Izvor: Politika, 17.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema oporavka ekonomije bez kredita
Na 13 zajmova za likvidnost samo jedan investicioni
Srpska privreda se pokrenula iz mrtvila. Bar tako kaže statistika svojim podatkom o rastu BDP u prvom kvartalu ove godine. I ne samo to. Sve ukazuje da će se rast nastaviti i u narednom tromesečju.
Neki podaci poput onoga o padu kreditne aktivnosti preduzeća od tri odsto u aprilu, bacaju senku na ove prve ohrabrujuće podatke. Jer, može li, uopšte, biti zamajca privredne aktivnosti bez novih kredita? Ne može. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Te dve stvari su, kako kaže ekonomska struka, u direktnoj vezi.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka, kaže da je poznato da privrednog rasta nema bez investicija, a da njih nema bez kredita.
– Raduju me podaci o oživljavanju privredne aktivnosti, ali je činjenica da sada nema mnogo firmi kojima bi banke mogle da odobre kredit. One imaju novca, ali ne i poverenja u dužnike. Ukoliko se ostvare najavljene investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu, SAD u IT sektor, kao i ulaganja iz Turske, to će biti značajan impuls, jer će svi oni koji rade sa njima morati da se pokrenu i ulože da bi mogli da rade – kaže Dugalić.
Dosadašnja iskustva, bez izuzetka, pokazuju vezu kredita i privrednog rasta. Tako su u 2007. godini krediti pravnim licima u odnosu na godinu dana pre toga povećani 57 odsto, a te godine imali smo najveći rast BDP-a u novije vreme. Te godine kompanije su od banaka povukle 488 milijardi dinara, a poređenja radi 2012. godine 1.117 milijardi dinara. Iako je na prvi pogled rast kredita privredi dupliran, Dugalić objašnjava da to nije tako, jer je inflacija od deset odsto godišnjih u proseku obezvređivala iznos i da smo manje-više na istom. Kumulativna inflacija je od 2006. do 2102. čak 93 odsto.
– Preduzeća zavise od kredita, jer nemaju svoju akumulaciju. Hiperinflacija je devedesetih pojela sve dinarske depozite i fondove koji kasnije, zbog sankcija, nisu mogli da budu obnovljeni – kaže ovaj stručnjak.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ukazuje da postojeći rast privredne aktivnosti dugujemo samo pojedinim delatnostima u auto i hemijskoj industriji i energetici.
– Tim kompanijama krediti ni ne trebaju ili ih povlače na međunarodnom tržištu od matičnih firmi. Reč je o „Fijatu”, „Štadi”, koja je kupila „Hemofarm”, i NIS-u. Pad kreditne aktivnosti kočnica je za opšti napredak privrede koji bi obuhvatio šire delatnosti – ukazuje Arsić.
Što je kriza duža, a ona u Evropi traje već petu godinu, mala, srednja, ali i velika preduzeća sve se više iscrpljuju, a i ono što su do sada uspevali da premoste više ne mogu. Kompanije ne samo da smanjuju kredite već nastoje i da se razduže. To je, kaže Arsić, začarani krug, a za Srbiju kao malu zemlju nema brzih rešenja.
– Krediti kojima se subvencioniše kamata, dobra su mera, jer mogu da omoguće veliki broj zajmova. Pri tom rizik je na bankama, ne na državi – kaže Arsić.
Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić ukazuje da je pre krize svako treće preduzeća od 109.000 uzimalo kratkoročni ili dugoročni kredit od banke, a da sada to čini svako peto.
– Banke su procenile da je rizično da im odobre zajam, a s druge strane, zbog pada tražnje, kompanije odustaju od investicija. Kod nas svako 11 preduzeće ima nešto da izveze što znači da smo usmereni većinom na domaće tržište, a tu je tražnja pala. Podaci pokazuju da je pad u trgovini robom i uslugama u odnosu na 2008. godinu čak 30,05 odsto – objašnjava Rajić.
Preduzeća su više okrenuta razduživanju i održavanju tekuće likvidnosti. Na investicije ne pomišljaju što svedoči i podatak da na čak 13 kredita za likvidnost dolazi samo jedan investicioni. Kredite gotovo isključivo uzimaju izvoznici.
Neke privredne grane pokazuju znake oporavka, ali građevinarstvo je u najvećoj dubiozi do sada. Građevinska sezona je, a sve stoji, kaže Rajić. Loše je i kod tekstilaca. Popravili su se hemijska, auto, metalska industrija. Napretka ima i IT sektoru, ali ne treba zaboraviti da su oni imali veći pad 2009, 2010. godine.
– Preduzeća se trude da izbace novi proizvod delom iz sopstvenih sredstava. Međutim, za tako nešto, ako se radi o izvozu, potrebna su pozamašna sredstva za standardizovanje proizvodnje po njihovim kriterijumima. Da bi bilo napretka potrebno je da zdrave firme dobiju u narednih nekoliko godina 400-500 miliona evra kredita, ali po kamatama od dva odsto, na primer. U protivnom, ovim tempom će biti potrebno 20-30 godina da udvostručimo izvoz. Kredite treba omogućiti onima koji prave novac, a ne gubitašima na koje je država, za više od decenije, potrošila 4,3 milijarde evra, što na subvencije što na povezivanje staža. Oni koji umeju da rade od toga bi napravili deset milijardi evra, što bi se odrazilo i na prihode u budžetu, pa ne bi moralo da bude ovolikog zaduživanja. Treba pomoći domaćim firmama, jer strani ulagači poput Slovačke, koja je privukla najviše investicija, zapošljavaju 15 odsto radne snage – kaže Rajić.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 17.05.2013.
