desi i onoga što se dešavalo kada su upadali Albanci sa one strane - nastavlja ona. - Imam veću brigu da mi suprug ozdravi. Da vidite kako živimo, hajdemo u kuću... Posle toga smo svi ćutali... ZASLUŽUJU POMOĆ SELO Dabinovac jedno je od retko nastanjenih kuršumlijskih sela uz administrativnu liniju sa Kosmetom, koja se proteže u dužini od 105 kilometara. - Na ovom području su uglavnom staračka domaćinstva, a porodica Mladenović je jedna od retkih koja sa decom živi na selu - ističu meštani Dabinovca u kojem je od dvadesetak nastanjeno svega desetak domaćinstava. Upravo zbog teškog života sa decom ali i bolesti glave porodice, po mišljenju meštana, Mladenovići zaslužuju pomoć. Zato svi koji su u prilici da pomogu ovoj porodici, mogu to da učine na račun u Komercijalnoj banci 205-9011005169202-19 na ime Lele Mladenović.

Nastavak na Večernje novosti...