Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje obuka za hranitelje
Beograd - U Srbiji proces deinstitucionalizacije - izmeštanje odraslih sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama iz ustanova socijalne i zdravstvene zaštite u hraniteljske porodice - teče veoma sporo. Tako se u hraniteljskim porodicama nalazi tek nekoliko stotina osoba kojima je oduzeta poslovna sposobnost, ali taj broj bi mogao znatno da se poveća već od proleća naredne godine, kada na snagu stupaju izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, nakon čega sledi i donošenje pravilnika o porodičnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << smeštaju starih i odraslih.
Taj pravilnik će, naime, detaljno regulisati hraniteljstvo za odrasle i osobe sa intelektualnim teškoćama, te osoba sa invaliditetom.
No, dosadašnja praksa pokazuje da je obuka, odnosno edukacija, potencijalnih hraniteljskih porodica ono što najviše nedostaje u procesu deinstitucionalizacije lica sa oduzetom poslovnom sposobnošću. To potvrđuje i Nenad Stojanović iz Republičkog centra za socijalnu zaštitu.
- Važeći Pravilnik o hraniteljstvu, koji je proistekao iz Zakona o socijalnoj zaštiti, reguliše najvažnije odredbe samo za porodični smeštaj dece i mladih. Tako u sistemu socijalne zaštite nedostaje obuka za pružaoce usluge za porodični smeštaj odraslih i starijih, kao i programi podrške procesu deinstitucionalizacije. Izmene zakona će to promeniti“, kaže Stojanović.
Dodaje da je deinstitucionalizacija proces koji je počeo sa reformom još 2001. godine, te da je cilj da se što veći broj korisnika nađe u najmanje restriktivnom okruženju. U tom smislu, kaže naš sagovornik, hraniteljstvo je vrlo važno, kako za decu i mlade tako i za odrasle i stare osobe.
- Veći odziv za hraniteljstvo će biti onog trenutka kad se stvore ne samo normativni uslovi već i kad se obuči i dobije licencu veliki broj hranitelja koji će pružati uslugu odraslim i starim osobama, zaključuje Stojanović.
Da u Srbiji postoji šansa da se u narednom periodu veći broj odraslih lica iz institucija izmesti u hraniteljske porodice smatra i Goran Rojević, predsednik organizacije „Dečje srce“. On navodi dva ključna motiva ljudi koji se odlučuju za hraniteljstvo.
- Prvo, naši ljudi su humani. Nismo se još uvek, kao na Zapadu, otuđili potpuno jedni od drugih. Drugo, u državi vlada velika nezaposlenost, pa je hraniteljstvo prilika da se dođe do posla. Jer, ljudi hraniteljstvo doživljavaju kao svaki drugi posao. Inače, mesečna pomoć države je u proseku oko 30.000 dinara, kaže Rojević.
Njegova organizacija trenutno sprovodi edukaciju porodica koje iz institucija nameravaju da uzmu odraslo lice na hraniteljstvo. Kako kaže, kada se hranitelji obuče za rad sa osobama sa smetnjama, onda će moći lakše da je prihvate i da joj pruže podršku.
- Hraniteljstvo za odrasle sada funkcioniše tako što se neko javi, prođe sve provere i iz ustanove uzme osobu u svoju porodicu. Međutim, te ljude niko nije učio šta i kako bi trebalo da rade sa tim licem. Niko ih nije naučio kako da odreaguju u rizičnim situacijama, kako da tom licu naprave dobar ritam funkcionisanja, odnosno da ga usklade sa ritmom sopstvenog života. Dakle, ne postoji prethodna edukacija i zato se kasnije mogu pojaviti problemi, a dešavalo se i da neka porodica uzme odraslo lice na hraniteljstvo, ali ga kasnije vrati, jer ne mogu da izađu na kraj sa problemima, objašnjava Rojević.
Prema njegovim rečima, jako je važno da hraniteljstvo više zaživi, odnosno da se što veći broj lica iz institucija smesti kod hranitelja, jer jedino porodica može da pruži uslove za razvijanje osoba sa smetnjama.
- Najtopliju podršku i najhumanije uslove pruža porodica. Druga stvar je što se u porodici licima vraća individualnost i razvija potencijal, za šta nije bilo uslova u institucijama u kojim su bili smešteni. Dakle, porodica ima toplinu, drugačiju organizaciju od institucija, a pruža i radno angažovanje te osobe, pa će se ona osećati kao aktivan član društva, a ne pasivni primalac nekih socijalnih usluga. Zbog svega toga je važno izmeštanje lica iz institucija i smeštanje u hraniteljske porodice, navodi Rojević.
Na značaj izmeštanja radno nesposobnih lica iz ustanova u hraniteljske porodice ukazuje i Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana. To je važno jer, kako kaže, smeštanje osoba sa mentalnim i intelektualnim smetnjama u ustanove socijalne zaštite ili psihijatrijske bolnice - naročito na dug rok - može predstavljati oblik nečovečnog postupanja.
- Zato je neophodno intenzivirati proces deinstitucionalizacije, koji se u Srbiji odvija nedopustivo sporo, nesistematično, a mogli bi reći i bez jasne i koegzistentne politike. Neophodno je stvoriti uslove za život osoba sa mentalnim i intelektualnim smetnjama u zajednici, uz pružanje svakovrsne i svakodobne podrške i zaštite od strane posebnih, multidisciplinarnih servisa. Osim neposredne podrške tim osobama, podrška mora biti usmerena i njihovim porodicama koje preuzimaju da vode brigu o njima, bilo da su to prirodne ili hraniteljske porodice, kaže Janković.
Međutim, on naglašava da se podrška porodicama ne može svoditi samo na finansijska davanja, već na svakovrsnu asistenciju posebnih servisa, u skladu sa postojećim potrebama i najboljim interesima zbrinutog lica.
* Izradu ovog teksta finansijski je podržala Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ovog teksta je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške
Ljubav kao glavni motiv
Tomislav Đokić iz Čačka se hraniteljstvom bavi punih deset godina. Trenutno u svojoj porodici, pored supruge i dvojice sinova, ima i dva punoletna lica koja su kod njega iz institucija došli još kao deca. Glavni motiv da počne da se bavi hraniteljstvom, kako kaže, bila je upravo ljubav prema deci.
- Mora se jako voleti ono što radiš i jedino tako se može baviti hraniteljstvom. U stvari, ovo je više od bilo kakvog rada, ovo je pravo roditeljstvo, kaže Đokić i dodaje da će se truditi da i sinovima prenese ljubav prema hraniteljstvu.
Pod budnim okom staratelja
Kada se određenom licu sudskim putem oduzme poslovna sposobnost i ono se smesti u instituciju, određuje mu se staratelj. U najvećem broju slučajeva to je radnik centra za socijalni rad, koji brigu nastavlja i nakon što se lice iz institucije izmesti u hraniteljsku porodicu.
.jpg)
