Izvor: Southeast European Times, 28.Sep.2010, 00:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Nema političke volje za integraciju Roma"

Rumunskim Romima potrebni su bolja politička zastupljenost i efektivniji građanski pokret, rekla je aktivistkinja Margareta Mataše za SETimes.

27/09/2010

Pol Kikoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 27/09/10

Margareta Mataše je izvršni direktor Romskog centra za socijalnu intervenciju i studije (CRISS). Ona je za SETimes govorila o trenutnoj kontroverzi oko proterivanja Roma u Francuskoj, napretku integracije u Rumuniji i preprekama koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << su i dalje prisutne.

SETimes: Molimo Vas da opišete CRISS i njegove aktivnosti.

Margareta Mataše: CRISS je organizacija za ljudska prava osnovana 1993. godine da brani i promoviše prava Roma. Prioritet CRISS je [ostvarivanje] pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, ali takođe imamo istraživačko odeljenje i dajemo pravne savete u slučajevima diskriminacije, zlostavljanja i nasilja.

Neki slučajevi se koriste i za lobiranje radi promene zakona. Na primer, 2003. godine smo primetili segregaciju u školama, jer su romska deca prebačena u odvojene razrede ili zgrade. Ministarstvo obrazovanja je 2007. usvojilo uredbu o desegregaciji škola, nakon što smo mi razgovarali sa njima.

CRISS radi sa lokalnim partnerskim organizacijama u Rumuniji, čiji smo razvoj mi pomogli. Obično se finansiramo donacijama od ambasada, ali radimo i u partnerstvu sa Institutom Otvoreno društvo i Fondacijom za centralnu i istočnu Evropu.

SETimes: Možete li da komentarišete "mere javne bezbednosti" francuskih vlasti, koje su kulminirale proterivanjem grupa Roma?

Mataše: Tu se radi o dva niza mera. Prvi je dobrovoljni program repatrijacije, koji je Francuska sprovodila nekoliko godina, pre 1. septembra. To je maskirani oblik proterivanja uz pomoć novca -- 300 evra po odrasloj osobi i 100 evra po detetu -- što je kupovina prava na slobodu kretanja.

Takođe proučavamo ekonomske programe u kojima bi mogli da učestvuju povratnici. Trebalo je da dobiju 3.500 evra za otvaranje firmi, ali u mnogim slučajevima nisu bili ni informisani o tome. Čak smo napisali izveštaj o tome 2008. godine, posle posete Francuskoj i Temišvarskom okrugu, gde je obećano da će Romi biti uključeni u taj program.

Drugo, mi ispitujemo postseptembarsko kršenje komunitarnog zakona i evropskih principa i vrednosti od strane Francuske -- na primer, uzimanje otisaka prstiju proteranih Roma. Neki to dobrovoljno prihvataju, mada nije teško dobiti pristanak [vršenjem pritiska].

Evo kako to funkcioniše. Francuska policija prvo upozori Rome da će ukloniti njihov kamp za nedelju dana i proterati ih ukoliko ne odu. Nekoliko dana kasnije, imigracioni službenici obaveste Rome da će im platiti da odu i -- verovatno -- ih uvrstiti u program ponovne socijalne integracije. Romi se slože da bi dobili neke beneficije, umesto da budu brutalno iseljeni, a njihovo prebivalište uništeno.

SETimes: Francuska tvrdi da je takođe preduzela mere za zaštitu nezakonitih praksi, kao što je trgovina ljudima.

Mataše: Postoje Romi koji su umešani u trgovinu ljudima, kao i Romi koji su žrtve trgovine ljudima -- i to ne samo u Francuskoj. Ne mislim da rešenje leži u organičavanju prava etničke zajednice, nego u zakonima u Francuskoj i drugim zemljama. Oni imaju zakone koji se odnose na krivična dela kao što je trgovina ljudima.

SETimes: Svaki slučaj kršenja zakona može da se tretira pojedinačno?

Mataše: To je upravo ono što je predviđeno evropskom direktivom o slobodi kretanja i to je pravilo širom sveta; kriminalitet se posmatra pojedinačno.

SETimes: Koja zemlja snosi veću odgovornost u pogledu pitanja Roma?

Mataše: Romi su rumunski državljani i odgovornost je više na Rumuniji. Pre pridruživanja Rumunije Uniji 2007. godine, kada je bila pažljivo nadzirana, Bukurešt se trudio da uveri EU da proces integracije Roma napreduje. Posle 2007. romsko pitanje je postalo vidljivo u celoj Evropi.

Mada je Francuska zaista fokusirana na proterivanje Roma, a Evropska komisija je autorizovala razgovore o romskom pitanju, vlasti za sada nisu upoznate sa problemima te zajednice i nisu se ni usredsredile na njihovo rešavanje.

Argument da Romi nisu nacionalni, nego evropski problem, pominje se već godinu dana u Rumuniji. To je zato što nemamo predstavnike ni na političkom nivou, ni u međunarodnim romskim organizacijama, koji mogu da pregovaraju sa vladom.

Međutim, smatram da je čudno što Francuska odlučuje o unutrašnjim poslovima Rumunije -- imenovanje rumunskog državnog sekretara za Rome obavljeno je po zahtevu Francuske. Obe zemlje su članice EU i imaju jednaka prava, ali ovde Francuska nameće svoju volju.

SETimes: Zar romski lideri ne bi trebalo da posreduju i usmere proces integracije?

Mataše: Postoje velike neusklađenosti u načinima na koje se romski lideri bave integracijom u raznim romskim zajednicama širom zemlje. Ja se sastajem sa lokalnim liderima koji imaju kontrolu nad zajednicom, ali radije skrivaju romske probleme ili ne pokazuju interesovanje za njih, zbog svog položaja u gradskim skupštinama ili prefekturama, u kojima postupaju kao eksperti.

S obzirom da je on ili ona samo jedna osoba u velikom sistemu, lakše je pokušati sačuvati posao i ignorisati romske probleme. Tokom sukoba između Roma i Rumuna u Transilvaniji, niko u romskoj zajednici nije prepoznao predstavnicu Roma u prefekturi kada se ona pojavila, jer nikada nije bila tamo.

Postoje romski lideri koji su stekli poštovanje i lokalnih vlasti i zajednice. Međutim, ukupno gledano, nemamo jake lidere, posebno ne u politici. Na primer, u rumunskom parlamentu nije bilo reakcija na nedavne događaje u Francuskoj, ili u Italiji pre godinu dana. Takođe uključujem ovde institucije vezane za Rome, kao što je vladina Nacionalna agencija za Rome.

Od 200 romskih organizacija samo je 20 aktivno. Neke su osnovali lideri koji ih zovu "moja organizacija" i koriste ih da bi sebi dali legitimitet u odnosima sa lokalnim vlastima, ali oni ne ulažu u ljude, niti prave programe.

Uvek postoje neki koji prihvate ono što vlada kaže i radi. Vlasti su brzo shvatile da je lako podeliti nas. Na primer, možemo da se ujedinimo oko romskog jezika, uprkos činjenici da ga, posle komunizma, skoro 40 odsto više ne govori. Romska istorija bi takođe mogla da dovede do ujedinjenja, ali ne ako nije uključena u rumunske knjige iz istorije.

Nemamo politički program; Romi nisu motivisani da glasaju za romskog političara i zato postoji samo jedan romski predstavnik u parlamentu.

Lokalno gledano, postoji opšta želja da Romi ostanu zavisni, jer se, sa izbornog stanovišta, mogu vrlo lako i jeftino kupiti. Ukratko, taj problem se odnosi na zastupljenost i takođe na stvaranje romskog građanskog pokreta. S obzirom da nismo bili dobri pregovarači, vlada ne ulaže napore da nas integriše.

SETimes: Šta činite u pogledu predrasuda većine vezanih za Rome u njihovoj integraciji?

Mataše: Pored TV kampanja čiji je cilj da većina vidi Rome na drugi način, organizovali smo ulične aktivnosti, kao što je "merač rasizma”, kada smo koristili sredstvo za merenje krvnog pritiska i postavljali pitanja prolaznicima o Romima. Naravno, sprava je korišćena samo simbolično, ali su pitanja bila dobro osmišljena.

Posle višegodišnjih kampanja, zaključili smo da se ljudima sviđaju TV spotovi i drugi vizuelni oblici, ali preko toga je vrlo teško uticati na mišljenja prosečnih Rumuna. Deo predrasuda vezan je za nedostatak informacija. Neki Rumuni se nikada nisu susreli sa Romima ili su videli samo prosjake ili druge koji su ih vređali na ulici. To im ostane u mislima i postaje oznaka za sve Rome. Ali, ako svedemo 1,5 miliona Roma u Rumuniji samo na one [u nepovoljnom položaju] koji su vidljivi, nećemo moći da napravimo i sprovodimo programe integracije.

Promena mentaliteta počinje sa obrazovanjem. Sve dok postoji velika kulturna raznolikost u rumunskim školama, većina može da misli o Romima na drugi način.

Nastavak na Southeast European Times...