Izvor: Blic, 06.Feb.2011, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema zaposlenja bez partijske knjižice

BEOGRAD - Gradnju deponije i reciklažnog centra u našem mestu video sam kao priliku da nađem posao. Imam fakultet koji se traži, razmišljam - u pitanju je strana firma, pa nema partija kao u opštini i komunalnim preduzećima... Ali, kad sam čuo da zapošljavanje ide preko jednog od glavnih ljudi vladajuće partije, prvi put mi je došlo da pobegnem iz zemlje - jada se Milan S. (27) iz unutrašnjosti Srbije.

Ovo je samo jedan od primera kako su političke partije postale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glavni poslodavci u Srbiji. I to ne samo u državnoj administraciji i preduzećima.

Nezaposleni se na svakom koraku susreću sa istom porukom - partija je ona koja vam može dati posao. Sve ostalo su nijanse, pa tako oni koji imaju rođačke ili prijateljske veze sa strankama nije neophodno da postanu i „drugovi članovi”, ali za ostale smrtnike partijska knjižica je minimalni uslov, kao radno iskustvo na mnogim konkursima.

Nagradno zapošljavanje

U takvim okolnostima ne treba ni da čudi što nam je administracija glomazna, troma i skupa. Stručnjaci se slažu da je državni aparat sa 53.000 zaposlenih (30.000 na republičkom i 23.000 na lokalnom nivou) apsolutno nepotreban državi kapaciteta naše. Ne samo da nas previše košta već je partijsko zapošljavanje dovelo i do drastičnog pada kvaliteta zaposlenih u birokratskom aparatu.

Tako su mediji nedavno preneli da u info centru jednog grada u zapadnoj Srbiji radi tehničar drumskog saobraćaja, da o muzičkom programu doma kulture brine radnik metalske struke, dramski program uređuje elektrotehničar, a organizuje ga vinogradar.

- Zapošljavanje u javnom sektoru u Srbiji ima prevashodno dve funkcije: socijalnu i nagradnu. Socijalna se ogleda u nameri države da zaposli što više ljudi i da ih što manje plati, a nagradna u oduživanju vernim partijskim članovima. Tako dobijamo činovnike koji su nesposobni. Zbog toga nije obavljena reforma državne uprave čiji su ciljevi bili depolitizacija, profesionalizacija i racionalizacija - kaže ombudsman Saša Janković.

Ljudi su, navodi, svesni partijskog zapošljavanja, ali i da je to teško dokazivo.

Zapošljavanje po partijskoj liniji postoji na svim nivoima administracije, u javnim preduzećima, firmama, na univerzitetima, u bolnicama...

Stranke ne poštuju zakon

Državni vrh i resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu su, navodno, svesni ovog problema, planirali da ga reše novim zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je, prema tvrdnjama ministra Milana Markovića, trebalo da bude rigorozan kada su u pitanju partijska zapošljavanja u lokalnim samoupravama. Međutim, kada oni koji su i zapošljavali po partijskoj liniji dobiju zaduženje da tu praksu prekinu, rezultati su beznačajni.

- Besmisleno je očekivati da se današnje stranke odreknu partijskog zapošljavanja i podele kolača. Pa prva i jedina stvar oko koje posle izbora lepo uspeju da se dogovore jesu upravni odbori i direktorske fotelje - kaže profesor Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Predstavnici državnih institucija i stranaka, čast izuzecima, smatraju da je reč o sporadičnim slučajevima.

Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad, kaže da im se niko nije žalio da je neko zaposlen po partijskoj liniji. Slično tvrdi i Saša Dujović, predsednik skupštinskog Odbora za predstavke i predloge. On kaže da taj odbor nije dobijao takve predstavke. Misli da toga ima, „ali ne toliko”.

Jelena Trivan, potpredsednica DS, kaže da ima stranačkog zapošljavanja, ali ne previše, i dodaje da se ova stranka bori protiv tog principa. Njen kolega, Meho Omerović, član SDPS, upitan da li su stranke glavni poslodavci, kaže da je najtragičnije što je to tačno.

- Zato nam tako i ide - dodaje on.

Komunalna policija meka

Komunalna policija trenutno je najbolje mesto za udomljavanje partijskih kadrova. „Pošto je vladajuća garnitura, baš kao i vlasti pre nje, zbrinula svoje članove i njihovu rodbinu po javnim preduzećima i ustanovama, kao nova baza za zapošljavanje sada služi komunalna policija. Primljeni nisu prošli ni obuku, a kamoli izašli na ulice. Prijavilo se 200 duša, ali je odabrano njih petnaestak koji su ‚zadovoljili stroge kriterijume'", priča sagovornik „Blica”.

V. Lojanica

Rekorder sa devet partijskih knjižica

Kruševljanin S. J. slovi za rekordera po broju članskih karata političkih partija koje poseduje. Ima ih devet. Po struci je hemijski tehničar, a kako je nedavno ispričao za „Blic”, partije je menjao samo da bi došao do stalnog zaposlenja. To mu, međutim, nije pošlo za rukom, jer su, kako je rekao, uvek prednost imali rođaci i prijatelji stranačkih funkcionera. Iako mu je to bio način da sebi obezbedi normalne uslove za život, S. J. se, kako je rekao, sada stidi svog članstva u svim partijama.

S. Milenković

Nastavak na Blic...

Šumadija Press: Nema posla bez partijske knjižice

S media: Nema zaposlenja bez partijske knjižice