Izvor: Southeast European Times, 26.Avg.2011, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedirnuta tradicija Ramazana u BiH
Ramazan se različito proslavlja širom BiH, ali je svuda isto verovanje o božansko predanje.
25/08/2011
Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva -- 25.8.2011.
Jusuf Mehmedović žuri kaldrmom, u jednoj ruci stiska ramazanski hleb, dok drugom drži ruku unuka Ahmena. Deda i unuk idu prema džamiji, gde će se pomoliti, a zatim završiti dan iftarskom trpezom.
Ovo je Memedovićev 55-ti ramazanski post i svaki novi je, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kaže, dragoceniji od prethodnog.
„Kada sam imao sedam godina otac me je odveo u džamiju da se molim sa njim. Objasnio mi je značenje Ramazana, zašto ljudi poste i šta je svrha uzdržavanja od jela i pića od svitanja do sumraka“, kaže Mehmedović za SETimes.
Ovogodišnji Ramazan ima poseban značaj za Mehmedovića, zato što je ovo prva godina posta za njegovog unuka. Žure da danas stignu u džamiju, da bi dočekali završetak još jednog ramazanskog dana sa ostalim vernicima u Bratuncu, gradiću u severoistočnoj Bosni.
„Na ovim područjima običaj je da vernici jedu iftar zajedno, u džamijama. Svi dolaze pred molitvu, razgovaraju sa susedima, a zatim se pridružuju molitvi i zajedničkoj trpezi. Prvo jedu muškarci, na drugom spratu džamije, a kada završe, jedu žene“, kaže Efendija Admir Velić za SETimes.
Ova tradicija iz severoistočne BiH vodi poreklo od vremena kada mnoga domaćinstva nisu imala struju, već se, uz svetlost sveća, čekalo da topovi na brdu objave kraj posta. Da bi podelili i zajedno pojeli ono što je svako doneo, seljani bi se okupili zajedno u džamiji i tu postavili iftar.
Ljudi više ne gladuju kao nekada, a topovska salva je samo daleko sećanje, ali su tradicionalni iftari ostali deo ramazanske tradicije.
„Na iftar se prvo iznose urme i voda, a zatim tradicionalna jela, od kojih je nezaobilazan ramazanski hleb. Sve se to može jesti u sopstvenoj kući, ali je mnogo ukusnije kada smo svi za trpezom, bogati i siromašni, porodica i susedi“, kaže Emina Husić.
Posle iftara ne ide se odmah kući. Učenici verskih škola čitaju prigodne tekstove ili pevaju pesme sa religioznim motivima. Svi vernici mogu da se pridruže tim svečanostima, bez ozbira na pol.
Iako proslava Ramazana ima društveni značaj, mnogi vernici više su zainteresovani za njegove duhovne aspekte.
„Ramazan za mene znači činjenje dobrih dela, život u skladu sa Bogom i susedima i to je najlakše razumeti kada sjedinimo svoje molitve za zajedničkim iftarom. Tako su radili moji dedovi i tako ja radim danas“, kaže Vahidin Hajdarević iz Bratunca za SETimes.
„Ramazan nije mesec kada pokazujemo koliko smo bogati, već vreme kada treba da mislimo o onima koji imaju manje. Na to nas podsećaju naši najmlađi vernici“, kaže Velić.
Upravo je ta pomoć bolesnima i siromašnima jedan od glavnih zadataka Muslimana. Oni daju sadaku (pomoć u novcu ili hrani) onima koji nemaju dovoljno. Cilj Ramazana je da donese radost u svaki dom, bogat ili siromašan.
Nastavak na Southeast European Times...
