Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para zbog dodatnih radova
Ko kontroliše kontrolore u poslu vrednom tri i po miliona evra, pitanje je koje ovih dana interesuje kraljevačku čaršiju
Kraljevo – Vesti da ni institucija kao što je Svetska banka nije imuna od korupcije, kao da su pojačale razne, uglavnom neproverene priče, o navodnom nenamenskom korišćenju pozamašnog kredita ove bankarske ustanove u kraljevačkom medicinskom centru. Kruže glasine kraljevačkom čaršijom da su se mnogi od tog novca okoristili, da se umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projektom predviđenih radova izvode neki sasvim drugi, da u takvoj situaciji odlično sarađuju oni koji radove izvode i oni koji su zaduženi da ih nadziru...
Reč je o kreditu od tri i po miliona evra koji je Svetska banka odobrila kraljevačkom medicinskom centru za promenu organizacije i poboljšanje funkcionisanja kako bi i zdravstvena zaštita građana bila kvalitetnija. Najviše para, prema planovima i projektu, trebalo je uložiti u građevinske radove i opremu, tako da se već nekoliko meseci preuređuje nekoliko bolničkih zgrada, probijaju se podzemni tuneli radi takozvane ,,tople veze" između objekata, odnosno raznih odeljenja i službi. Sve to trebalo je da se okonča do početka marta ali nije, trebalo je sagraditi i odavno potrebnu deponiju za medicinski otpad ali se od toga odustalo, kao i od zidanja još jedne prostorije za verske obrede u postojećoj kapeli i uređenja zemljišta oko centra...
Čim se doznalo da sve predviđeno neće biti realizovano, krenula su i u samom medicinskom centru pitanja kao što su, recimo: zašto su pare trošene na pretvaranje osam bolničkih soba u apartmane i za uređenje nekih lekarskih kancelarija?
Direktor centra Dragan Arsić o tome nije želeo da govori za naš list, jer, kako kaže, nema informacije. Naime, proces realizacije ove investicije odvijao se mimo rukovodstva ustanove, odnosno preko Ministarstva zdravlja i Zorana Stojanovića, koordinatora Svetske banke, inače zaposlenog u kraljevačkom medicinskom centru.
A on nam je, najpre, objasnio da se kasni zbog specifičnosti posla, odnosno želje da se sve uradi kvalitetno i precizno, a i zbog nepredviđenih, dodatnih radova ,,jer je u pitanju rekonstrukcija i često se dešava da se mora obnavljati ono što smo smatrali da je dobro i neoštećeno".
– Zbog tih dodatnih radova – kaže Stojanović za ,,Politiku" – umesto predviđenih 144 miliona za građevinske radove biće utrošeno 177 miliona dinara i nema para za sve što smo zamislili. Nisu tačne i zlonamerne su priče da je novac potrošen na apartmane i kancelarije. Ni jednu kancelariju nismo obnovili od ovog novca. Osam soba smo luksuznije opremili za pacijente koji traže bolje uslove i to plaćaju, i potrošili smo 3,4 miliona dinara. Uostalom, sve će na kraju, u završnom nadzoru, proveriti stručnjaci koje odredi Svetska banka, moguće je i inostrani, jer oni nama baš i ne veruju.
Pomenutog sagovornika upitali smo i ko takav nadzor sada obavlja.
– Reč je o stručnjacima firme ,,Projmetal" iz Beograda, koja je sačinila i projekat – tvrdi Stojanović.
E, kad je o tome reč, ni od njega nismo dobili uverljivo objašnjenje zašto, odnosno, da li je zakonito i uobičajeno da stručnjaci iste firme i projektuju i nadziru ono što rade izvođači, kraljevačko preduzeće ,,Amiga" i ,,Radijator". Iako će na kraju sve, kako Stojanović tvrdi, biti provereno i od naših i svetskih stručnjaka, i sam tok izvođenja radova, smatraju i u nadležnoj opštinskoj inspekciji, morao bi da nadzire neko ko na drugi način za to nije zainteresovan.
Pogotovo što postoje tako obimni dodatni radovi koji se povremeno plaćaju prema takozvanim situacijama i koji su doveli do poskupljenja investicije, odnosno nedostatka para za sve što je planirano da se sagradi. Uostalom, nepostojanje takve kontrole ponajviše je i podstaklo čaršijske priče.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 20.04.2007.]
