Izvor: S media, 18.Okt.2010, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema sile koja će nas uništiti do kraja
U okviru našeg nacionalnog korpusa imamo sve ono što nas čini ozbiljnim evropskim narodom. Zaštita životne sredine je najznačajnija dobit. Hidrocentrala koju pravimo na Mokroj Gori će proizvoditi onoliko struje koliko je budemo trošili. Bankrot bivše Jugoslavije jedan je od najvećih kamena spoticanja u rešenju svih problema, od demografije do kulturnog koncepta
-Prioriteti srpske nacionalne politike su da zadrži očuvan ekonomski kapacitet i da se shvati kako ideja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << o državi nije laka vizija budućnosti već ozbiljan, tektonski koncept koji se zasniva na rekama, rudama i šumama. Ja bih srpski nacionalni interes najpre preveo na ekonomski jezik, a pri tome nikada ne bih zaboravio šta su vrednosti koje nas utemeljuju u zajednici evropskih naroda – kaže za S media portal naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica.
Nerazuman kompleks od Evrope
Kusturica smatra da su Srbi bezrazložno dobili kompleks od Evrope:
-Kada pogledamo u našu prošlost, vidimo da kod nas postoje svi evropski simptomi, kako u individualnom tako i u sistemskom smislu. Ime našeg naučnika Milutina Milankovića je već u svemiru, Tesla je u osnovi svakog modernog patenta koji danas čini svet bržim i boljim, nema skenera u svetu u kojem nema dela nas. U okviru našeg nacionalnog korpusa imamo sve ono što naš narod čini ozbiljnim evropskim narodom.
Zaštita životne sredine – najveća dobit
Naš proslavljeni reditelj podržava tezu da se na mikroplanu može pokazati kako se brani srpski nacionalni interes.
-Zaštita životne sredine je najznačajnija dobit kada je u pitanju osveštenje ljudskog roda. Čovek je prvo donekle uništio prirodu, pa se onda setio da mora da je zaštiti. Danas tu privilegiju imaju samo bogata društva – komentariše naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, Srbija bi danas, iako razuđena, nevelika i sa malim brojem stanovnika, mogla da učini mnogo po pitanju zaštite životne sredine.
-Mi smo na Mećavniku stvorili uslove gde se ta ideja potvrđuje. To me je mnogo koštalo; sukobljavao sam se sa ljudima koji su mislili da sam na Mokroj Gori projektovao svoje privatne interese, jer nisu shvatali da je taj koncept kao novi film koji je tražio svoje mesto. Pošto se u Srbiji mnoge stvari započinju ali ne i završavaju, ja sam se ponašao drugačije. Na Mokroj Gori postoje vode koje uopšte nisu zagađene i sve što se na toj strani radi provučeno je sa 15 kilometara kanalizacije, novim vodovodom i svim onim što predstavlja simptome te zaštite – navodi Kusturica.
Čovek je zatrovao i belog medveda
Sagovornik S media portala podseća da je jedan od velikih globalnih problema koji je „preslikan“ i na našem primeru - zabluda da svako od nas može da se isključi iz sistema zagađenja.
-U masnoći belog medveda koji živi na norveškim ostrvljima pronađen je teški metal koji se sporo i teško apsorbuje. Na pitanje kako je taj metal pronađen u njegovom organizmu, odgovor naučnika glasio je: „Vazduhom i vodom“. Kad je plankton tog teškog metala stigao do belog medveda koji živi na norveškim ostrvljima, možete misliti kakve toksine mi nosimo u našim ćelijama, u našoj krvi – upozorava Kusturica.
Ne prodavati Elektrodistribuciju i Telekom!
Po rečima sagovornika S media portala, praviti nacionalni program Srbije u današnje vreme bilo bi rogobatno, ali on kao ideja mora da postoji, kako kaže, u ljudskim glavama i političkim koncepcijama koje održavaju taj status.
-Kad bih se ja pitao, nikada ne bi bili prodati Elektrodistribucija, Telekom i ostali veliki sistemi, jer su to najbolja dobra koja bi trebalo da ostanu u našim rukama – decidan je Kusturica.
On dodaje da je Mokra Gora dobar uzorak koji govori o bazičnoj zaštiti životne sredine.
-Nama je neophodna pijaća voda i toplota, odnosno energija. Čovek je uspeo da uništi vode, a mi to ovde ne damo; borimo se protiv neosveštenih i oni polako, na sreću, shvataju o čemu se radi. Koristimo materijale koji su već upotrebljeni. Drvo koje koristilo od 50 do sto godina ponovo je stavljeno u promet. Ovde ne postoje otrovne hemikalije kojima se premazuje drvo, nego se ono pušta na volju i nevolju svojoj sposobnosti da se odbrani od propadanja – objašnjava slavni reditelj.
Hidrocentrala gotova do kraja godine
Kusturica je izuzetno ponosan što na Mokroj Gori postoji dobro iskorišćen izvor obnovljive energije:
-Hidrocentrala koju gradimo biće gotova do kraja godine i ona će upotpuniti sve ono čega nema ni u knjigama: ona će proizvoditi struje onoliko koliko mi potrošimo ovde na Mokroj Gori i gore, na planini. Ta hidrocentrala će, kad je u pitanju svetska energija, dovesti čitav projekat na nulu, jer je investicija dobila svoju energetsku potporu u maloj fabrici struje.
Kultura „skita“ od nemila do nedraga
Po Kusturičinom mišljenju, srpski nacionalni interes u kulturi je u potpunosti izneveren i, kako kaže, pao je zajedno sa Miloševićem.
-Uprkos činjenici da je današnji ministar kulture čovek od obrazovanja, ovaj problem ne može da bude rešen dok država nešto ne učini na najvišem mogućem nivou. Srpski bioskopi su prazni, a za vreme Miloševića bili su puni. Pozorišta nekako tavore na državnim jaslama, a sve drugo je, kad je u pitanju kultura, prepušteno na milost i nemilost tržišta. Kulturni interes male države ne može da opstane na tom nivou. Međutim, svako ko uputi na takve stvari, rizikuje da bude nacionalista, dobija etiketu koje se teško oslobađa... Ipak, činjenica je da se naš nacionalni kulturni interes projektuje od nemila do nedraga, od projekta do projekta i nema jasnu koncepciju – decidan je naš sagovornik.
Bankrot države uništio demografsku politiku
Kusturica ocenjuje da demografska politika Srbije odavno ne postoji:
-Demografska politika morala bi da bude stimulativna, neko bi morao da stane i da kaže: “Ne možemo više da gubimo 30.000 ljudi godišnje”. Pogonsko gorivo za to je negde u samom čoveku, ali i u organizovanju društva.
Naš sagovornik podseća da padom prošle Jugoslavije u kojoj se, ocenjuje, živelo mnogo bolje nego danas, nismo dobili odgovore na suštinska nacionalna pitanja, jer smo bili zemlja u bankrotu.
-To nam se događalo od devedesetih godina, otkako su velike sile odlučile da mi postanemo nerešeno pitanje. Sada smo manje-više rešeno pitanje, jer je najveća kasarna u Evropi locirana na Kosovu i očigledno predstavlja deo ozbiljnije strategije u koju se nismo uklapali. Da li ćemo se uklopiti, ne znam. Ali, siguran sam da je rashod, odnosno taj bankrot u kome smo bili 20 godina jedan od najvećih kamena spoticanja u rešenju svih problema, od demografije pa do kulturnog koncepta – kategoričan je naš sagovornik.
On ne skriva nadu da će se „pojaviti neko pametan“ i da će „postaviti to pitanje“. Do sada je, smatra, to bilo rizično:
-Svako postavljanje tog problema diskvalifikuje vas iz evorpejskog, odnosno svetskog koncepta.
„Živeli smo pod Titom, živećemo i pod NATO-m“
Na pitanje da li u budućnosti vidi Srbiju kao članicu NATO-a, Emir Kusturica kaže:
-Pošto mi sve više “miriše” da ćemo postati NATO zemlja, šalio sam se i smislio rečenicu koja glasi: “Živeli smo pod Titom, živećemo i pod NATO-m”. Ipak, siguran sam da nema te sile koja može do kraja da nas uništi; verujem u naš hromozom, koliko god da je on kontraverzan. Uveren sam da ćemo preživeti u bilo kojoj formi! Možda čak neko neočekivano izdejstvuje da NATO i ne bude baš velika prepreka u našim životima. Uostalom, pod NATO-m žive i mnogi drugi; žive i Italijani pa ga ne vole, žive i Grci pa ga ne vole, ali verovatno vide i neku korist. Problem sa NATO-m je što je on, koliko sam čuo, vrlo skup...
Srbija i Kosovo
Kosovo je, smatra naš slavni reditelj, duži rashod, koncipiran politikom slabljenja, odnosno uporedne vrednosti srpske i drugih nacija u bivšoj Jugoslaviji.
-Kosovo je gubljeno još za vreme Tita, a konačno je izgubljeno činjenicom da je Amerikancima neophodan brz izlaz na Crno more. To je pozadina priče o Kosovu, svaka druga teza je deplasirana. Konačna odluka se donosi na trouglu između Rusa, Amerikanaca i nas. Pošto su Rusi 2003. godine bili na Kosovu i napustili nas, tad je učinjen suštinski potez – pojašnjava naš sagovornik.
Republika Srpska – naša dika i ponos
Govoreći o saradnji Srbije i Republike Srpske, Kusturica smatra da je ovaj entitet naša velika dika i ponos.
-Republika Srpska je jedina prava pobeda u bankrotu koji smo imali od devedesetih godina naovamo. To je najzapadnija srpska država, ona ima svoj entitet, ima veštog vođu, vrlo inteligentnog čoveka koji zna kako se vodi moderna politika.
Komentarišući odnose sa Crnom Gorom, Kusturica podseća da je ova država odabrala drugačiji put od onog kojim je krenula Republika Srpska.
-Ipak, koliko god da je Crna Gora zemlja iz koje se napetost u odnosu na Srbiju prenosi iz svetskih razloga, zbog novog koncepta Evrope i regija, ona Srbiji nikada ne može da bude neprijateljska država.
S. Moldovan
