Izvor: Blic, 19.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću s vama na more
Neću s vama na more
Ne želim da idem s vama na letovanje! Sličnu izjavu su ovih dana čuli roditelji mnogih tinejdžera. Šta učiniti? Ostaviti ga samog ili ipak povesti? U nekim zemljama zakon propisuje uzrast ispod koga dete ne može samo, bez pratnje odrasle osobe, da putuje, da bude ostavljeno samo u kući i to je obično 12 godina. Ali, nemaju svi zakon da im bude orijentir u proceni spremnosti/zrelosti deteta za neku aktivnost.
Osvajanje sloboda: U dečjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prirodi da stalno traži više, da ratuje s granicama koje postavljaju roditelji, objašnjava Gordana Ačić, psiholog iz Beograda. Dete tako odmerava s njima snagu, uči šta sme, a šta ne sme. Malo dete bira šta će i kada da jede, buni se zbog odlaska na spavanje - veliko osvaja druge slobode.
Granice zabrana: Tinejdžeri se obavezno pozivaju na slobode druge dece, svojih vršnjaka, kad ruše granice zabrana i proširuju svoje slobode. Roditelji su u nedoumici - da li da slede svoje kriterijume i stavove, uz opasnost da ispadnu konzervativni ili da popuste i dopuste detetu da učini nešto što ne odobravaju ili čak smatraju opasnim.
- Dilema je, u stvari, lažna - kaže Ačićeva. - Dobar roditelj razvija odgovornost, podstiče sazrevanje i razvoj sposobnosti deteta za brigu o sebi, a kasnije i o drugima. On tačno zna kolike su trenutne mogućnosti deteta. Pored toga, dobar roditelj uspostavlja odnos poverenja. Ako dete veruje u dobronamernost i tačnost njegovih procena, ono ih poštuje, sarađuje.
Briga o sebi: Neka deca brže sazrevaju i ranije postaju samostalna, ali obično su na to primorana. Naši roditelji retko nameću deci obaveze da bi ih podstakli da što pre odrastu. Nasuprot tome, najveće prohteve obično imaju zaštićena deca, ona koja u kući nemaju nikakve obaveze. Ona traže samostalnost kao što traže čokoladu - nemaju ni predstavu šta je to briga o sebi.
- Činjenica je da mnogi roditelji teško prihvataju da dete odrasta, da će ih jednog dana napustiti i započeti samostalan život - kaže Gordana Ačić, psiholog. - Odupiru se, često nesvesno, žele da ga zadrže uz sebe. I odbijanje da adolescent 10 do 15 dana ostane sam kod kuće može da bude posledica potrebe da se vreme zaustavi, a odvajanje odloži. Roditelji treba da razgovaraju o tome i da zajedno utvrde dokle im je dete, koje više nije dete, stiglo u razvoju. Večita pravila?
Osnovna pravila za postavljanje vaspitnih pravila, jer deci su potrebna pravila - i dosledni roditelji. Mada se uvek bune kad im nešto branite, granice su im potrebne da se ne izgube u šumi mogućnosti. Evo osnovnih pravila za postavljanje vaspitnih pravila.
1 Pravila održavaju porodicu na okupu, stvaraju osnovu za učenje odgovornosti i razvoj uzajamnog uvažavanja.
2 Pravila postavite iz pozitivne perspektive. To će olakšati ispunjenje cilja. Kad kažete šta se ne sme i šta ne prihvatate, to ne znači da ste rekli šta se sme i šta je poželjno.
3 Što manje pravila, to bolje. Budite jasni i određeni.
4 Objasnite potanko svako pravilo i sve posledice. U životu se bira, a to je važno da bi se dete naučilo odgovornosti.
5 Tražite od deteta da svojim rečima sve ponovi - da vidite da li razume pravila i posledice.
6 Kad god je to moguće, uključite decu u stvaranje pravila i u druge situacije donošenja odluka.
7 Dosledno se pridržavajte postavljenih pravila.
8 Povremeno ih promenite. Deca rastu, sazrevaju, treba podržati odgovorno ponašanje. Noćni izlasci kao povod za svađu
Ma koliko verovali u red i disciplinu, većina roditelja pruža deci više slobode tokom letnjeg raspusta, posebno na letovanju. Najčešće se pitaju, koliko im slobode dati? Kada je krajnje vreme da budu u krevetu? Koliko se kruto treba držati dnevnog rasporeda? Hoće li zbog njegovog poremećaja imati poteškoća na jesen, kad se vrate u školske klupe? Pravila su jednostavna.
Ne dozvolite da leŽu u sitne sate, jer će sledećeg dana verovatno biti iznemogli.
Nemojte da ih vodite na kasne večere - sedenje u društvu odraslih sigurno će im biti dosadno, a teški obroci u kasne sate nisu zdravi ni za odrasle, a kamoli za decu.
Kada izlazi samo, zahtevajte da poštuje ono što se dogovorite.
Ako mu vršnjaci ostaju napolju toliko dugo da vi to apsolutno ne možete da dozvolite, nemojte da mu pretite, da vičete, da se ljutite. Kažite mu šta osećate, izrecite sve što vam se mota po glavi. Neće mu biti pravo, ali će sigurno manje da se buni. Završni ispit
- Počnite na vreme da pripremate i sebe i dete za samostalan život.
- Razmislite šta zna - kako će danima da bude sam u kući ako ne zna ni jaje da isprži, ako nikad ne iznosi đubre, ne sprema ni svoju sobu, ne zna cenu hleba niti mleka, nikad nije uzeo peglu u ruke...
- Ume li da raspolaže parama ili uvek odmah potroši sve što dobije?
- Tražite da nauči sve te i druge kućne poslove. To ne duguje samo kući, već i sebi.
- Sticanje bilo koje veštine proširuje znanja o svetu uopšte, podiže nivo samopouzdanja, stvara jasniju sliku o nezavisnosti.
- Završni test biće izgled stana kad se u njega vratite. Krš i lom mu neće obezbediti prelaznu ocenu. Moraće ili da održava red ili da na kraju sve spremi.
