Izvor: Politika, 05.Apr.2013, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negativna utopija
Šta bi se desilo kada bi kulturu neko proglasio nepotrebnim luksuzom
Pretpostavimo da se jednoga dana probudimo bez kulture. Da je prethodne noći neko ukinuo, proglasivši je nepotrebnim luksuzom.
Ustali bismo i uključili radio, naviknuti da slušamo muziku dok doručkujemo. Ali sa čuđenjem bismo utvrdili kako su na programu jedino vesti. Na televiziji bismo naišli na isto: same informativne i političke emisije. Ono što bismo, međutim, primetili jeste čudno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponašanje učesnika u razgovorima o raznim problemima u kojima se zemlja, očigledno, nalazi. Svi odreda bi govorili uglas, ne slušajući jedan drugoga i pri tome upotrebljavali razne prostačke izraze, mahom psovke.
Tog čudnog jutra, dok bi hitali na posao, utvrdili bismo kako je saobraćaj u priličnom haosu jer većina vozača ne bi hajala za saobraćajne propise. Policija bi bezuspešno pokušavala da stvari dovede u red ali neverovatna količina onih koji se ne bi obazirali na kulturu ponašanja u saobraćaju prelazila bi kritičnu tačku preko koje više nije moguće stvari držati pod kontrolom.
Na radnom mestu bi se takođe odigrale krupne promene. Neki od kolega tog jutra vam ne bi otpozdravili. Šef bi bio neobično osoran. Svuda naokolo bili bi razbacani masni papiri i plastične čaše od doručka. Nekolicina njih bi pušila sa nogama podignutim na radni sto. Većina bi se ponašala privatno, baveći se ličnim poslovima. Kada bi razgovarali telefonom činili bi to isuviše glasno, toliko da svi u prostoriji čuju o čemu se govori.
Pošto biste utvrdili kako je kraj radnog vremena prilično proizvoljna kategorija, krenuli biste kući. Da se ne biste mrcvarili u saobraćaju išli biste pešice. Ali ulice bi bile prepune psećeg izmeta i ljudskih ispljuvaka. Čovek pored vas bi mirno istresao sline rukom. Neobično veliki broj prolaznika očešao bi se o vas. Iz automobila, koji bi stajali blokirani saobraćajnim kolapsom, dopirala bi preglasna novokomponovana muzika. Pešački prelazi više ne bi bili u upotrebi. Svi bi koristili travnjake po parkovima kao prečice.
Kod kuće vas ne bi čekao ručak jer bi se vaša supruga tog dana u samousluzi sukobila s neljubaznim prodavcem koji bi na kraju odbio da joj proda meso. Obližnja kafana bila bi zatvorena zbog opšte tuče i demoliranja inventara od strane pijane klijentele. Zbog novonastale situacije, pekare bi prodavale isključivo bajati hleb a prodavci na pijaci po dvostrukoj ceni konzerve kojima je istekao rok trajanja. Ubrzo bi, iz nepoznatih razloga, nestala voda a zatim, doduše nakratko, i struja.
Vi i supruga biste, očajni, krenuli u bioskop, da malo zaboravite da je u toku strašni sud. Ali, sve bioskopske predstave bile bi otkazane zbog ogromnih poreskih nameta na kulturne manifestacije, koji bi od tog dana bili na snazi. Isto bi bilo i sa pozorištima, koncertima i izložbama. Muzeji su ionako već decenijama zatvoreni.
Pokušali biste da shvatite uzroke ove apokaliptične situacije ali na kioscima bi se prodavali jedino žuta štampa i pornografski časopisi. Na izlozima knjižara bi stajao natpis POPIS a biblioteke bi bile ne samo zatvorene, već bi preko njihovih vrata bile zakucane i daske. Za slučaj pokušaja provale. Veliki broj specijalaca bi obezbeđivao Kolarčev narodni univerzitet. Saobraćaj bi bio usmeravan daleko od Sava centra.
Svakome ko bi posedovao knjigu ona bi bila smesta oduzimana. U početku bi se o tome izdavale potvrde ali, zbog količine materijala i manjka redara, od te prakse bi se odustalo pa bi knjige bile spaljivane po parkovima i trgovima. Momcima i devojkama koji bi bili uhvaćeni sa slušalicama u ušima iste bi bile otrgnute bez obrazloženja. Krajem dana bi počeli prvi upadi u stanove i oduzimanje slika, skulptura i ostalih umetničkih predmeta. U zamenu, bila bi pružena mogućnost besplatne posete noćnim klubovima na splavovima.
Vratili biste se kući nervozni. Deca bi bila očajna jer bi Wikipedia i ostali sajtovi sa kulturnim sadržajima iščezli sa interneta. Polovina televizijskih programa bila bi ukinuta a na onoj drugoj prikazivali bi se rijaliti programi i beskonačne diskusije ni o čemu sa jednom jedinom voditeljkom koja bi, u zavisnosti od toga na kom kanalu nastupa, menjala svoje raskošne šešire.
Pre odlaska u krevet posvađali biste se sa ženom. Legli biste i zatvorili oči u nadi da će sledeće buđenje biti ono pravo a da je sve ovo do sada samo jedan ružan san. Ali, buka iz obližnjeg kafića (više ne bi bila na snazi Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata) ne bi vam dala da oka sklopite. U neko doba sišli biste u kafić. Tek što biste počeli da protestujete zbog larme, neko od gostiju bi potegao revolver i ubio vas.
Reditelj
Goran Marković
objavljeno: 05.04.2013.
