Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2018, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negativna diskriminacija žena u medijima
Na Drugoj Međunarodnoj konferenciji pod nazivom "Slika žena u medijima" koju je organizovao "Klub prvih žena" govoreno je o brojnim primerima pozitivne, ali i negativne polne diskriminacije žena u medijima.
RTV je istraživala koliko nesvesna promocija nasilja nad ženama u medijima može dodatno da ugrozi položaj žena žrtava nasilja, ali i da obesmisli, ili umanji delotvornost rada institucija i udruženja koja se bave zaštitom prava žena.
"Pojedini mediji nesvesno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << promovišu nasilje pogrešnim izveštavanjem o njemu. Primeri dugotrajnog izveštavanja medija o povredama koje je od partnera navodno zadobila jedna estradna umetnica i rialiti programa u kojima muškarci tuku žene, nedvosmisleno ukazuju na potrebu da se, zarad smanjenja stope nasilja, takvo izveštavanje spreči. Ono anulira rad nadležnih institucija, ugrožava same žrtve i šalje poruku da je nasilje deo svakodnevnog života i prihvatljiv model ponašanja, čemu se oštro treba suprostaviti", smatra Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće.
"U životu pravila moraju da postoje, bez obzira na to o kome se radi, i ako su mediji, ta pravila moraju da postoje, ako su u pitanju druge struke, takođe postoje pravila. Prema tome, ne može se raditi šta kome padne na pamet, a onda se pitamo što imamo ovoliko problema sa nasiljem. Imaćemo ga i dalje, ako se ovako nastavi", kaže ona.
Relativizacija krivice nasilnika, kroz isticanje primera prema kojima je on tih, miran, povučen čovek i dobar komšija, takođe je primer pogrešnog pristupa medija. Kancelarija poverenika za ravnopravnost, zadužena za borbu protiv svih vidova diskriminacije, često je ukazivala na neadekvatan način izveštavanja koji pojedincima može da da pogrešnu ideju o prihvatljivosti nasilja, kaže poverenica, Brankica Janković.
"Nijedno izveštavanje i prikaz koji liče na promociju, ili koje na bilo koji način ukazuju na dopustivost nasilja je nešto što, da je to nešto što se svima dešava i da se tu mirimo, svađamo, tučemo, nikako nije dobra poruka", kaže ona.
Ministarka bez portfelja, zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović, kaže da senzacionalizam mora da bude zamenjen profesionalnim izveštavanjem.
"Nesvesni mehanizmi, neverbalne poruke su jako važne, fotografija koja se stavi, komentar u jednoj rečenici može biti takav da zaista ne služi svrsi kojoj bi mediji trebalo da služe, u tom smislu struka može da bude od pomoći, a moja je preporuka da ljudi koji zaista izuzetno rade svoj posao, neće im biti na odmet malo znanja iz oblasti psihologije, pa čak i psihijatrije, 25,21 da bismo imali svrhu smanjenja, odnosno rada na nultoj toleranciji nasilja", ističe.
Od početka godine, 21 žena je ubijena u porodičnom, ili partnerskom nasilju u Srbiji.
Prošle godine, u istom periodu ubijeno je 13 žena. Primena novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i bolja koordinacija nadležnih institucija nisu bili dovoljni da se reši ovaj složen problem.
Neophodan je pravilan pristup šire društvene zajednice, u kojoj mediji zauzimaju vodeće mesto.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
