Izvor: RTS, 02.Apr.2013, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novog Duška Radovića
Najmlađi pisac za decu u Srbiji ima 40 godina, a taj posao nije dovoljno cenjen. Osim nekoliko mladih pisaca, ostali ostaju na teritoriji koju je osvojio Duško Radović i tapkaju u mestu, ukazuje pisac Vladimir Andrić.
Napisati knjigu za decu je ozbiljan i odgovoran posao, ali ne i dovoljno cenjen. Nezainteresovanost za objavljivanje književnosti za mlade, nedovoljna zastupljenost u medijima, ali i druge poteškoće, povod su da se na Međunarodni dan knjige za decu javno progovori >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o položaju i kvalitetu savremene literature za decu u Srbiji.
Pisci za decu nemaju udruženje, a smatraju i da država nedovoljno stimuliše taj vid umetničkog stvaranja. Mada su, tvrde, entuzijasti, humanisti, zanesenjaci, koji veruju u čuda, sve teže mogu da objave knjigu. Najmlađi pisac za decu u Srbiji ima 40 godina. Novih imena nema.
"Ima nekoliko odličnih pisaca, ostalo tapka u mestu. Otprilike ne osvajajući ništa novo, ostajući na osvojenoj teritoriji koju je načeo Duško Radović", kaže Vladimir Andrić, pisac za decu.
Traže se pisci koji su spremni da se uhvate u koštac sa važnim savremenim temama. Malo je knjiga iz oblasti popularne nauke jer je to za autora mukotrpan rad, gotovo neprimećen u javnosti.
"Nedostatak strategije za podsticanje čitanja na svim uzrastima je jedna bitna stvar. Druga stvar je to što škola i obrazovni sistem na neki način guše želju za čitanjem i lektira je takva i nastava književnosti je takva", Ljiljana Marinković, direktorka izdavačke kuće "Kreativni centar".
"Mislim da nema dovoljno komunikacije između ministarstva prosvete i ministarstva kulture, čak između škole i stvaralaca, škole i dece", objašnjava Jasminka Petrović, pisac za decu.
Pisci su potcenjeni, nastavnici umorni, roditelji prezauzeti, pa je lako konstatovati da "deca ništa ne čitaju".
Diana Tepavac, predsednica Upravnog odbora ASITEŽ Srbije, organizacije koja se bavi promovisanjem pozorišne umetnosti za mladu publiku, kaže da se sa decom ne radi dovoljno.
"Postoji već dugo prisutan i krajnje pojednostavljeni stav 'Lako ćemo, to su samo deca' i koji nam se vraća kao bumerang. Van ovog stava sve što se događa zapravo je gotovo na nivou ekscesa, teško je da ima kontinuitet i ne može da deluje dublje i ostavlja veći trag na društvo", ukazuje Diana Tepavac, koja je i dramski pedagog.
Od kako je u organizaciji Kulturnog centra Grad i udruženja "Obrazovanje i kultura" održana tribina o stvaralaštvu za decu, stvaraoci su se udružili i na Fejsbuku i pokrenuli sajt "Ura kulutra" radi boljeg položaja kulture za decu i njene veće vidljivosti.
